Mislim da ne podsećam na Tita

(RTS, 29.12.2009)

Kako živimo i dokle smo stigli na putu u Evropsku uniju, koliko smo zadovoljni reformama i njihovim pravcem, šta radimo dobro, a šta loše, šta nas raduje, a šta tišti, kakva nam je ekonomija, politika, sudstvo, odnosi sa susedima i svetom, parlament, samo su neka od tema pitanja građana, na koja je predsednik Srbije Boris Tadić uživo odgovarao u emisiji RTS-a "Srbija pita predsednika".

Srbija, kada bude ušla u EU i ako bude ikada ušla, pored beneficija koje bude dobijala od EU i pomoći, šta je dužna kao članica da daje EU?

Jedva čekam da Srbija uđe u EU, da dođe u poziciju zemalja EU koji doprinose svojim budžetskim sredstvima. Srbija kad uđe u EU proći će pet ili deset godina kada će koristiti samo solidarna sredstva EU, a kasnije će doći u situaciju da Srbija izdvaja sredstva za članstvo u EU.

Da li stvarno mislite da smo zreli za ulazak u EU sa ovako malim platama?

Upravo idemo ka Evropskoj uniji da bi podigli plate, konkurentnost naše ekonomije, da bi obezbedili investicije, da bi podigli broj radnih mesta.

Građane Srbije brine ulazak u EU. Zadnjih dana u medijima je objavljeno da Grčka posle 30 godina u EU, duguje 300 milijardi evra. Zemlja, po broju stanovnika skoro jednaka nama, uzimala je svake godine kredit od 10 milijardi da bi preživela. Šta da činimo da se to nama ne desi? Koja je onda korist o EU?

Grčka kada je postala članica EU nikada nije doprinosila drugim zemljama, zato što nikada nije izašla iz strukturnih ekonomskih teškoća. Nije Evropska unija raj. Iz ove krize Grčka izlazi sa velikim finansijskim teškoćama. Imate članice EU koje se lošije nose sa ekonomskom krizom nego Srbija. Naše učlanjenje u EU znači povećanje šansi da nam bude bolje, znači da ćemo moći da računamo na solidarnost bogatih zemalja u budućnosti, ali to ne znači da nećemo morati da radimo.

Predsednik je posebno istakao da ne treba da uđemo u EU sa bilo kakvim popustom i protekcijom. Mi smo u jednoj vrsti škole u kojoj reformišući našu zemlju podižemo nivo našeg znanja i kapacitet da se borimo na međunarodnom tržištu. To što mi izvodimo reforme u prosveti, zdravstvu, pravosuđu, to ne znači da činimo zbog EU već zbog nas samih.

Pitanje Željka Glavaškog - Možete li nam, molim Vas, objasniti šta su to po Vama "evropske vrednosti" i šta se to od nas očekuje, bez da nas je iko pitao da li mi uopšte želimo u tu njihovu Evropu.

Pitamo od 2000. godine na svakim izborima. Kandidati to govore tokom svake kampanje. EU je najveći međunarodni ugovor među državama, koji ima karakter mirovnog ugovora... Ali Evropa je istovremeno ekonomski i trgovinski ugovor. EU pravi ugovore i sa susednim zemljama. Srbija je postala takva zemlja. Nema više carina. Sa stanovišta trgovine mi smo deo EU. Mađarska se suočila sa bankrotstvom, pa je dobila ogromna sredstva. Grčka i Poljska su dobili po 100 milijardi evra. Zamislite da smo mi imali sto milijardi evra gde bismo bili danas.

Zamislite da se zadesimo, ne dao Bog, na nekom okeanu, i imamo izbor da se ukrcamo u veliki prekookeanski brod ili u čamac... Svaki čovek koji je normalan bi želeo da se ukrca na prekookeanski brod.

Pitanje Nakite Važića - Šta je vama važnije, ulazak u Evropsku uniju ili Kosmet? Da li ćemo u EU bez, ili sa Kosmetom? Nije fraza. Srbija ne može da uđe u EU ako nema principijelan stav o kosovu. Mi nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo. Veliko dostignuće naše politike u 2009. godini je što smo dobili podršku za takvu politiku.

To su za mene neodvojiva pitanja... Ja ne mislim uopšte da Srbija može da uđe u EU ako nema principijelan stav o Kosovu. Da ne bude nikakve dileme, ima zemalja koje bi želele da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Međutim, u svim razgovorima sa našim evropskim partnerima koji imaju takvu politiku mi smo otvoreno rekli da mi nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova.

I jedan od najvećih uspeha srpske politike u 2009. godini je da smo mi dobili potpuno jasna uveravanja od svih evropskih zvaničnika, najvažnijih činilaca evropske politike, da Srbiju više niko neće prisiljavati ni ucenjivati da zbog članstva u EU prizna nezavisnost Kosova.

Sa druge strane. mi smo dobili, isto tako, uveravanja, kada je u pitanju NATO. Od strane visokih predstavnika SAD i to su dva konkretna postignuća 2009. godine. Mnoge zemlje pre nego što su ulazile u EU morale su raščišćavali tu vrstu svojih, da tako kažem, dilema u kom pravcu idu u bezbednosnoj politici i kakvu politiku imaju prema nekim drugim nerešenim pitanjima u regionu.

