Autokratske režime na Balkanu predvode reakcionarni vlastodršci koji tvrde da obezbeđuju stabilnost i pretvaraju se da se zalažu za procese evropskih integracija, dok u stvarnosti koriste brutalna sredstva za opstanak na vlasti - nespojiva sa poimanjem moderne Evrope.

Ta neprekidna paranoična atmosfera da predsednika mogu ubiti svaki dan, koju stvaraju mediji, a podržava i podgreva vlast i perjanice SNS, prešla je svaku podnošljivu meru. I najnovija gnusna izmišljotina da je poslanik Slaviša Ristić izneo pretnje smrću Vučiću u pismu Vladimiru Putinu spada u paranoična dela istih spin medijskih majstora, koji već godinama izmišljaju drame, atentate, zavere državne udare…

U javnosti se povremeno javi sumnja o snazi dokaza da se radi o plagijatu. Igrajući na tu kartu, Fakultet organizacionih nauka, na kome je Siniša Mali doktorirao, krajnje bezočno je zaključio da nema reči o plagijatu. Mogu da razumem njihov interes da sakriju bruku, ali se nadam da će ih gubitak reputacije koštati.

U Srbiji je poslednjih godina učestala praksa otvaranja takozvanih istraživačkih sajtova, iza kojih se suštinski kriju paramedijske organizacije. Pored onih koje se obilato finansiraju od strane zapadnih fondacija, postoji i odgovor koji se ogleda u formiranju paramedija finansiranih od strane Rusije 

Računica Ministarstva pokazuje da je okvirna vrednost tržišta udžbenika oko 100 miliona evra. Međutim, ta računica bi bila tačna ako bi svaki đak u Srbiji kupio novi komplet knjiga, što često nije slučaj, tako da izdavači sa kojima su razgovarali novinari BIRN-a procenjuju da je realna vrednost tržišta oko 50 miliona evra

 Dok se ministar Vulin i njegov "vrhovni komandant" junače po konferencijama za štampu bespilotne letelice špartaju uzduž i popreko nebom iznad Srbije

Ono što je interesantno je da sada vidimo Rusiju, mnogo, mnogo više, pa gotovo entuzijastičnu za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Dok su ranije ponekad znali reći "sve je na Srbiji" sada su mnogo jasniji u tome i ohrabruju ih "samo naprijed". Razlog za to je što pokušavaju da razviju Srbiju kao njihovog potencijalnog trojanskog konja unutar EU, politički, ali i ekonomski

Ilustrativan primer brzoplete investicije SDPR je i fabrika municije u Uzićima, koja je konkurencija užičkom Prvom partizanu. Iako je fabrika u Uzićima zvanično otvorena, njeni glavni pogoni još nisu instalirani jer se ispostavilo da je napravljena na klizištu i da zgrada tone. Zbog toga kupljene ključne mašine i oprema belgijske firme New Lachaussee (NLC) nisu ni instalirane. Tako se desila čudna stvar – mašinama ističe garantni rok, a da nisu ni uključene.

Razlog za takvu "gromoglasnu tišinu" lako je shvatljiv i razumljiv – prva bitna stvar je protivzakonito posedovanje biračkih i spiskova stanara u rukama jedne stranke, a druga je da ti "mladi ljudi" i nisu takva nevinašca kakvim ih Stefanović i Vulin u javnosti predstavljaju, jer uz devojku koja nosi spisak obavezno ide i korpulentni mladić; on ima instrukcije da taj spisak štiti od onih koji se pobune.

 Neverovatan je osećaj ugroženosti, straha kod naroda. Od stotinak ljudi sa kojima sam razgovarao tokom prvih par nedelja na slobodi, nema nijednog koji u prvih par rečenica nije postavio pitanje bezbednosti. Da se odmah razumemo: ti ljudi se ne boje Albanaca nego Srba, lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica. Droga se prodaje na svakom ćošku, svaki roditelj strepi zbog toga.