Svinjski grip je nevidljiv kao i Sadamovo oružje masovnog uništavanja

(Gardijan, 14.01.2010)

Dozvolite da ponovim. Pre šest meseci razmatrao sam najnovije parče terorizma koje je, zahvaljujući ministru unutrašnjih poslova Alanu DŽonsonu (Alan Johnson), procurilo iz vladinog Kobra-bunkera[1]. Navodno, svinjski grip je tamanio naciju. BiBiSi je svake večeri svirao statistiku o tome šta “bi se moglo dogoditi“ ako “smrtonosni virus“ uhvati maha. Glavni medicinski zvaničnik, ser Liam Donaldson (Sir Liam Donaldson), razbacivao se svakojakim brojkama koje su mu padale na um, i najzad se zadovoljio sa 65.000 onih koji bi mogli umreti, što bi moglo dnevno biti i do 350 leševa.

Donaldson je tačno znao šta se može dogoditi. Mediji su pošizili. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je proglasila “alarm šestog nivoa“ kako bi “svet pripremila za neminovni napad“. Onaj brzopleti virusolog, DŽon Oksford (John Oxford), reče da će pola stanovništva biti zaraženo i da mu je najskromnija procena da će biti 6.000 mrtvih.

“Andromedin soj“[2] je opsedao Zemlju, a prve žrtve su mu, očigledno, postali naučnici. Počelo je grozničavo nagomilavanje lekova, a pronalaženi su i ključni stručnjaci koji će biti od odlučujućeg značaja za spasavanje budućnosti čovečanstva. Kobra je uzbunila i vojsku. Aktivirane su i mrtvačnice da budu spremne. Partija zelenih je okrivila intenzivno i masovno svinjogojstvo. Gardijan je izdao i spisak “Najprodavanijih 10 knjiga o pošastima“.

Ako bi se iko usudio da posumnja u ovo lupetanje, Donaldson bi ih diskvalifikovao kao “ekstremiste“. Kada su ljudi počeli javljati da je svinjski grip čak blaži i od običnog gripa, on ih je optuživao da su nesvesni opasnosti i kazao „samo vi sačekajte sledeću zimu“. Već je kupio 32 miliona maski i potrošio više od 1 milijarde funti sterlinga na Tamiflu i vakcine. Hirurzi su odbijali prijem onima koji su pokazivali simptome gripa i upućivali ih na državnu “vruću telefonsku liniju“ preko koje su se naručivali lekovi i davali bez pregleda ili lekarskog recepta. Ko zna koliko ih je pomrlo od nedijagnostikovanih bolesti zbog toga? Telefonske veze su odmah bile preopterećene. To je bila direktna panika koju je izazvala vlada – a dozvoljavam da su u njoj i mediji radosno prihvatili da igraju svoju ulogu.

Ove nedelje, vlasti su priznale da umesto da je došlo do zimskog porasta – došlo je do pada svinjskog gripa. Od 100.000 nedeljno na vrhuncu, sada ih je prošle nedelje bilo samo 12.000. Po najhladnijoj zimi poslednjih decenija – kada bi se očekivalo da smrtnost raste, pala je ispod one za sezonski grip. U Velikoj Britaniji, od nje je umrlo 360 ljudi, a većina umrlih je već patila od prethodnih “negripoznih“ poremećaja. Svinjski grip nije prijatan – ja sam ga preležao, ali on nema veze sa vladinom histerijom.

Prihvatam da svako može da pogreši, a vlastima je i dužnost da greše držeći se principa maksimalne opreznosti. Kako je Alaster Kempbel (Alastair Campbell)[3] prošlog utorka sugerisao, Irak je ipak mogao i da poseduje oružje za masovno uništavanje, pa je zato Bler bio u pravu da krene u rat – onako, za svaki slučaj. Ali – logično je upitati, kako se sada u Čilokotovoj istrazi i čini, zašto je bilo opravdano preduzimati preventivne mere tako džinovskog i rušilačkog obima, kada se od onda pokazalo da su bili u pravu oni koji su u neophodnost toga sumnjali. Pita li [sada] neko nešto o gripu?

Svinjski grip nije prvi put da prolazimo kroz ovakvu besmislicu. Posedujem gomilu proročanstava vrhunskih naučnika o BSE/CJD[4] iz 1995. Ona “će dovesti do 136.000 smrtnih slučajeva“ – što je bila lažna egzaktnost sa ciljem da se utuvi poruka o verovatnoći – a i “mogla bi da zarazi do 10 miliona Britanaca“. Ovo je dovelo do sramotne kampanje od 5 milijardi funti sterlinga utrošenih za uništavanje rogate marve i plaćanja odšteta. Kada su se ta proročanstva pokazala užasavajuće pogrešnim, vlada se pravdala klasičnim ramsfeldizmom (Rumsfeld-ism)[5]: “Nepostojanje dokaza nije dokaz nepostojanja“ ("The absence of evidence is not the evidence of absence").

Posle toga je 2003. usledio SARS (SARS)[6] sa “panikom koja je obuhvatila ceo svet“. WHO je objavila da će “po jedno od svako četvoro Britanaca umreti“. Sejač medicinske panike dr Patrik Dikson (Dr Patrick Dixon) izjavio je da SARS “ima šansu od 25% da ubije desetine miliona ljudi“ – ma šta mu to značilo. Brzopleto-nepromišljeni predstavnik konzervativaca za zdravstvena pitanja, Liam Foks (Liam Fox), zahtevao je da se zatvore i stave u karantin svi nedavni putnici koji su dolazili iz Azije, što je podrazumevalo i 30.000 azijskih studenata.