Ima zemalja u EU koje ni pod koju cenu ni same neće priznati nezavisnost Kosova. Da ne pominjem samo Kipar i Grčku, tradicionalne prijatelje i partnere Srbije. Tu je, naravno i Rumunija. Tu je, naravno, i Slovačka. Naravno i Španija. Neke zemlje su ovih dana rekle da će razmisliti o svojoj odluci nakon odluke MSP. Neke zemlje neće nikada ni povući tu svoju odluku. Mi nemamo dilemu oko svega toga, ali bitno je da Srbija realizuje svoj interes u EU. Da Kosovo ne bude prepreka u realizaciji tog interesa. Ali, istovremeno, da Srbija ne odustane od svog integriteta na Kosovu i Metohiji.

Da ne bude nikakve dileme, Srbija sa Kosovom želi da uđe u EU. Ali istovremeno, to je pozicija integrisanja Srbije u EU. U pregovaračkom smisli vodi se odvojeno. On je odvojen još u vreme vlade Vojislava Koštunice i pre toga. To je takozvani paralelni proces. Srbija i Kosovo oko članstva u EU. Ali taj proces ni na koji način ne podrazumeva da se Srbija i Kosovo tretiraju kao odvojeni, već je upravo u toj definiciji sadržana rezolucija 1244 UN koja potvrđuje integritet Srbije.

Srbija, naravno, u EU ne odričući se i ne odustajući nikada i ni pod koju cenu od Kosova.

Da li je Ratko Mladić ratni zločinac i da li je odgovoran za genocid koji je počinjen prema nesrpskom stanovništvu u Srebrenici? I pitanje Dejana Zdravkovića iz Roterdama-Holandija. Da li su Srbija i vlast u Srbiji, osim što su voljni i radi, zaista i sposobni da uhvate Mladića?  

Ja ovoga trenutka nemam pravo da iznosim svoje lično mišljenje o tome da li je Mladić zločinac ili ne, ali apsolutno sam uveren, imajući u vidu njegovu ulogu u ratu, da mora da se nađe pred Haškim tribunalom i odgovara na optužbe koje postoje.

U svakom normalnom društvu o tom pitanju odluku donosi sud... Apsolutno sam uveren, imajući u vidu njegovu ulogu u ratu, da mora da se nađe pred sudom u Hagu. Srbija je bila prokažena pred međunarodnom zajednicom zbog Srebrenice. Doveden je u pitanje kredibilitet nacije izgrađen u Prvom i Drugom Svetskom Ratu, posle kojih je naša zemlja slavljena kao simbol slobode.

Da ne bude dileme, u Srebrenici se dogodio zločin... nakon tog zločina o Srbiji se pisalo katastrofalno.

Vladimir Stijelja - Dobro je čuti da je Srbija vojno neutralna zemlja, ali se sve više čuje da ćemo pre ulaska u EU morati da pristupimo NATO savezu ili da ćemo, kad tad, morati da se izjasnimo po tom pitanju. Pošto je to veoma osetljiva tema za naše građane, sa razlogom, zanima me da li građani mogu da računaju na to da se o toj temi neposredno pitaju, to jest da se ta odluka donese na najdemokratskiji način - referendumom?

U pravnom smislu, ako se striktno tumače stvari referendum nije imperativ, ali ja mislim da građani treba da kažu svoje mišljenje o tom pitanju. Postavlja se i pitanje da li će Srbija ikad biti u NATO... Ali svet se menja, i ko je pre samo dve godine mogao pretpostaviti da će svet pogoditi ovakva ekonomska kriza.

To nije tema koja je na dnevnom redu. Ta stvar je završena 2009. godine, kada i pitanje da li Srbija mora da prizna Kosovo da bi ušla u EU. Zadovoljan sam što smo to stavili "ad akta",... i potpredsednik SAD DŽo Bajden je izrazio zadovoljstvo što je Srbija neutralna.

Srbija je donela deklaraciju u neutralnosti, ali ima još dosta prostora u okviru Partnerstva za mir. Dobro je da NATO države žele Srbiju, a Srbija će da odluči da li hoće ili neće u NATO."

Zabrinuti roditelj - Da li se u Srbiji može smanjiti broj kockarnica jer je u njima sve više maloletne dece?

Ne samo da se mora smanjiti broj kockarnica, već se mora sprovoditi striktno zakon koji zabranjuje kladioničarima i organizatorima kockarnica da otvaraju svoje prostorije blizu škole. A to je upravo ono što se dešava. Veliki sam neprijatelj otvaranja kockarnica i kladionica u blizini škola i promocije kladioničarstva jer se iza toga vrlo često kriju prljavi ekonomski interesi.

Aleksa Kovačević - Predsedniče delite li moj utisak da zbog odugovlačenja i ekonomske krize vest o ukidanju viza primljena mlako u građanstvu?

