Odbrana jednoumlja

Prve predizborne najave pred redovnu izbornu skupštinu Demokratske stranke pokazuju do koje mere je ova stranka izgubila svoj osnovni demokratski potencijal i političku dinamiku. Čvrsto ukopana u odbrani svog vlastodržačkog položaja ova stranka sve više pokazuje svoju nemoć da se programski, statutarno i kadrovski menja i modernizuje u skladu sa zahtevima savremenog političkog života.

Ona se sve više profiliše kao organizacija čiji je osnovni zadatak da brani lik i delo predsednika DS i predsednika Republike. Već sasvim vidljivi i prepoznatljivi znaci političkog okoštavanja, gušenja i zanemarivanja kritičkog mišljenja, favorizovanje lobiranja kao tehnologije osvajanja unutar-stranačkih pozicija, podržavanje lobističkih interesa i koterija, sve veći nedostatak jasnog i savremenog programskog opredeljenja jasni su pokazatelji stvaranja specifičnog i sve ogoljenijeg kulta ličnosti i neprikosnovenog ne samo stranačkog vođe. Ovu više nego očiglednu tendenciju najplastičnije je izrazila portparolka DS Jelena Trivan u nedavnoj izjavi o jedinstvenom položaju predsednika DS: „Legitimno je ali nije realno očekivati da Boris Tadić kao predsednik partije ima protivkandidata na sledećim stranačkim izborima. Ukoliko znamo da Srbija nema boljeg predsednika, ukoliko znamo da je Boris Tadić formalno i neformalno lider u regionu, onda je nerealno očekivati da unutar same DS postoji neko ko ne deli to mišljenje i ko bi mislio da je bolji od njega. To je legitimno, ali nije realno i mislim da će DS i u ovom i sledećem mandatu imati Borisa Tadića za predsednika. Naša politika je politika koja kreira Srbiju, kao što su naši stranački lideri oni koji su po pravilu stupali na čelo Srbije.“

Prosto je neverovatno da u 2010. godini portparol jedne DS može dati ovakvu izjavu u kojoj su podaništvo i odanost partijskom vođi dovedene do vrhunca hipokrizije. Za portparolku DS je nerealno čak i očekivati da postoji neko unutar ove stranke ko ne deli njeno beskrajno udvorištvo i apsolutnu fascinaciju velikim vođom koji je po njoj već sada zaslužio doživotni mandat. Ovakve izjave su se mogle čuti u vreme jednopartijske vladavine kada je postojao neprikosnoveni vođa i najveći sin naroda i narodnosti. Međutim, ova izjava samo jasno odslikava do koje mere je oligarhijski duh ovladao DS u kojoj praktično i ne postoji demokratski politički život osim ogorčene borbe dobro organizovanih lobističkih grupa oko podele političkog plena i uticaja. Tvrditi da DS kreira Srbiju može samo značiti da se radi o nastojanju da se uspostavi politički monopol u kome nema mesta za delovanje drugih političkih organizacija i funkcionisanje građanskog društva i inicijativa. Jednačina je sasvim jasna. DS kreira Srbiju sa njenim funkcionerima i partijskim vođom na čelu o čijoj politici nema razgovora niti mogućnosti uspostavljanja kritičkog dijaloga. Ne može nijedna stranka samostalno da kreira Srbiju jer to je negiranje pluralističkog karaktera jednog demokratskog društva.

Ali kada sledite i propagirate neprikosnoveni kult partijskog vođe, onda se i dospeva u ovakav politički ćorsokak da celo društvo bude u službi vladajuće partije i njenog lidera, kome je već obezbeđen izbor i u sledećim mandatima. U vreme vladavine Slobodana Miloševića portparol SPS bio je Ivica Dačić i svako njegovo često cinično i oholo istupanje donosilo je nove političke poene i pristalice opoziciji. Istorija se kao i uvek do sada tvrdoglavo ponavlja, ali tu već farsičnu ulogu sveznajućeg portparola vladajuće stranke sada obavlja sveprisutna i osiona Jelena Trivan koja je uvek spremna da brani svaki potez vlade, predsednika Republike, svaki zaokret u politici DS ma koliko on bio neprincipijelan. Ona je u stvari postala najizrazitija personifikacija sadašnje političke pozicije DS koja se ogleda u istrajnom gajenju jednoumlja, poništavanju kritičkog dijaloga, forsiranju ispraznog političkog pragmatizma, simuliranju demokratskog odlučivanja, odbrani vlasti po svaku cenu, podsticanju podaništva i udvorištva, negiranja osnovnih demokratskih principa i stvaranju kulta partijskog vođe čije se delovanje ne može dovoditi u pitanje. To je uvek u politici bio najbrži put u izborni poraz, ali ko je u našoj politici išta naučio iz istorijskog iskustva. Naprotiv, ovako shvaćena demokratija i dalje služi kao univerzalno ideološko pokriće za stvaranje i jačanje demokrature u kojoj neminovno dolazi do razrastanja kulta ličnosti i pojave partijskih portparola koji nam neprestano demonstriraju svoju odanost, ali i veliku bahatost u odbrani vladajuće oligarhije.

(Danas)