Da li SAD podstiču nasilje na severu Kosova?

(Transconflict.com, 12.7.2010)

Prećutna i otvorena podrška SAD jednostranom pristupu pitanju severa Kosova od strane Prištine, podjarila je ionako nestabilnu situaciju, doprinoseći rastu tenzija i provokacijama koje prete izbijanjem budućih nasilnih konfrontacija sličnih demonstracijama 2. jula.

Nedavne izjave visokih američkih zvaničnika u vezi sa severom Kosova i naporima Albanaca da ukrote Srbe sa severa, ukazuju na spremnost Vašingtona da prihvati čak i nasilan ishod. Dok Obamina administracija traga za konzenzusom Ujedinjenih nacija u vezi sa drugim značajnim spoljnopolitičkim pitanjima, čini se da po pitanju Kosova slede jednostran pristup koji je više karakterističan za predsednika Buša.

Skorašnje izbijanje nasilja u Mitrovici potvrda je da je situacija tamo i dalje nestabilna. Srbi sa severa su istrajni u protivljenju nezavisnosti Kosova i nametanju bilo kakvih institucija na severu Kosova od strane administracije u Prištini. Uprkos pritiscima na njih od strane Beograda da prihvate prisustvo EU na severu te da se uzdrže od provokativnih akcija – i bez obzira na izražene razlike među njima – tek mali broj Srba na severu smatra da su EU i njene policijske snage nešto drugo do predvodnik albanske okupacije. Još manje njih je spremno da prihvati bilo kakvu vezu sa prištinskim institucijama koje oni vide kao deo strategije koja će ih naposletku primorati da napuste svoje domove.

Demonstracije organizovane 2. jula u znak protesta zbog otvaranja kancelarije Ministarstava unutrašnjih poslova i lokalne uprave od strane Prištine u severnoj Mitrovici, okupile su oko 2000 lokalnih Srba na ulicama ovog grada. Fatalni bombaški napad i incidenti koji su usledili, samo su pojačali tenzije duž ‘seizmičkog’ rascepa zbog kojeg bi još uvek mogao da se protrese ceo region.

Svega nekoliko dana pre napada od 2. jula, Ambasador SAD u Prištini je obišao Mitrovicu, gde je navodno izneo poprilično iznenađujući komentar da najverovatniji izvor bilo koje terorističke pretnje na Kosovu preti sa severa naseljenog većinskim srpskim stanovništvom. (Ako su medijski izveštaji na albanskom jeziku pogrešno protumačili ovaj komentar, Ambasada SAD se nije oglasila sa zahtevom za ispravljanjem izveštaja). Takvi komentari od strane visokog zvaničnika SAD mogu se tumačiti u okolini reke Ibar ili kao provokativno izazivanje za Srbe ili implicitno ohrabrenje svima onima koji žele da udare na srpske “teroriste”. Da li je ambasadorov komentar odigrao ulogu u izazivanju ovog sukoba 2. jula?

Tokom sednice Saveta bezbednosti UN održane 6. jula, činilo se sasvim jasnim iz komentara SAD da je američka vlada zaista veoma voljna da vidi “rešenje” kosovskog pitanja kroz slom mirovnih napora i bilo kakve šanse za kompromisni sporazum ostvaren putem pregovora. Zamenik Stalnog predstavnika SAD u UN je otpočeo svoje izlaganje kritikovanjem poziva Srbije za sazivanjem posebne sednice. On je izneo da je ovaj napad prosto krivično delo i rekao da je odluka Vlade Kosova da otvori kancelariju na severu “ispravna i odluka na koju Priština ima isključivo pravo kao nezavisna i suverena država”. Dodao je da je otvaranje kancelarije “deo šire strategije usvojene od strane svih zajednica na Kosovu, kao i od strane pripadnika međunarodne zajednice sa ciljem širenja pozitivnih strana dobre, odgovorne, legitimne vlasti na sve građane Kosova – uključujući i one na severu”. Izlaganje je zaključio osudom “svakog nasilja i provokativnih akcija od strane demonstranata” i ponavljanjem standardnih poziva SAD i EU za rešavanjem situacije na severu “jačanjem vladavine prava i zaštitom svih zajednica koje tu žive.”