Ne zbog odugovlačenja nego zbog toga što se mi danas nalazimo u jednom političkom procesu u kome i konkretni rezultati i uspesi ne bivaju dočekani sa slavljem. Ja i ne očekujem od građana da slave velike uspehe, mnogo je bilo neuspeha i osujećenja u prethodne dve decenije a sada je potrebno mnogo više ispunjenih obećanja da bi ljudi povratili poverenje u državu i njene institucije. Nemam žalbe zbog svega toga, naš posao je da radimo i da građanima što više toga obezbeđujemo. Prelazni sporazum, prvi ugovorni odnos sa Evropskom unijom koji stvara ogromne šanse za otvaranje novih radnih mesta, investicije u Srbiju i istovremeno plasman naših proizvoda na tržište Evropske unije, kao i vizna liberalizacija su stvarno izuzetna dostignuća, ali ni to nije dovoljno, moramo stvarno da radimo i da još više građanima ispostavljamo rezultate.

Miladin Sudimac - Interesuje me koja su još dva proizvođača koja ste najavili i kada oni dolaze i počinju da investiraju?

Pre "Fijata" razgovarali smo sa mnogim svetskim kompanijama, ali oni žele da mi ćutimo. Ranije se pominjao "Folksvagen" od kojeg nikada nećemo odustati da dođe u Srbiju, ali sada nije vreme jer je kriza. Njihovi predstavnici su bili i pre "Fijata" i razmišljali su o investiciji. Bio je potencijal partnerstva sa jednim francuskim proizvođačem i južnokorejskim proizvođačem. Mi smo želeli da u Srbiji bude najmanje tri proizvođača automobila.

Dragan Popović - Kada se očekuje dolazak velikih finansijskih institucija i banaka iz SAD na tržište Srbije, kako je bilo najavljeno u okviru posete potpredsednika gospodina Bajdena, i kako ocenjujete trenutni nivo bilateralne saradnje i odnosa sa SAD?

To naravno zavisi od američkih banaka. "Siti banka" je bila najzainteresovanija da dođe u Srbiju. Mislim da će američki investitori u roku od godinu dana hrabrije krenuti ka svetu jer se Amerika u ovim trenucima suočava sa izuzetno velikim problemima.

Buković Bogdan - Zašto se ne vraća nacionalizovana imovina građanima Srbije, kada je krajnji rok, imate li nameru da je vratite sada kada vaša stranka ima većinu u Skupštini? Kada ćete vratiti zadužbine i dati njihove prihode i njihovu imovinu onima kojima su namenjeni?

Zakon o restituciji moraće da bude donet i Ministarstvo finansija dobilo je instrukcije od premijera Cvetkovića da što pre da taj zakonski predlog što je i naša pretpostavka da uđemo u EU, a i obaveza prema našim građanima da se uspostavi elementarna pravda.

Kada bi Srbija ovog trenutka vratila ukupnu imovinu koja je građanima nacionalizovana to bi našu državu koštalo oko 200 milijardi evra što je veliki problem. Srbija nema 200 milijardi evra. Veliko je pitanje da li će se imovina vraćati u formi u kojoj je nacionalizovana ili će se vraćati kroz finansijska davanja, što je pitanje koje će zakonodavac morati da reši u budućnosti. Nigde u Evropi ni to pitanje nije rešeno tako da su svi bili srećni, zato što je to nemoguće uraditi.

Milena Radovanović - Na osnovu čega može kategorički da tvrdi da nije bilo političkih pritisaka pri izboru sudija. Eventualno bi mogao da tvrdi da on lično nije vršio pritisak?

Ne samo ja lično nego i političko okruženje u koje ja imam uvid nije vršilo politički pritisak. Osnova reforme pravosuđa bila je ta da nema političkih pritisaka jer bi sama reforma bila dovedena u pitanje.

Dušan Savić - Interesuje me kako predsednik reaguje na komentare da podseća na Tita po načinu vladavine i na optužbe da krši ustav radeći poslove premijera?

Mislim da ne podsećam. Nisam nikada bio ljubitelj lika i dela, mada je uradio neke velike stvari na međunarodnom polju. Bavim se svim pitanjima kao i premijer ukoliko mogu da pomognem. Ne mešam se u rad premijera, pomažem mu da reši neke probleme.

Kada će predsednik Srbije ispuniti predizborno obećanje dato građanima Srbije da će, ukoliko pobedi na izborima, zaposliti 500.000 ljudi?

Nikada nisam rekao da ću zaposliti 500.000 ljudi, nego sam rekao da je Srbiji potrebno 500.000 radnih mesta i to u prvoj tački svog predizbornog programa. Da bismo ostvarili ta radna mesta moramo obezbediti strane investicije, a da bi njih obezbedili Srbija mora jasno da ide ka EU.

Zbog čega niste prisustvovali svečanoj sednici proglašenja Statuta Vojvodine?

Bio sam na jednom sasvim drugom mestu u tom trenutku, ali pravo da vam kažem, nisam smatrao da je to od najveće važnosti.

(Razgovor vodio Zoran Stanojević)