Vučić sve bliže Parizu i Briselu, a sve dalje od Moskve

 Do sada se zemlja na brdovitom Balkanu u fokusu šire javnosti nalazila samo kada je bilo reči o Kosovu ili, pak, o snažnom uticaju Rusije na ovaj prostor. Ovoga puta Srbija je potpisala niz dokumenata sa Parizom kojima istovremeno najavljuje i započinje realizaciju velikog zaokreta u spoljnoj politici. 

 Poseta jednoj maloj zemlji državnika koji sve češće pokušava da se nametne i kao zagovornik izvesne (blage) strateške samostalnosti Evropske unije, gromoglasno je odjeknula. 

 Sa razlogom, zemlja koja, ako se izuzme Belorusija, važi za najpouzdaniji oslonac Rusije u Evropi, potpisanim dokumentima korenito menja politiku i okreće se Francuskoj, jasno ističući da nova orijentacija vodi ka Evropskoj uniji.

Krupan zaokret

 Obim promena vidi se iz sadržaja 12 potpisanih dokumenata, od kojih su većina sporazumi, nekoliko u manje obavezujućim memorandima, dok je najvažniji aranžman o kupovini 12 vojnih aviona tipa "Rafal" francuskog proizvođača "Daso" konkretno ugovoren i, praktično, započinje realizacija posla vrednog 2,7 milijardi evra. 

Najvažniji poslovi, aranžmani naoružanja i u energetici, do sada su bili rezervisani za Rusiju, ali ovoga puta Srbija je odlučila da, prvi put posle 75 godina stalnih nabavki iz Moskve, avione kupi od drugog, i to zapadnog proizvođača

 Među potpisanim dokumentima nalazi se i podosta ekonomskih, i to najkrupnijih poslova, poput oslonca na Francusku u razvoju nuklearnog programa, uključujući i nuklearke, proširenje i dogradnju elektrodistributivne mreže, planiranje i izgradnju metroa u Beogradu, razvoj aerodroma, rešavanje pitanja najvećih otpada, ulaganja u autoindustriju, ali u budućnosti će se neuporedivo više raditi i na proširenju kulturnih odnosa i učenja francuskog jezika u Srbiji. 

 Čvrsta saradnja očekuje se i u zaštiti životne sredine. Najvažniji poslovi, aranžmani naoružanja i u energetici, do sada su bili rezervisani za Rusiju, ali ovoga puta Srbija je odlučila da, prvi put posle 75 godina stalnih nabavki iz Moskve, avione kupi od drugog, i to zapadnog proizvođača.

 Poseta Makrona zvanično je najavljena samo sedam dana ranije, ali već iz kratkog opisa je bilo vidljivo da je reč o krupnom događaju. Očito je termin pažljivo biran, kada je Rusija zauzeta sukobom u Ukrajini, izolovana sankcijama i kada njena reč ima znatno manju težinu nego pre tri, četiri godine.

Cena aviona

 Znajući da je pitanje kupovine aviona najintrigantnije, predsednik Vučić je pokušao da promenu prodavca obrazloži činjenicom da u sadašnjoj situaciji Rusija, čak i da hoće, ne bi mogla nikome prodati nijedan avion. Dvoipogodišnji rat je odneo neobično velik broj letelica, pogotovo onih iz sovjetskih vremena. Takođe, zbog sankcija veliko je pitanje da li bi poručena roba mogla biti dostavljena Srbiji.

 Argumentacija predsednika zasnovana je na činjenicama, ali mnogo toga je izostavljeno. Najvažnije je da Srbija ne mora baš sada da nabavlja vojne avione; u poslovima ove vrste tri, četiri godine ranije ili kasnije ne znači mnogo. Tim pre što Srbija nije bez dobrih aviona. 

 Mada je samo potpisivanje obavljeno strelovito, bilo je naznaka da na relaciji Beograd-Moskva poslednjih godina nešto ne funkcioniše najbolje. U našoj javnosti je prilično nezapaženo prošla izjava Aleksandra Vučića da "najmanje dve i po godine" nije razgovarao sa Putinom

 Upravo zahvaljujući Rusiji 2017. godine smo dobili šest aviona MIG-29 do deset godina starosti. Jedini trošak bio je remont u iznosu od 180 miliona evra za tih šest i još četiri aviona istog tipa koje je Vojska Srbije odranije imala. Popravka i dogradnja pojedinih delova urađeni su izuzetno kvalitetno, a avioni se smatraju odličnim po manevrskim mogućnostima.

 Ne čuje se sa Putinom

 Sada, troškom od 2,7 milijardi evra, bez naoružanja koje se ispaljuje sa aviona, hrlimo u dužničko ropstvo, po mnogima samo da bismo "nadmašili" susednu Hrvatsku koja je pre dve godine za 1,2 milijarde evra kupila 12 polovnih (ispod šest godina starosti) "Rafala" istog tipa.

 Nije reč samo o nabavci oružja. Promena znači da ćemo ubuduće i rezervne delove nabavljati iz Francuske, čiji stručnjaci će godinama obučavati naše pilote pre nego što ovladaju upravljanjem novih aviona. I pojedina naoružanja za novu letelicu su često specifična i moraju se nabavljati od proizvođača.

