Ko je potegao ombudsmanov pištolj koji je duže od dve decenije visio na zidu?

Beočuzi u lancu: Kako udaviti čoveka

Dvadeset dve godine pištolj je visio na zidu da bi ovih dana opalio. To samo govori da ne treba potceniti udbaški potencijal državne bezbednosti: hladna glava i vrelo srce, oštar sluh i duge ruke, a nadasve arhivsko pamćenje.

Sve to sručilo se na glavu Saše Jankovića, zaštitnika građana, a "dosije" je otvorio "Informer" uz sasluženje nosioca nagrade "Zlatni beočug" za doprinos kulturi, dakle uz sasluženje Željka Mitrovića, koji ne propušta priliku da bude beočug u lancu kojim će neko nekog udaviti.

Dakle, imali smo "Informer" i Pink, prvake pandurske operete, a onda se ansamblu pridružio i doktor od DŽona Nezbita (kako će se zvati "Megatrend"), dakle ministar unutrašnjih dela u Vladi Srbije, Nebojša Stefanović, koji je gotovo sa suzama u očima, saopštio da je slučaj od pre 22 godine zastareo, ali i da Saša Janković po zapisniku s uviđaja nije imao oružani list za pištolj kojim je u stanu njegovog oca, u Novom Beogradu, njegov prijatelj izvršio samoubistvo.

Mada je slatka jeza tek podgrejana: slučaj jeste, po Nezbit doktoru, zastareo, ali nije baš jasno ni da li je reč o samoubistvu ili nečem drugom... i tako se iz tog pištolja još puca kao na nekoj pijanoj svadbi o čemu posle bude vestica – stradao slučajni prolaznik.

Vučić u čudu: Ko napada Jankovića?

Zaštitnik građana Saša Janković saopštio je da je pištolj, kojim se pre 22 godine ubio njegov prijatelj, bio registrovan na njegovo ime, da svi podaci o tome postoje u Ministarstvu unutrašnjih poslova i da je stoga ministar Nebojša Stefanović "morao ili mogao znati" da je laž da je oružje bilo nelegalno.

"Ministar unutrašnjih poslova, u čijem ministarstvu stoje podaci o registrovanom oružju i vlasnicima, mogao je da ove činjenice saopšti javnosti i prekine svaku dilemu, ako je iko ima. Umesto toga, dr Nebojša Stefanović je izjavio da će on (!) da se konsultuje sa tužiocem o tome da li je slučaj zastareo i tako sugerisao da je ‘slučaj’ postojao, odnosno da je pištolj zaista bio nelegalan. A morao je, ili mogao, znati da je to laž", objavio je Janković na Tviteru.

Janković je naveo da je tragična činjenica da je pre 22 godine jedan od njegovih najbližih prijatelja izvršio samoubistvo u stanu njegovog oca u kome je tada živeo, pištoljem uredno registrovanim na njegovo ime, u momentu kada nije bio kod kuće.

Kako je naveo, prost uvid u registar podataka o oružju u posedu građana, koji vodi MUP, dokazuje da je prvi vlasnik tog pištolja, koji je kupljen u fabričkoj prodavnici u Kragujevcu, bio njegov otac.

"Dan pre tragedije pištolj je sa očevog preregistrovan na moje ime (registarski broj oružnog lista, koji je izdat u mom rodnom gradu Loznici, bio je 7391). Pištolj je bio u mom vlasništvu narednih 15 godina, dok ga 13. 11. 2008. godine nisam prodao i novi vlasnik ga u Beogradu registrovao na svoje ime. Na sreću, iako je oružni list vraćen MUP-u kada sam oružje otuđio, ove podatke sam sačuvao", dodao je Janković.

O "slučaju omdusman" oglasio se i predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Kaže da će konačnu reč o radu svih pa i ombudsmana dati građani.

"Ko ga napada? Mi nemamo problem sa tim da čovek izlazi sa drugačijim političkim stavovima. Mi to poštujemo, svako u našoj zemlji ima demokratsko pravo da izražava drugačije političko mišljenje. Niti ga smenjujemo, niti ga ko dira. Neka čovek radi svoj posao kako misli da je najbolje, a građani su ti koji će o svakom od nas da sude", rekao je Vučić.

Saša Janković navodi i da su njegove kritike rada pojedinih ministara njegov posao i da u tome nema ničeg ličnog.

"Čini se da ovo jeste slabost u ovom momentu naše demokratije – neshvatanje odnosa kontrole vlasti i to onda znači da ovo što sada radimo nije uzalud bačeno vreme. Da mi kao demokratija onda sazrimo i u tom smislu da svaka vlast shvati da nije neograničena, da iznad nje postoje neka pravila, da postoji institucija koja radi svoj posao", dodaje Janković.

Prema podacima zaštitnika građana, prošle godine se pritužbama na njegovu adresu obratilo 23.000 građana. Samo za prva tri meseca, u odnosu na isti period prošle godine, taj broj povećan je za 66 odsto, što, kako kaže, pokazuje da raste poverenje građana u njegov rad.

Sud i žandarmi: Zašto se proces odlaže?

Mogla bi se voditi duga rasprava od kada je i zbog čega počeo hod po mukama Saše Jankovića, a posebno o tezi da Vučić nema problema sa Jankovićem. Meni se čini da je traganje za tim pištoljem počelo onog dana kada je Janković od vojne bezbednosti zatražio podatke o celini incidenta u kome su žandarmi brutalno prebili Andreja Vučića, premijerovog brata, i njegovu pratnju.

Tada je neko poslat u arhiv i iskopao je priču o pištolju. Tako to biva u svetu nemilosrdnog političkog obračunavanja, utoliko pre što je ukupan politički profil Saše Jankovića, možda i protiv njegove izričite volje, porastao maltene do nekakvog vođe opozicije, čime mu je napravljena medveđa usluga. Tako je postao meta provladinih medija i tačka otpora presahle opozicije, simbol demokratije – mnogo je to za jednu glavu – povodom koga se potpisuje peticija. Ima više stotina potpisnika.

Uzgred, suđenje pomenutim žandarmima odloženo je po drugi put. Na prvom ročištu utvrđeno je da nisu svi optuženi pozvani da pristupe sudu, a u ponedeljak se, koliko shvatam, bez obrazloženja nije pojavila predsednica sudskog veća. Kao da neko računa da će sve to pokriti "snegovi i šaš" i da će neki novi rijaliti zatrpati stare skandale. Obično se odlaganjem procesa bave advokati, ali za oba odlaganja u ovom slučaju kriva je sudska administracija što se događa samo kad stigne nalog da se stvar otegne.

Evo, prolivanje kafe, novi rijaliti, u pilotskoj kabini predsedničkog aviona zbog čega se predsednik nije sreo sa "sataninim učenikom" pretvara se, uz udarnički rad Stanislave Pak, medijske savetnice u kabinetu Tomislava Nikolića, u politički slučaj. Tobože je jedna druga plavuša, ministarka Zorana Mihajlović, uradila sve što je mogla da demistifikuje dramu u avionu, a to radi, prevedeno na banalan jezik, zato što hoće da namesti nešto predsedniku, ali i premijeru zbog ogromnih političkih ambicija.

Ne znam da li dame imaju puce, ali, ako imaju, neka provere oružane listove. Ko zna kada će im zatrebati.

(Vreme)