Srbija spremna za okretanje nove stranice u odnosima sa Crnom Gorom

(Dan, 26.1.2010)

Niko u Crnoj Gori ne sme da pomisli da smo indiferentni prema pitanju očuvanja vlastitog integriteta u našoj južnoj pokrajini Nesumnjivo je da je odnos prema Kosovu i Metohiji produbio razlike u zvaničnim politikama Beograda i Podgorice. Priznanje nezavisnosti Kosova od strane Crne Gore i uspostavljanje diplomatskih odnosa, u trenucima koji za Srbiju imaju poseban politički značaj, jednim dijelom je pokušaj Crne Gore i nekih međunarodnih činilaca da se relativizuje pravni proces koji smo pokrenuli pred Međunarodnim sudom pravde. U svakom slučaju, ta dva politička događaja ne doprinose poboljšanju naših odnosa. Srbija neće nastojati dodatno da poremeti bilateralne odnose sa Crnom Gorom, jer to nije u interesu ni Srbije ni Crne Gore niti cijelog regiona. Međutim, Srbija mora da stavi do znanja šta je prihvatljivo u našim odnosima, a šta nije. Niko u Crnoj Gori ne sme da pomisli da je Srbija indiferentna prema pitanju očuvanja vlastitog integriteta na Kosovu, kaže u ekskluzivnom intervjuu za "Dan" predsjednik Srbije Boris Tadić.

Da li će crnogorski ambasador u Srbiji doživjeti istu sudbinu kao i njegov prethodnik?

- Ne mislim da bi u ovom trenutku to bila adekvatna reakcija.

Kako biste definisali trenutne odnose rukovodstva čelnih ljudi Srbije i Crne Gore?

- Lični odnosi su sasvim korektni. Međutim, naš posao i ustavna obaveza su da zastupamo javne interese naših građana i država. U tom smislu odnosi su lošiji nego što su bili ranije. Stoga je bitno učiniti sve da se oni poprave u jednom ubrzanom i zajednički planiranom postupku. Za takvu politiku su potrebne dve strane, a Srbija je, u svakom slučaju, spremna za okretanje nove stranice u našim odnosima, što podrazumeva uvažavanje i legitimnih državnih i nacionalnih interesa obe zemlje. U skladu sa našom zajedničkom izrekom "čist račun, duga ljubav", ali i uverenjem da su naše zemlje na svaki način posebno bliske, kao i ljudi koji u njima žive.

Nedavno ste organizovali sastanak sa liderima Srba iz regiona i najavili pomoć sunarodnicima iz zemalja bivše Jugoslavije. U Crnoj Gori nijesu svi dobronamjerno gledali na takav potez.

- To nas mnogo ne uznemirava. Legitimno je štititi identitet i kulturu vlastitog naroda ili ono što se u širem kontekstu zove legitimnim nacionalnim interesom, kako za svaku zemlju u svetu, članicu UN, tako i za Srbiju. S druge strane, način na koji se ti interesi brane mora biti u saglasnosti sa međunarodnim standardima, poštujući pri tom integritet svake zemlje i zahtevajući od pripadnika svog naroda da budu lojalni građani zemlje u kojoj žive. Istovremeno, država Srbija ne samo da ne ugrožava, već štiti i poštuje integritet svake zemlje članice UN. Ovakvoj politici ne može se dati bilo kakva primedba, jedino ukoliko bi neko želeo da politiku demokratske, proevropske Srbije nasilno poistoveti sa politikom Miloševića 90-ih godina.

Za razliku od većine regionalnih lidera borio sam se protiv rata i protiv Miloševića, tako da je pokušaj da se danas drže lekcije Srbiji pomalo smešan.

Mi dobijamo sva priznanja da vodimo politiku koja je stožer stabilnosti celog regiona. Srbija nema nikakve pretenzije da postane neprikosnoveni lider i sebe izloži optužbi za hegemonizaciju na Balkanu. Srbija samo preuzima odgovornost za vlastitu geostrategijsku poziciju, jer se graniči sa svim ostalim zemljama regiona, svi putevi prolaze kroz Srbiju - i energetski i telekomunikacijski, kao i drumski i železnički. Na kraju, Srbija je najmnogoljudnija zemlja zapadnog Balkana. Želimo da u Srbiji i u celom regionu vladaju evropski standardi, u okviru kojih mi štitimo interese srpskog naroda, kao što su pravo na vlastiti jezik, pismo, kulturu, religijsko nasleđe i ulogu u zajedničkoj istoriji. Pri tom poštujemo takvo pravo svakog drugog naroda. Naša politika je zaštita nacionalnog interesa srpskog naroda i ulazak u najveći politički projekat posle Drugog svetskog rata, koji EU predstavlja na globalnom planu, zbog ekonomskih razloga i uz očuvanje svog identiteta u zajednici evropskih identiteta.

Više puta ste kazali da je za Vas neprihvatljivo da su Srbi u Crnoj Gori nacionalna manjina. Kako u tom kontekstu gledate na osnivanje srpskog nacionalnog savjeta koji afirmiše upravo takve stavove?

- Smatram da je on nekoristan i štetan za srpski narod koji živi u Crnoj Gori i u tom smislu Srbija ne može stati iza takvih odluka niti podržati takve odluke. Srbija se ne meša u unutrašnje stvari svake pojedinačne zemlje, ali dužnost mi je i još jednom ću ponoviti da smatram neprirodnim i istorijski potpuno neosnovanim da srpski narod u Crnoj Gori dobije tretman nacionalne manjine, jer su Srbi u Crnoj Gori autohtoni i učestvovali su u njenoj celokupnoj istoriji i stvaranju. Danas je veoma kompleksno postaviti jasnu granicu u identitetu srpskog i crnogorskog naroda. Radi se o individualnom ljudskom pravu svakog čoveka. Pri čemu uvek jasno kažem da sam Srbin i da je moje poreklo iz Crne Gore i to je više nego poznato. Kao što su mi i preci bili Srbi.

Moj deda, koji je bio oficir crnogorske vojske, borio se za Crnu Goru i u bici na Skadru, odlikovan je Obilića medaljom. Ta medalja u Kraljevini Crnoj Gori nesumnjivo je bila iskaz našeg zajedničkog identiteta. Istovremeno, niko danas nema pravo da negira identitet Crnogoraca. To je neotuđivo građansko pravo svakog pojedinca i to je standard od koga se ne sme odstupiti.

Da li bi Srbija pristala na podjelu Kosova kako su to predlagali pojedini srpski, ali i albanski intelektualci?

- Intelektualci imaju drugačiju vrstu odgovornosti od predsjednika države, koji ima ustavnu odgovornost i obavezu očuvanja integriteta zemlje. Dakle, ja mogu da kažem na šta je Srbija spremna. Ovog trenutka neću ulaziti u pojedinosti, jer bi to bilo izlišno. Srbija je spremna da nastavi pregovore o budućem statusu Kosova na način da budu zadovoljeni i interesi kosovskih Albanaca, ne samo interesi kosovskih Srba i države Srbije. Takođe, Srbija je spremna na sve što bude dogovoreno između pregovaračkih strana u budućnosti a što ostavi mirne posledice i što prihvate građani i jednog i drugog naroda. Ipak, mislim da je ovog trenutka kontraproduktivno i izlišno govoriti o konkretnim rešenjima. Što se tiče Srbije, Kosovo nikada neće postati članica UN bez njenog pristanka, a Srbija nikada neće dati pristanak da takozvano nezavisno Kosovo postane članica UN, pa nas pre ili kasnije čekaju pregovori o budućem statusu Kosova. Pri tom bih mimoišao bilo kakva nagađanja o konkretnom rešenju, već bih dao šansu pregovorima i pronalaženju održivog rešenja. To svakako nije ono u kome jedna strana dobije sve, a druga izgubi sve.

Kažete da ste protiv podjele BiH, a istovremeno dajete punu podršku premijeru RS Miloradu Dodiku. Zar to nije kontradiktorno?

- Miloradu Dodiku dajem punu podršku u očuvanju Republike Srpske. Dejtonski sporazum jasno definiše integritet BiH i sve što dovodi u pitanje osnovne principe sporazuma iz Dejtona za zvaničnu Srbiju, koja je garant sporazuma, neprihvatljivo je. Takođe je neprihvatljiv bilo koji akt o podeli BiH ili akt koji ugrožava pravo RS ili federacije, i to su principi kojih se drži Srbija. Da je drugačije, mi bismo kao država kršili akte međunarodnog prava, a Dejtonski sporazum je dio međunarodnog pravnog sistema, pa bismo na taj način izgubili i kredibilitet da branimo integritet na Kosovu i Metohiji. I u krajnjem slučaju, na taj način bismo izgubili i ugrozili međunarodni kredibilitet Srbije, koji smo teškom mukom ponovo stekli nakon 90-ih godina. Dakle, politika Srbije je konzistentna, koncipirana i smeštena u kontekst međunarodnih standarda i projektovana za budućnost u kojoj svi zajedno treba da budemo u EU. I zato će Srbija podržati sve što se dogovore predstavnici tri naroda i oba entiteta u Bosni i Hercegovini. Samo takvo rešenje unutrašnjih sporova u BiH je održivo i svi bi trebalo da se suzdrže od nametanja rešenja.

Kad ćete doći u Crnu Goru?

- U Crnu Goru ću doći kada dobijem zvanični poziv. Prošle godine je u Srbiji u zvaničnoj poseti bio predsednik Crne Gore Filip Vujanović. Mislim da mi možemo da se podičimo izuzetno visokim nivoom ekonomskih odnosa. Naša ekonomska razmena je dobra, ali mislim da naši politički odnosi treba da stignu naše ekonomske odnose. Srbija je relativno dobro reagovala na krizu koja je pogodila čitav svet. Održana je makroekonomska stabilnost i likvidnost preduzeća, podignute devizne rezerve, inflacija je pod kontrolom, a pri tom je javni dug jedan od najnižih u Evropi. Međutim, i 2010. godina će biti teška.

Mi se i danas na početku godine suočavamo sa velikim iskušenjima zbog pogrešnih privatizacija u prošlosti, velike administracije i malog izvoza.

Verujemo da bismo do kraja 2011. mogli da završimo kompletan koridor deset kroz Srbiju, što je veliki doprinos ekonomskom razvoju naše zemlje. Pošto sam predsednik Saveta za infrastrukturu i predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost, koristim priliku da dajem inicijativu u ovim oblastima, što je od kapitalnog značaja i bez čega nema ni političkog obezbeđivanja ekonomskog i političkog položaja Srbije u regionu. Nameravamo da što pre pokrenemo izgradnju autoputa ka Crnoj Gori i u stalnim smo razgovorima sa stranim investitorima, tako da očekujemo projektne radove tokom ove i početak izgradnje prve deonice do Ljiga sledeće godine. Takođe, privrednici iz Srbije, kao što su Telekom i Delta, već su investirali značajna sredstva u privredu Crne Gore.

Razmatra se i mogućnost učešća naših konzorcijuma u privatizacionom postupku Luke Bar, kao i mogućnost plasmana kapitala u Željeznice Crne Gore i ta odluka će biti donesena u skladu sa ekonomskim principima. Žao mi je što srpska elektroprivreda nije mogla da učestvuje u procesu dokapitalizacije Elektroprivrede Crne Gore, zbog uslova tendera. Ipak, ne bih mogao od ekonomije da odvojim ni pitanje kulture i očuvanja jezika. Srbija je živo zainteresovana da se srpski jezik uči u crnogorskim školama i univerzitetima, jer ako postoji crnogorski jezik, onda postoji i elementarno pravo za sve one oni koji govore srpski jezik da se na tom jeziku školuju.

Da li ste ikad o tom problemu razgovarali sa crnogorskim rukovodstvom?

- Naravno.

Kako suđenje za organizovani kriminal licima koja slove kao bliski prijatelji crnogorskog premijera, poput Stanka Subotića, utiče na Vaše odnose sa Đukanovićem?

- Ima više lica na optužnicama u procesima koji se vode u Srbiji i za koje se u javnosti spekuliše da se nalaze u Crnoj Gori ili su nekad prolazila kroz Crnu Goru, ali to je, po mom mišljenju, pravno pitanje. U Srbiji se ne sudi bilo čijem ličnom prijatelju, sudi se samo osobama za kršenje zakona i sudiće se u budućnosti, jer je Srbija pravna država i svako ko bude osumnjičen biće procesuiran, a svako ko je procesuiran i osumnjičen ima pravo da se brani pred sudom i treba da ima priliku da se brani u jednom fer procesu. Da ne bude nikakve dileme, Srbija ni po koju cenu i ni na koji način neće odustati od borbe protiv organizovanog kriminala.

Jednom prilikom sam rekao da je to za demokratsku Srbiji jedno od primarnih pitanja. Čak važnije i od učlanjenja u EU. Ako se ne reši problem organizovanog kriminala u našem delu sveta, ni Srbija, a ni jedna druga zemlja regiona, ne može ući u EU. Takođe, mora se rešiti i problem korupcije i izvršiti reforma drugih oblasti, zdravstva, obrazovanja, javne administracije. Srbija je načinila ogroman korak u procesu reformi pravosuđa i veoma smo ponosni zbog te činjenice. Verujemo da smo na taj način omogućili efikasniju borbu protiv kriminala nego što je bilo u prethodnom periodu. Danas je Srbija država koja učestvuje u globalnoj borbi protiv organizovanog kriminala, zajedno sa našim američkim i evropskim partnerima. Zajedno smo poslednjih meseci zaplenili blizu četiri tone narkotika u Latinskoj Americi i Atlantskom okeanu, što je jedan od najboljih rezultata u svetskoj borbi protiv organizovanog kriminala. Očekujemo da se tome, kao i borbi protiv terorizma, pridruže i druge bezbednosne i obaveštajne službe država zapadnog Balkana mnogo intenzivnije nego do sada. Naša je međunarodna obaveza učešće u takvim globalnim akcijama, ali je to i pretpostavka izgradnje prosperitetnih i stabilnih društava na prostoru koji zajednički delimo.

Očekujete li da će nakon izbora novog predsjednika Hrvatske doći do povlačenja tužbi između dvije države?

- Neke izjave novoizabranog predsednika Hrvatske su ohrabrujuće, pri čemu treba videti kakva će biti politička praksa Hrvatske. S druge strane, ne samo Srbija od Hrvatske, već i Hrvatska od Srbije zahteva nove standarde. Mi imamo mnogo otvorenih pitanja koja moraju biti rešavana sistematski i uporno i sa dobrom voljom. I na jednoj i na drugoj strani imamo problem nestalih.

Drugo pitanje su granice, treće povraćaj imovine, četvrto stanarsko pravo Srba u Hrvatskoj, peto pravo na penzije. Potom slede pitanja sukcesije i vraćanja kulturnog blaga. Smatram da, uprkos neodmerenim postupcima i izjavama odlazećeg hrvatskog predsednika, možemo u duhu dobrosusedskih odnosa rešavati nasleđene probleme. Verujem da je to moguće, uostalom, svi mi želimo i da se integrišemo u EU, a bez rešavanja tih otvorenih pitanja to nije moguće.

(Razgovarali: Nikola Marković i Mladen Milutinović)