Površno posmatrano, izjave SAD ne moraju izgledati kao problematične jer zašto bi neko imao bilo šta protiv efikasne uprave, zakona i reda, i mira? Međutim, u kontekstu trajnih fundamentalnih razlika o tome koja vlast i pravni sistem su legitimni na Kosovu, takve izjave mogu samo da podstaknu Albance da nastave sa daljim provokacijama Srba. Uistinu, kosovski ministar unutrašnjih poslova je nakon ovih izjava pridodao na svoj spisak nastupajućih akcija sprovođenja “vladavine prava” od strane Prištine na severu i preduzimanje mera protiv srpskih policajaca na Kosovu, koji još uvek dobijaju “plate i uputstva” iz Beograda. Jednostrane akcije Prištine, posebno zbog toga što imaju podsticaj ili podršku od međunarodnih sponzora, prete daljim nasiljem i daljim odvajanjem severa od juga. Pokušaj nametanja potpune kontrole Prištine nad policijskim snagama Srba sa severa bio bi jedan takav korak.

Zašto SAD podržavaju opasan jednostrani pristup na Kosovu, dok istovremeno rade na razvijanju međunarodnog konsenzusa o pitanjima kao što su Iran i Severna Koreja? Verovatno iz mnogo različitih razloga:

- Da bi se izbeglo preuzimanje vodeće uloge u drugom problematičnom konfliktnom području, lakše je jednostavno biti “podstrekač” napora EU da upravlja krizom. A to što izgleda da samim naporom EU nije ništa rešeno i dalje ostavlja EU, a ne SAD, da visi na udici.

- Kosovski Albanci imaju potencijal da stvore mnogo problema – uglavnom za Evropu, ali i za SAD – uključujući i mogućnost da postanu utočište za muslimanske fundamentaliste i međunarodni organizovani kriminal, kao i za destabilizaciju regiona u potrazi za “Velikom Albanijom”. Lakše je pokušati ih umiriti dajući im podršku za otimanje severa.

- Što pre kosovski problem bude “rešen” – čak i nauštrb kosovskih Srba – tim pre će vojni doprinos SAD snagama NATO na Kosovu biti reduciran, pa čak i okončan.

- Zaposleni u Evropskom birou Stejt departmenta (EUR) su isti oni koji su nastojali da preduprede sporazumno rešenje 2008. godine i opunomoćeni su da učine da njihov jednostran pristup bude delotvoran.

SAD su “300 kilograma težak gorila” na albanskoj strani spora oko statusa Kosova. Ako SAD cinično podrže pokušaj Prištine da predupredi predstojeću odluku Međunarodnog suda pravde izazivanjem sukoba i nasilja na severu, Albanci više neće slušati nikoga drugoga, niti će ih neko drugi moći obuzdati. SAD podržavaju svaki potez koji su vlasti u Prištini napravile kako bi primorale kosovske Srbe sa juga da prihvate svoje mesto u novom poretku, uključujući isključivanja struje i telefonskih veza i direktne vidove zastrašivanja. Čini se da su sada spremni da učine to isto i sa severom. Međutim, u ovom slučaju to je igranje vatrom. Možda Amerikance zapravo i nije briga jer ovoga puta oni nisu ti koji će se opeći? Ali to bi moglo biti samo puko priželjkivanje sa njihove strane.

Gerard Gallucci je bivši američki diplomata i predstavnik mirovnih snaga UN u Angoli, Južnoj Africi i Sudanu, bivši direktor Interameričkih poslova Nacionalnog saveta za bezbednost. Služio je kao Regionalni predstavnik UN u Kosovskoj Mitrovici, od jula 2005. do oktobra 2008.