Regioni – evropski košmar

(Večernje novosti, 25.10.2009)

Iza zahteva za većom autonomijom Vojvodine, stvoren je projekat koji pretvara čitavu zemlju u slične autonomne regije. U ime demokratije, političkim nasiljem, stvara se istorijska fragmentacija države srpskog naroda. Zbog jedne pokrajine i mađarske manjine u njoj cela se Srbija razgrađuje.

Ovako za "Novosti" komentariše predlog novog statuta Vojvodine i najavljenu "visoku decentralizaciju" zemlje istoričar dr Milorad Ekmečić, autor studije "Regionalizam između slobode i novog nasilja".

- Iako je projekat regionalizacije danas najjače i najakutnije istaknut u Srbiji - ističe akademik Ekmečić - on je jedan opšti evropski košmar. Mislim da će i dalje taj projekat biti što je i dosad bio - spolja uvezeni i spolja sponzorisani napor da Srbija postane model reorganizacije Evrope na regionalnoj osnovi.

* Zašto smatrate da je to "opšti evropski košmar"?

- Svaka zemlja Evrope ima više ili manje problema sa regionalizacijom. Ni u jednoj od njih to nije spontani pokret nastao iznutra, kao proces dozrevanja demokratije i njenog rasta ka novim istorijskim visinama. Regionalizacija kontinenta nigde neće uspevati, ali će svuda biti prisutna kao trulež koji politički razvoj vodi u nekom drugom smeru. U Italiji danas samo 23 odsto naroda pristaje na to.

* Gde, kada i u kom ideološkom okviru je nastala ideja Evrope regija?

- Ideja evropskih regija nastala je u okviru katoličke političke ideologije i na toj opštoj osnovi u moderno vreme pretvorena u političke pokrete iz različitih izvora. Najstariji koren je u Italiji sredine 19. veka, u konfliktu pristalica stvaranja unitarne nacionalne države s kraljevskom dinastijom na čelu i zastupnika (kon)federacije italijanskih pokrajina pod vođstvom pape. Ova druga Italija je trebalo da bude model kako se i Evropa može ujediniti preko nacionalnih regija. Tu ideju snažno je podržala papska enciklika Rerum novarum iz 1891, objavljena četrdeset godina kasnije, iz koje je potekla socijalna ideologija Katoličke crkve u minulom stoleću. Papa Jovan Pavle Drugi je u maju 1991. objavio dugo pripremanu encikliku Centesimo Anno (Stotinu godina) u kojoj je obnovio sve ove ideje, što na posredan način govori o njenom značaju na duži rok, ali akcenat stavlja na regije i regionalizaciju.

Oživljavanje starog duha regionalizacije u Evropi počelo je i ranije sa raspravama koje je Karnegijeva zadužbina za mir završila projektom "Samoopredeljenje u novom svetskom poretku! 1990". Svi kasniji akteri oko Kosova i granica u Bosni bili su čelnici Karnegijeve zadužbine (Olbrajtova, Holbruk, Abramovic, Šefer i drugi).

* U pomenutoj studiji kažete da je Nemačka "prava domovina" ideologije današnjeg regionalizma?

- U velikoj debati o budućnosti nemačke nacionalne države 1984, jedan od najuglednijih istoričara stvorio je tezu da je "nacija mrtva, živela regija" (Die Nation ist tot. Es lebe die Region). Ta teza je postala zastava nove nauke o naciji kao veštačkoj tvorevini u istoriji. Zaboravljamo da su dva politički, socijalno i vojno različita dela Nemačke ipak postali jedna celina. Istovremeno, nemačka vlada finansira organizacije (FUEV, EZM), institute i projekte koji se bave problemima manjina (njihovom transformacijom u "etničke zajednice") i podstiču unutrašnje odvajanje i teritorijalne autonomije u drugim državama.

* U svetlu ovih koncepcija i projekata na kojim načelima bi počivala nova arhitektura Evrope?

- Svi ovi projekti imaju za cilj rastakanje starih suverenih nacija. U enciklici pape Vojtile (čitao sam je na italijanskom, original je na latinskom) formulisana su tri osnovna principa novog evropskog ustrojstva - federativnost, supsidijarnost, integritet. Federacija se ne odnosi na jedinstvenu nacionalnu državu, već na pokrajinske etničke zajednice kojima je kulturna srodnost osnovni kriterijum etničkog identiteta. Predsednik Klinton je 15. aprila 1999. pred Američkim udruženjem novinskih izdavača, objasnio zašto se zalaže za Kosovo i ratuje sa Srbima zvaničnom američkom strategijom da "se mi borimo protiv ideje da državnost mora biti osnovana na etnicitetu". Ričard Holbruk je napisao da je Dejtonskim sporazumom rušen sistem stvoren u Versaju 1919. Hoću da kažem: rasprave o regionalizmu nisu došle iz našeg naroda, nego su došle spolja, kao eksperiment stvaranja budućeg sveta bez nacionalnih država! Staljin je jednom Đilasu rekao da svaka velika sila ima pravo da okupiranim državama nameće svoj koncept društvene organizacije. Današnja Amerika upravo to radi.

* U predlogu Statuta Vojvodine piše da je ona "deo Srbije a ujedno i evropska regija".

- U svojoj poslednjoj knjizi "Dugo kretanje između klanja i oranja" napisao sam da je Vojvodina zamišljena da bude jedan evroregion, u zajednici sa još tri županije jugoistočne Mađarske i četiri rumunska okruga. Taj region bi imao teritoriju od 77.000 kvadratnih kilometara i 5.200.000 stanovnika - dakle, više nego Hrvatska i možda Srbija bez Vojvodine. Čitav projekat vodi "Društvo jugoistočne Evrope" iz Minhena, a finansira nemačka vlada. Cilj projekta je da slični evroregioni stvore novu Evropu. Vojvodina je, dakle, zamišljena kao "eksperimentalno područje nove integracije", kojom bi se prevazišla podela na jedinstvene i suverene nacionalne države.

* Akademik Čedomir Popov je, takođe za "Novosti" izneo isto gledište?

- Vojvodina bi, u tom slučaju, više zavisila od Mađarske i Nemačke nego od Beograda. Ako o ovom pitanju ćutimo danas možemo ubuduće očekivati veće brodolome. Ne sme se igrati sa sudbinom teritorija. Naši aktuelni političari nisu uopšte pripremljeni, da ne kažemo kvalifikovani, da vode ozbiljnu državnu politiku.

* Šta regionalizacija Evrope u osnovi znači?

- Ako se regije ne osnivaju na konceptu da je nacija zajednica jezika, dakle, na etničkoj osnovi, nego na ideji da je kultura jedne regije osnova njene autonomije, to dalje znači da bi se jedna Nemačka sa novostvorenim regijama na kontinentu mogla ujediniti i kontrolisati više od 190 miliona stanovnika u Srednjoj i jugoistočnoj Evropi i ponovo bila velika sila.

* Ako se olako ukida nacionalno opredeljenje, menja se i poimanje demokratije?

- Državni sekretar Hilari Klinton nedavno je na televiziji kazala da demokratija nije samo slobodno biranje na izborima, nego i sloboda manjina, sloboda štampe. Šta ostaje od prirodnog prava čoveka na slobodu, ako nacija nije prirodna pojava u kojoj svaki građanin učestvuje u vladanju? Sloboda nacionalnih manjina, kako je definišu Sjedinjene Države, sloboda štampe u uslovima kada su gotovo sve novine u Srbiji prešle u vlasništvo zapadnih milionera i korporacija, samo su sredstva za dezintegraciju države, ako narod u njoj ne odlučuje o politici koju vlada vodi. Uvek su veliki ratovi, sa hladnim ratom u tom skupu, završavali stvaranjem autoritarnih velikih država, krizama demokratije i tendencijama novog osvajanja sveta.

* Regionalizam je kod nas i počeo sa zahtevom Brozovih autonomaša?

- Ne treba precenjivati političku pozadinu vojvođanskog autonomaštva. Radi se o partijskim grupama pojedinaca koji su dobili ministarske fotelje samo zbog potrebe Demokratske stranke da koalicijama osigura svoju većinu. A radi se i o snobizmu dosta intelektualaca koji ne znaju razlikovati zrno od kukolja u onome što se naziva evropska Srbija. Rasprava o regionalizaciji cele Srbije počela je još 2001. Dr Branislav Stojanov je tada crtao mapu Srbije sa šest velikih regiona. Naši naučnici su na to brzo odgovorili. Najznačajnija je studija Mirjane Stefanovski "Razgradnja Srbije" ("Hrišćanska misao", septembar 2001). Nenad Čanak je u "Novostima" (15. decembar 2008) pisao o "pet autonomija u Srbiji", a "Politika" je 5. juna ove godine objavila mapu sa sedam regiona za ravnomerniji ekonomski razvoj. Usledio je zahtev političara Raške oblasti da teritorija opština s muslimanskom većinom mora biti budući evroregion. Neka nam pomogne neko iz vasione da naši političari progovore o stvarima o kojima nešto znaju.

* Volter je još pre Francuske revolucije govorio o Evropi kao zajednici srodnih zemalja?

- Volter veli republika. Mislio je da je istočna granica Evrope tačno po liniji istočne granice Poljske. Napoleon je govorio istim jezikom. Istočne granice Poljske smatrao je istočnim granicama Evrope. Nevolja je u tome što, kao ni Volter, ni on nije znao koje su istočne granice Poljske. Neki to ne znaju ni danas. Ukrajinsko odvajanje od Rusije je na toj osnovi. Duh katoličke netolerancije otrovao je glavu znatnog dela ukrajinske nacionalne elite, a cela će se kriza tamo rešavati burno u okviru nekih budućih evropskih i svetskih nevolja. Sada je Evropa vatikanski zabran. Od 12 vladara Evrope koji su u Mastrihtu 1992. srušili Jugoslaviju, šestoro je bilo katoličkih.

* Odredba o Vojvodini kao delu Srbije i evropskoj regiji kao da je prepisana iz Velike povelje naroda i regija FUEV?

- Magna carta genitum et regionum konačni je program Federalističkog saveza evropskih narodnih grupa (Foderalistishe Union Europaischen Volksgrupen) usvojen na kongresu u Budimpešti 1992. sa ciljem da u evropskim pokrajinama razvija svest pokrajinskog identiteta. Iza svega stoji ideja nemačkog "liberalnog imperijalizma" iz 1918, kao pokret za oslobođenje ugnjetenih evropskih država i manjina, da se Nemačka iz poraza u dva svetska rata može ujediniti sa susednim pokrajinama srodne kulture i sačinjavati zajednicu nove velike sile od 190 miliona stanovnika. Do ulaska u EU, Austrija je taj cilj pretvorila u stratešku osnovu postojanja i pomagala u njegovom ostvarenju. Zatim su to nastavile grupe katoličkih klerikalaca (Erhard Busek, Arnold Zupan) u uverenju da se Srednja Evropa može javiti i u Evropskoj uniji, a bila bi zajednica pokrajina srodne, srednjoevropske kulture, a ne etničke podloge. Zupan je objavio jedan projekat, po kome bi trebalo da se u pokrajinama "izazove promena u glavama ljudi", u državnim ustanovama propagira višejezičnost, iz udžbenika i medija potiskuje nacionalizam; da se stvaraju "akademije dobrog susedstva", umesto velikih banaka "nacionalne štedionice". Crna Gora i Vojvodina su već dobile ovakve akademije. Jedino je Austrijska akademija nauka poslala predstavnika na skupštinu "vojvođanske akademije nauka".

(Razgovarao Miloslav Rajković)