Na delu je ozbiljna kriminalizacija društva koju sprovode Vučićevi najbliži saradnici i članovi porodice

Najsnažniji utisak iz kampanje, koji sam stekao u brojnim razgovorima sa građanima širom Srbije, jeste da su ljudi uplašeni, ali da im je preko glave nemaštine i nepravde, kao i da im se čini da neće biti svetla na kraju tunela ukoliko ne dođe do korenitih promena.

* Šta bi za Vas, osim pobede, predstavljalo uspeh na ovim izborima?

- Bilo šta osim pobede nad režimom imalo bi nesagledive posledice za zemlju. Ukoliko Vučić postane predsednik Srbije, zacementiraćemo ovaj katastrofalni sistem na period od najmanje pet godina, a moguće i duže. Usledilo bi suštinsko poniranje po svim pitanjima, i zbog toga se mora ići na pobedu. Svaka druga kalkulacija predstavlja vrhunsku neodgovornost.

* Šta mislite o nedavno objavljenom istraživanju Ipsos stratedžika po kojem Vučić ima preko 50 odsto podrške birača, a Vi ste trećeplasirani, iza Jankovića?

- Istraživanja koje mi radimo to ne pokazuju. Neka druga koja se pompezno objavljuju, ne odražavaju realno raspoloženje javnog mnjenja, već su napravljena da bi se na njega uticalo u pravcu koji vlast želi. Vučić, svakako, ne može bez ozbiljnih izbornih nepravilnosti i manipulacija imati više od 50 odsto glasova u prvom krugu. To će za njega biti veliki udarac. Nakon tog šoka, u drugom krugu imaće manje nego u prvom, jer će strah kod ljudi nestati. A uz svo poštovanje drugim antirežimskim kandidatima, verujem da ću u drugom krugu protiv Vučića ipak biti ja.

* Hoćete li reagovati ako budete imali dokaze o izbornim nepravilnostima na dan glasanja?

- Veoma se ozbiljno pripremamo za izborni dan - za brojanje glasova, ali i za obradu podataka, tako neće biti jednostavno onima koji planiraju da naruše integritet izbornog procesa. To mogu da garantujem.

* Šta mislite o vrlo dramatičnim tvrdnjama vlasti da se sprema "ukrajinski scenario", "obojene revolucije" i slično?

- To su besmislice. Jedini koji već godinama pričaju o vanrednim stanjima i državnim udarima jesu, zapravo, oni na vlasti, koji nas time već godinama drže u kolektivnoj psihozi. Posledica toga jeste da imamo nesređeno društvo i da nikome ozbiljnom ne pada na pamet da investira u Srbiju. Ekonomski propadamo - ne dolaze investitori koji su solidni, ozbiljni i koji nameravaju da ovde ostanu dugi niz godina. To ne treba da čudi, jer država u kojoj se stalno podižu tenzije, a izbori se održavaju svake godine, nije stabilna i sigurna destinacija za ulaganje. Uz ubrzanu kriminalizaciju društva koju predvode članovi Vučićeve porodice i najbliži saradnici, upravo je to jedan od glavnih razloga što danas u Srbiji imamo ozbiljan manjak kvalitetnih i dobro plaćenih radnih mesta.

* Kako ocenjujete kampanju Jankovića, koga mnogi označavaju kao Vašeg glavnog rivala na ovim izborima i to što ste rekli na početku kampanje da ćete podržati Jankovića u drugom krugu, ako se on bude plasirao, dok Janković nije uzvratio istom merom?

- Moj glavni i jedini rival na ovim izborima je Vučić. Za žaljenje je to što mi Janković nije uzvratio istom merom, i što se iz njegovog štaba svako malo upućuju ka meni otrovne strelice. Od toga suštinsku korist može imati jedino Vučić. Bilo bi izuzetno dobro da svi opozicioni kandidati, a u njih ne uvrštavam one koji su, zapravo, pomoćni kandidati vlasti, poput Šešelja, jasno kažu da će podržati onoga ko bude suprotstavljen režimu u drugom krugu, kako bi se opozicioni birači pripremili da tako i glasaju, a ne da apstiniraju. Ukoliko se to ne kaže sada, trenutak kada se prebroje glasovi 2. aprila, i kada neumitno dođe do razočaranja kod birača onih koji nisu ušli u drugi krug, neće biti tako jednostavno pokrenuti ih da izađu na birališta i na Uskrs. Smatram da narodu treba neuvijeno reći da nije smak sveta ukoliko se ne plasirate u drugi krug, ali da se nikako ne sme dozvoliti da Vučić na kraju pobedi. Šteta je što Janković očigledno ne deli ovo mišljenje. No svejedno, ja ostajem pri svom obećanju.