 Mada je samo potpisivanje obavljeno strelovito, bilo je naznaka da na relaciji Beograd-Moskva poslednjih godina nešto ne funkcioniše najbolje. U našoj javnosti je prilično nezapaženo prošla izjava Aleksandra Vučića da "najmanje dve i po godine" nije razgovarao sa Putinom.

 Izgovorena na konferenciji Glbosec Foruma u Pragu, 31. avgusta, ta izjava po svemu sudeći više je bila namenjena inostranstvu. Jednostavnom pretragom interneta može se pronaći vest iz maja 2022. da je razgovarao sa Putinom u vezi sa gasnim ugovor, dok je u oktobru 2023. "kratko razgovarao" sa Putinom u Pekingu.

 Poznato je da se ranije hvalisao upravo čestim susretima i još češćim telefonskim razgovorima sa ruskim predsednikom, te je kontakt bio na mesečnom nivou, često i učestaliji.

 Duga priprema

 Sam Vučić je, verovatno nesvesno, obelodanjivanjem da je Makron državnik sa kojim se najčešće sastajao, čak 22 puta, jasno ukazao koliko je dugo i temeljito pripremao zaokret u politici Srbije

 Mesec dana ranije videlo se i da je poseta Aleksandra Gruška, zamenika ministra spoljnih poslova Rusije, bila bez efekta. Tretiran je kao i gospođa Zelenska, koja je tih dana takođe posetila Beograd, a reč je o osobi koja nema diplomatski status. Gruško nije prihvatio objašnjenje da Srbija nema uticaja na izbor krajnjeg kupca oružja iz domaćih vojnih fabrika, a isti je stav i kompletnog ruskog vrha.

 Međutim, realno posmatrano, obuhvatna i sadržajna poseta, kakva je bila Makronova, pripremala se godinama. Sada je vidljivo da ozbiljno ulaganje Francuske u srpsku autoindustriju nije bilo samo zbog dobrih ekonomskih razloga, baš kao što razvoj aerodroma Beograd ili planiranje i izvođenje radova na metrou u glavnom gradu nisu samo veliki poslovni projekti, već i svojevrsne političke poruke francuske vlade. 

 Sam Vučić je, verovatno nesvesno, obelodanjivanjem da je Makron državnik sa kojim se najčešće sastajao, čak 22 puta, jasno ukazao koliko je dugo i temeljito pripremao zaokret u politici Srbije.

Čekajući reformu EU

 Ubuduće, glavna orijentacija Srbije biće prema Francuskoj, u svim segmentima. Za razliku od Nemačke, Pariz ne insistira previše da Srbija Rusiji uvede sankcije, još manje je sklon da Srbiju krivi za sve što se događa na relaciji Beograd-Priština

 Ubuduće, glavna orijentacija Srbije biće prema Francuskoj, u svim segmentima. Za razliku od Nemačke, Pariz ne insistira previše da Srbija Rusiji uvede sankcije, još manje je sklon da Srbiju krivi za sve što se događa na relaciji Beograd-Priština. 

 Time je Vučiću omogućeno da izbegne nedvosmisleno priznavanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji, što su u Srbiji politički samoubilački potezi. Ostaje da se vidi kakav će biti rasplet američko-evropskog insistiranja da se prizna Ohridski sporazum, posredno i Kosovo.

 Narednih meseci i godina Srbija će se sve više orijentisati ka Parizu. Sam Makron je objasnio da pre nego što se EU proširi, mora i sama da se reformiše, čime se pitanje prijema novih članica odlaže na neko vreme, ali svi ostaju u ne baš preciznom statusu kandidata. Stoga je okvirno formirao takozvanu Evropsku zajednicu, za zemlje koje su godinama u nekoj formi kandidatske pozicije, a još nisu članice.

 Uz sveevropskog lidera

 Zapravo, Makron, koristeći stabilnu energetsku situaciju u zemlji i uspehe Francuske u istraživanjima veštačke inteligencije, pokušava da privuče, i za sebe veže zemlje koje su poprilično povezane sa Evropom, ali još nisu članice EU. 

 Međutim, neočekivano, u Moskvi nisu preoštro reagovali. Rusi su, očigledno, svesni teške sopstvene pozicije i nisu radi da zaoštravaju odnose sa ono malo preostalih prijatelja na Starom kontinentu

 Tako je sve aktivniji u Jermeniji, Gruziji, Moldaviji, Makedoniji, a sada i u Srbiji, očito se pripremajući za željenu ulogu (sve)evropskog lidera. Takva aktivnost francuskog predsednika je poželjna i sa stanovišta žitelja periferije Evrope, koji decenijama priželjkuju čvršću povezanost sa najlukrativnijom zajednicom na svetu.

 Predsednik Srbije je dobro i na vreme pratio Makronova pozicioniranja i uporno se pripremao da Srbiji i sebi pronađe mesto u novim evropskim okolnostima. Ugovorenom kupovinom aviona je, doduše, iscrpeo poteze koje deo srpske javnosti doživljava kao antiruske, pa mu ubuduće valja biti oprezan po tom pitanju. 

 Međutim, neočekivano, u Moskvi nisu preoštro reagovali. Rusi su, očigledno, svesni teške sopstvene pozicije i nisu radi da zaoštravaju odnose sa ono malo preostalih prijatelja na Starom kontinentu.

(021.rs)