Na kraju, širom sveta je od SARS-a umrlo nekih 800 ljudi – što treba uporediti sa 21.000 umrlih samo u V. Britaniji u sezonskoj epidemiji gripa 1999/2000.

Isti ti nepotreseni i uporni paničari nastavili su svoju rabotu sa ptičjim gripom. Uz svoje već uobičajeno preterivanje, Donaldson je prorekao 50.000 smrtnih slučajeva – pa sve do skromno ograničene “gornje granice“ od 750.000. Kada se jedan mrtvi labud strovalio na jednu plažu u Škotskoj, BiBiSi-ijevi reporteri su šizili prateći inspektore koji su se teturali kroz naslage algi, obučeni u antinuklearne oklope. U toku jedne godine, taj užas je prestao. Svetska smrtnost je iznosila 262, sa jednim smrtnim ishodom u Britaniji. Još jedan fijasko je gurnut pod tepih.

Blerova vlada, a sada i Braunova, pokazale su se vičnim u upotrebi politike zastrašivanja kako bi se pažnja skrenula s drugih teškoća. Tokom epidemije sakagije, Bler je požurio da za ljubav fotografa natakari žuti kombinezon i da priča priče, kao da sada jedini on stoji između te bolesti (koja je, u stvari, neškodljiva za ljude) i Armagedona[7]. Ovog puta, svinjski grip se vremenski podudario sa dvema drugim “misterioznim bolestima“: MRSA i C-difficile[8], koje su samo u 2007. ubile 10.000 Britanaca. Ali, krivica za ove smrti leži direktno na pragu nečistih bolnica Britanskog sistema zdravstvene zaštite (NHS hospitals). Pa zbog toga od Donaldsona nije bilo ni jezivih priča, ni predskazanja.

Donaldson i njegovi orni virusolozi će se nesumnjivo verno držati svojih predskazanja, pošto je još “suviše rano da se umirimo“. Njegovi saveznici u BiBiSi-ju su učinili što su mogli u Horizon programu (Horizon programme) koji je jednu ozbiljnu virusološku studiju pretvorio u grotesknu kampanju izazivanja panike, uz ozbiljnu muziku i glasove koji su uzvikivali “nema izlaza“ i “ovo bi moglo da postane pakleno“, kao i “ma, ne znamo ni koliko virusa uopšte postoji!“. Deca su se na to grčila u strahu od velikih boginja.

Došlo je do stampeda ludih naučnika. Kada bi ove strahove širila neka privatna firma, neka opština, ili neke novine (kao u slučaju anti-MMR)[9], došlo bi do kritika sa svih strana, uz zahteve “da se skidaju glave“. Ali, slučaj baš hoće da vladina Savetodavna naučna grupa za hitne slučajeve (Scientific Advisory Group for Emergencies) i dalje mirno jedri mirnim vodama, još i ukrašena prisustvom ser Roja Andersona (Sir Roy Anderson). Ovaj, slučajno, još i vuče platu (sa šest nula) kao jedan od direktora GlaksoSmitKlajna (GlaxoSmithKline)[10]. GlaxoSmithKline (GSK) je od vladine panike zaradio stotine miliona. Kako Anderson tako i GSK odlučno odbijaju da se radi o sukobu interesa.

Šef zdravstvenog odeljka Saveta Evrope Volfgang Vodarg (Wolfgang Wodarg) je jedan od malog broja onih koji su se drznuli da upozore na vezu “Velike farmaceutike“ i nacionalnih i supranacionalnih agencija. Ove nedelje je ubedio taj Savet da započne debatu o “džinovskim zaradama“ GSK i ostalih na pandemiji svinjskog gripa. Traži detalje od odnosima/vezama tih kompanijama sa WHO, uzimajući u obzir činjenicu da prethodno sklopljeni ugovori o rezervama [vakcine] stupaju na snagu u trenutku kada WHO upotrebi izraz “pandemija“. WHO je to po prvi put i učinila prošle godine – i to sa bezglavom ornošću.

Nije mi poznato da WHO, Generalni medicinski savet (General Medical Council), niti bilo koje drugo medicinsko telo istražuje ova pitanja, niti da kontrolišu postojanje konflikta interesa doktora u državnoj službi, koji rade i za farmaceutske kompanije. Nije mi poznato da li neki komitet vlade ili parlamenta, niti Nacionalna kontrolna kancelarija (National Audit Office), ili ona za kontrolu konkurencije, ispituju snabdevanje ovim medikamentima. Sve što znam jeste da gigantske sume novca, kao i vremena i napora, namenjene zdravstvu prošle godine su skrenute sa možda izuzetno važnih terapija u pravcu onoga što je od samog svog početka izgledalo kao još jedna od virusologija zastrašivanja.

Zbog toga su ljudi sve više kritički nastrojeni prema naučnicima. Zašto da veruju onome što “eksperti“ kazuju, kada ovi mogu toliko, i to potpuno nekažnjeno, grešiti? Oružje masovnog uništavanja, smrtonosni virusi, nuklearno zračenje, globalno zagrevanje... zašto da verujemo i u jednu reč od toga? A “ne verujem“ od “baš me briga“ razdvaja samo jedan mali korak.

(Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis)