Kriza evropske moralne valute

(NIN, 23.07.2009)

Od dve republike nekadašnje Jugoslavije koje su pre 18 godina zajedno krenule na put osamostaljenja jednostranim proglašenjem nezavisnosti na isti dan, jedna je danas članica Unije, dok druga zbog protivljenja prve ne može da uđe u EU. Država kandidat za članstvo u Uniji prva je pre 18 godina priznala do tada nepriznatu susednu državu, tek otcepljenu od SFRJ. „Priznata država” uzvratila je 18 godina kasnije blokadom evropskih integracija komšija „na jugu”.

Jasno, radi se o Sloveniji i Hrvatskoj. Granični spor oko par stotina hektara zemlje, „slobodnog izlaska” Slovenije na otvoreno more i svojatanja Piranskog zaliva (veličine 160 Bledskih jezera), reprizira se poput loše sapunice još od 1991. Do decembra lane, kada je Slovenija uvela blokadu napredovanja Hrvatske u Uniju, spor je ličio na prenaduvan balon koji će splasnuti. Posle osmomesečne slovenačke blokade, visokim predstavnicima EU rečeni spor više ne izgleda kao nešto prolazno. Češka, prethodna predsedavajuća EU, morala je zbog toga tri puta da otkaže „pretpristupne konferencije” Brisela sa Hrvatskom.

Donedavni hrvatski premijer Ivo Sanader naveo je, u obrazloženju svoje iznenadne ostavke, kao jedan od razloga i slovenačku blokadu Hrvatske, dok je Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske, trenutno predsedavajuće EU, prilikom preuzimanja mandata dao do znanja da Unija ne namerava da se dalje bavi „tim bilateralnim pitanjem”. Službenoj Ljubljani i Zagrebu omogućio je neoročeno „vreme za razmišljanje”. Sloveniji se ne žuri jer je uverena da je ovo poslednji voz da „pritisne” na susede. Činjenica je da hrvatski privrednici upozoravaju da Hrvatska bez „kišobrana EU” mnogo teže podnosi pritisak svetske ekonomske krize, ali to do sad nije bio faktor u političkim prepucavanjima.

Sunovrat kredibiliteta Unije: Slovenačkim novinarima su „izvori blizu švedskog predsedništva EU” saopštili da nije samo Hrvatska na gubitku zbog spora, već gubi i Slovenija. Šta to Slovenija gubi? Odgovor je kratak – „kredibilitet”. Bilt kaže da je „kredibilitet moralna valuta kojom poslujemo unutar EU”. Slovenija koja sebe smatra jednim od najboljih i najperspektivnijih briselskih đaka, osetila se ukorenom. Usledio je odgovor ministra spoljnih poslova Samuela Žbogara da Slovenija ne gubi „nikakav kredibilitet”, a ljubljanski mediji su se raspisali o vili koju Bilt poseduje na „prelepoj Korčuli, hrvatskom ostrvu”. Slovenačka štampa je lansirala i sarkastično pitanje: gde je bila ta EU sa svojom „moralnom valutom” kada su Italija i Austrija uslovljavale ulazak Slovenije u EU.

Novo i do sada najopasnije poglavlje u odnosima između dve države otvorio je nesuđeni „bombaš” iz Zagreba Josip Zagajski, vukovarski veteran koji je planirao ubistvo slovenačkog premijera Boruta Pahora, ljut zbog slovenačke blokade. Zagajski se u Zagrebu ukrcao u voz iz Beograda za Cirih, naoružan sa pet „kašikara” od koji je jednu pokušao da aktivira prilikom pretresa na slovenačkoj granici. Prisebnost policajca sprečila je Zagajskog, a teroristički čin – osuđen je i u Hrvatskoj. Posle toga Pahor naprasno najavljuje da će se uskoro sresti sa novom hrvatskom koleginicom Jadrankom Kosor „na tlu Hrvatske”, uz ogradu da od tog sastanka ne treba očekivati pronalaženje brzog rešenja.

Za čelnike EU taj spor predstavlja veliko opterećenje jer je prema planovima Brisela morao da bude rešen do kraja češkog mandata. Komesar za proširenje Oli Ren nizao je Ljubljani i Zagrebu tokom proteklih šest meseci predlog za predlogom, posle konsultacija sa obe strane; predlagao je arbitražu u vidu pet sudija od kojih bi troje bili sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu (International Court of Justice), koji bi stvar „presekli”. Ljubljana je od Rena zatražila „manje korekcije” – izmenu izbora sudija koji bi se birali sa spiska Evropske komisije, zatim da Slovenija zadrži pristup otvorenim vodama Jadrana sve do okončanja problema te suđenje na osnovu „principa pravednosti” odnosno „ex aequo et bono”. Zahtev se sudario sa odlukom hrvatskog Sabora koji je u međuvremenu ekspresno prihvatio Renov predlog bez „amandmana”.