* Na ovim izborima nastupate kao vanstranački kandidat. Da li su tačne tvrdnje da ćete posle izbora formirati sopstvenu stranku?

- Nakon izbora, kao predsednik imaću druge prioritete. Postoji toliko toga što je pod hitno potrebno uraditi, kako bi se situacija u zemlji popravila. Ne mislim da u to spada kreiranje stranke.

* Pojedini mediji ističu da iza Vas stoji NATO, iako ste javno rekli da se zalažete za očuvanje vojne neutralnosti Srbije, dok se, povremeno, pojavljuju i navodi da ste "ruski čovek". Kako tumačite te oprečne stavove?

- Takve besmislice, kao i mnoge druge kojima se "bombarduje" medijski prostor, zapravo, služe da bi se zamaglila suština, a to je da svakih pet godina u Srbiji dolazi do predsedničkog referenduma na kojem je jedino moguće promeniti vlast. Podsetiću vas, to se kod nas dešavalo jedino tada. Stvari o kojima smatram da je neophodno govoriti su: kako građani žive, zašto mladi odlaze, zbog čega imamo katastrofalnu situaciju u zdravstvu i školstvu, zašto su mediji okupirani, zašto kulturu na svakom mestu potiskuju prostota i propaganda... Takve razgovore vlast izbegava, već nas zasipa neistinama. Ja nisam ničiji čovek, osim svoj i svoga naroda.

* Kritičari Vam zameraju na tobože luksuznom načinu života, uz navođenje troškova putovanja, smeštaja i sličnih izdataka dok ste živeli u Njujorku. Kako komentarišete te kritike?

- Živeo sam u Njujorku od 2012. do 2013. kad sam bio predsednik Generalne skupštine UN. Mislim da je to predsedavanje značajno doprinelo podizanju ugleda Srbije u svetu. Suma novca koju je vlada za to odredila, i to ona formirana posle političkih promena 2012, potrošena je samo u iznosu od 50 odsto, a ostatak je vraćen u budžet. Dakle, od predviđenih sredstava za predsedavanje Srbije Ujedinjenim nacijama potrošena je tek polovina.

* Tvrde i da ste bili loš ministar spoljnih poslova, recimo, Nebojša Stefanović smatra da je politika koju ste vodili bila "katastrofalna i svodila se na putovanja", dok pojedini kao mrlju navode "slučaj Miladina Kovačevića", koji je dosta koštao poreske obveznike u Srbiji?

- Na kraju mog ministarskog mandata, mi smo spoljnu politiku koju sam ja vodio praktično stavili na test međunarodnog javnog mnjenja. Kandidovali smo se, kao prva zemlja Zapadnog Balkana, za predsedavanje OEBS-om, ali i za predsedavanje Generalnom skupštinom UN i obe te "trke" smo 2012. i dobili. Nešto kasnije učestvovao sam i na izborima za generalnog sekretara UN, što je bilo najznačajnije međunarodno takmičenje ove generacije, u kojem sam završio na drugom mestu na svetu. Mislim da to nisu rezultati za potcenjivanje, pogotovo ne od uvaženih članova akademske zajednice, poput doktora Nebojše Stefanovića

* A "slučaj Kovačević"?

- Jedini od predsedničkih kandidata koji je u dosadašnjem toku kampanje apostrofirao taj slučaj je Saša Janković, prošle nedelje na RTS-u. Inače, pregovore sa američkom stranom na tu temu uopšte nije vodilo Ministarstvo spoljnih poslova, već Ministarstvo pravde. Službenici MSP-a koji su prekršili zakon i omogućili Kovačeviću povratak u zemlju, momentalno su otpušteni i protiv njih su podnesene krivične prijave. Ne vidim šta je više od toga moglo da se učini kada su drugi, za to nadležni organi države, preuzeli slučaj.

* Budući da ste živeli u Njujorku i bili na čelu Generalne skupštine UN, a kampanju za predsedničke izbore počeli ste iz Čačka, odakle ste poreklom, da li se više osećate kao Njujorčanin ili Čačanin?

- U medijima se stvara utisak da sam dugo živeo u Njujorku. Ja sam od 2003, kada sam završio postdiplomske studije na Harvardu, pa do danas, van Beograda proveo samo godinu dana, za vreme predsedavanja Generalnom skupštinom UN. Sve ostalo vreme sam, dakle, bio ovde i u Srbiji plaćao porez. Stoga, možemo da pričamo da li se više osećam Beograđaninom ili Čačaninom, ali kao i Duško Radović, koji je možda "najbeogradskiji" od svih pisaca, a govorio je da mu je "Čačak na prvom mestu", jer su mu odatle koreni. Tako je i sa mnom, zato smo iz Čačka i krenuli sa zvaničnom kampanjom.

(Danas)