Naređenja o povlačenju postoje

Ilija Jurišić, prvostepeno suđen na 12 godina zatvora zbog ratnog zločina nad kolonom pripadnika JNA 15. maja 1992. u Tuzli, kada je poginuo 51 vojnik, a još 50 ih je ranjeno, odlukom Apelacionog suda u Beogradu oslobođen je pritvora.

Prvostepena presuda mu je ukinuta, a veće kojem je predsedavao sudija Siniša Važić naložilo je da se Jurišiću održi novo suđenje pred novim sudskim većem. Jurišićev advokat izjavio je da sud Srbije ne može da naredi njegovo eventualno privođenje iz BiH. Jurišić je u međuvremenu već stigao u Tuzlu gde je dočekan kao heroj.

U obrazloženju odluke sudija Važić je izjavio „da je ostalo nejasno zašto se i po čijoj naredbi tuzlanski garnizon povlačio, a postoje i mnoge kontradiktornosti oko toga da li je optuženi znao za postojanje perfidnog plana napada na kolonu JNA, te da se te činjenice treba da utvrde u novom postupku“.

Jurišić je pred sudom tvrdio da nije izdao naređenje o napadu na kolonu JNA koja se povlačila iz Tuzle, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Mehe Bajrića koje je glasilo: „Na vatru odgovori vatrom.“

Kako se slična „argumentacija“ o nepostojanju sporazuma o mirnom izvlačenju pripadnika JNA sa teritorije BiH koristila i pred Ekstradicionim sudom u Londonu u slučaju Ejupa Ganića, zbog zločina nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, pa se čak i u našem Tužilaštvu za ratne zločine (Bruno Vekarić) tvrdi da o sporazumu o mirnom povlačenju JNA iz BiH, postignutom u Ohridu aprila 1992, nema pisanih tragova, treba naglasiti da činjenice govore suprotno. Ima pisanih tragova, postoje naređenja o mirnom izvlačenju JNA iz BiH.

EU i SAD priznale su nezavisnost BiH 6. aprila 1992. Savezna republika Jugoslavija proglašena je 27. aprila 1992. predsedništvo SFRJ izdalo je „Informaciju broj 37-2“ od 28. aprila 1992, sa potpisom Branka Kostića, koja je upućena Predsedništvu BiH, a u kojoj je reč o mirnom povlačenju jedinica, ustanova i komandi JNA sa teritorije BiH. Dan ranije, 27. aprila 1992. Predsedništvo SFRJ donelo je „Naredbu broj 5-30“ sa potpisom Branka Kostića o izvlačenju jedinica JNA iz BiH. I o tome je obavešteno Predsedništvo BiH i Alija Izetbegović lično. Između 22. aprila i 27. aprila 1992. održano je nekoliko sednica Predsedništva SFRJ na kojima se raspravljalo kako mirno povući JNA iz BiH. Sve odluke o tome saopštavane su i usklađivane sa Predsedništvom BiH, odluke o dislokaciji JNA iz BiH.

Na osnovu odluke Predsedništva SFRJ od 28. aprila 1992, vršilac dužnosti saveznog sekretara za narodnu odbranu general-pukovnik Blagoje Adžić izdaje naredbu „strogo pov. broj 340-1“, od 10. maja 1992. kojom se precizira praćenje stanja u jedinicama JNA prilikom premeštanja sa teritorije BiH u skladu sa odlukama Predsedništva SFRJ iz aprila 1992. Na temelju te naredbe načelnik Generalštaba general-pukovnik Života Panić izdaje 10. maja 1992. naređenje „strogo pov. broj 53-2“ od pet tačaka o formiranju timova radi praćenja procesa mirnog povlačenja jedinica, komandi i ustanova JNA sa teritorije BiH.

Druga tačka te naredbe precizno govori o merama i postupcima povlačenja. Rukovodilac tima koji je nadgledao povlačenje iz Komande Druge armije bio je general-potpukovnik Dragoljub Simonović, a iz komande 5. korpusa general-major Risto Matović.

Radi sagledavanja tadašnje situacije u BiH, možda bi naše pravosuđe trebalo da pogleda i „Direktivu o odbrani BiH“ od 14. aprila 1992. sa potpisom Hasana Efendića kojom se štabu TO BiH i MUP-u BiH naređuje „potpuno i masovno zaprečavanje izlaska jedinica JNA i njihove tehnike iz garnizona“. To je bila otvorena naredba o ratu protiv JNA.

Jedinica JNA koja se mirno povlačila iz Tuzle nije nijednog trenutka otvarala vatru. To su većinom bili regruti, vojnici od 18 godina. Masakrirani su bestijalno. Smešno je i tužno kada se sudija Važić danas pita „po čijoj se naredbi povlačio garnizon JNA iz Tuzle“. Neka se potrudi da pronađe navedena dokumenta.