Zveckanje oružjem: „Princip iznuđivanja nije princip EU, niti je deo principa dobrih odnosa, još posebno sa susednim zemljama,” poručio je Sanader Ljubljani sa konvencije HDZ-a u Kninu. Ni prilikom davanja ostavke nije odustao od upozorenja da „neće dobiti ni milimetar hrvatskog mora”, preporučivši Ljubljani da se sa svojim zahtevima „glede mora” radije obrati italijanskom premijeru Berluskoniju.

Slovenački politički vrh oštro se odazvao. Voditelj TV stanice „Kanala A” pitao je: „Kome preti hrvatski predsednik vlade?” Predsednik Slovenije Danilo Tirk je uzvratio Sanaderu da mu ne savetuje davanje pregrejanih komentara, a otac slovenačkog ustava i predsednik slovenačke skupštine u vreme rata za otcepljenje Slovenije od SFRJ (1991) France Bučar, u Sanaderovoj „agresivnoj izjavi” pronalazi - najavu rata.

Istoričar Jože Pirjavec izjavljuje da se nada da slovenačko-hrvatski spor neće biti rešavan oružjem, dok portparol ministarstva spoljnih poslova Slovenije na pitanje novinara „hoće li slovenačka politika koja ne može da se pohvali tvrdom kičmom, izdržati pritisak Vašingtona i Brisela?”, odgovara da je „nepotrebno sumnjati u uspravnost kičme domaće politike, pa se olako govori o kapitulaciji i predaji, iako kad je u pitanju nacionalni interes - nema popuštanja”. Objasnio je da je panika (oko propadanja Renove inicijative) izlišna, jer uskoro na scenu EU stupa nov komesar za proširenje i nova Evropska komisija.

Publicista Spomenka Hribar upozorila je da Sanaderova pretnja sluti da bi on da slovenačko-hrvatski spor prenese u Vašington kako bi pritisnuo Sloveniju. To je potvrdilo i „Delo” koje pod naslovom „U Zagrebu se uzdaju u američku pomoć” prenosi da Sanader i Mesić kod kuće šire veru da će u međudržavni spor zarezati Amerika, što potkrepljuju izjavom Stjuarta DŽonsa, visokog zvaničnika Stejt departmenta.

Ni Sloveniji ne nedostaje ideja kako iritirati susede – nedavno je u prestonici upriličeno obeležavanje 200. godišnjice nastanka Ilirskih provincija koje je u ovom delu sveta ustanovio Napoleon posle pobede nad Austrijom, a čiji je administrativni centar bila Ljubljana. Ilirske provincije su se prostirale sve do Dubrovnika, preko pola Hrvatske, pa ne treba mnogo mašte da se shvati kakvu je poruku o svom „istorijskom pravu” koje polaže na Dalmaciju i Istru time Ljubljana odapela put Zagreba. Istom prilikom su glorifikacijom zasluga Napoleonove Francuske gurnute na „đubrište istorije” potonje zasluge srpskog kralja i Srbije za procvat prosvete na slovenačkom jeziku na tlu Slovenije. Još samo internetska strana Univerziteta u Ljubljani svedoči da je nastao kao „Univerzitet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca” odnosno „Univerzitet kralja Aleksandra I u Ljubljani”.

Spor pretnja za Balkan: U strahu da će centri nenaklonjeni slovenačkoj strani u sporu sa Hrvatskom (Vašington, Stokholm, Pariz, Brisel…) pojačati pritisak na Ljubljanu, slovenački mediji učestalo upozoravaju da je susedna država pred - bankrotom. POP TV slom hrvatske privrede najavljuje naslovom „Hrvatska bankrotirala” i izveštava o neverovatno visokom spoljnom dugu… „Loša godina za hrvatski turizam”, dodaje slovenačka štampa, otkrivši da je Hrvatsku u prva tri meseca 2009, prema Hrvatskom statističkom uredu, posetilo za 14 odsto manje turista nego u istom periodu lane pri čemu je ostvareno za petinu manje noćenja. Slovenački mediji to dovode u vezu sa padom interesovanja gostiju iz Slovenije za odmor u Hrvatskoj, jer je uoči eskalacije sukoba sa Zagrebom poseta Slovenaca opala za 19 odsto u poređenju sa 2008. POP TV tvrdi da je u 2008. milion Slovenaca letovalo u Hrvatskoj i da su ostvarili po šest noćenja u proseku, odmah iza Nemaca. Kolumnisti se raduju jer „hrvatski turistički fijasko može izazvati bankrot njene privrede”.

Ukoliko ubrzo ne dođe do pomaka u rešavanju ovog spora, slovenačka blokada Hrvatske mogla bi da ima i šire posledice, pre svega za evropsku perspektivu „Zapadnog Balkana”. U diplomatskim krugovima u Ljubljani čuje se eho strahovanja iz Brisela da bi „slovenački scenario” mogao da se ponovi i prilikom svakog sledećeg proširenja EU. Zato vodeći evropski političari smatraju da bi bilo bolje da se više država Zapadnog Balkana prilikom budućih (još neizvesnih) proširenja „prihvati u paketu” i tako izbegne ponavljanje slovenačkog scenarija s Hrvatskom.