Ubeđen sam da će ova vlada opstati

(NIN, 08.10.2009)

Kao dvostruki pobednik predsedničkih izbora u Srbiji i lider najsnažnije stranke, Boris Tadić je imao priliku da postane predsednik države uz čije ime će se vezivati ulazak Srbije u EU, nacionalno pomirenje, kapitalni infrastrukturni projekti... Nezavršen proces saradnje s Hagom, koji je blokirao evropske integracije, ekonomska kriza i talas nasilja na beogradskim ulicama održavaju Srbiju u postojećim relacijama, dok predsednik Tadić postaje gotovo jedina adresa u Srbiji na koju stižu kritike, žalbe i komentari opozicije. Uprkos tome on je i dalje optimista, devet godina posle petooktobarskih promena i na dan kada je vođen ovaj razgovor, nekoliko sati pošto je zapalio sveću za brutalno ubijenog francuskog državljanina Brisa Tatona.

Devet godina posle 5. oktobra suočeni smo s možda najvećim izazovom - kako objasniti građanima da li su njihove nade u brže promene opravdane i realne?

- Češka, Poljska, Slovačka, Slovenija i druge zemlje koje su 2004. postale članice Evropske unije imale su 14 godina neprekidnih reformi, a da pri tom nisu rešavale posledice razo-rnih ratova, hiperinflacije koja je uzrokovala preraspodelu društvenog bogatstva i kriminalne institucije. Srbiji će, uveren sam, biti potrebno približno isto vreme do punopravnog članstva, ali ne treba zaboraviti breme prošlosti koje mi za razliku od drugih zemalja imamo na svojim plećima. Ne postoji nijedan deo društva koji nije zahvaćen poremećajem vrednosti i u koji kriminal nije ušao, od političke strukture, pravosuđa, policije, vojske, obaveštajnog sistema, zdravstva, sporta, školstva. I toga treba da budemo svesni. I sada, neko će reći - pa zar za devet godina nešto ozbiljnije nismo uspeli da uradimo. Mi smo mnoge ozbiljne i izuzetno teške i kompleksne stvari uradili. Podsećam vas da demokratija u Srbiji traje samo devet godina i ako neko misli da se mogu izlečiti svi poremećaji nastali prethodnih godina, vara se. Više vremena je potrebno da se iz neprava vratimo u pravo, nego obrnuto. Pred nama je obaveza da taj proces ubrzamo.

Povratak u pravo podrazumeva i sprečavanje nasilja. Postoji uverenje da u nereformisanim tajnim službama leži to nerazmotano klupko zbog koga su mnoga ubistva ostala nerasvetljena i da je tako poslata poruka da se ovde nasilje ne kažnjava?

- Kao predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost kažem da smo mnogo uradili na reformi tajnih službi, ali time ne možemo ni da se javno hvalimo, niti da budemo zadovoljni, već da se trudimo da postižemo rezultate.

To svakako nije ni lako ni jednostavno. Ne znam da li mislite da su na primer američka ili francuska policija rešile sve slučajeve koje su imale pred sobom. S druge strane, u tim državama policija nije bila instrument zla kao što je to bila u Miloševićevo vreme tajna služba. Ovde nismo imali potpuni diskontinuitet već su zadržane iste strukture i nakon demokratskih promena zbog političkih razmimoilaženja DSS-a i DOS-a nakon petog oktobra. I naravno da te strukture nisu imale interes da se otkriju svi ti kriminalni slučajevi, već da se neki zataškaju. S druge strane, mogu da postavim pitanje: a gde se i kada na svetu desila promena sistema vrednosti ili promena funkcionisanja službe bezbednosti preko noći? Političke revolucije ne donose samo novi poredak već integrišu u određenoj meri stanje prethodnog društva i nose ga u sebi kao problem. Međutim, da nije bilo reformi službi bezbednosti, na kraju krajeva, ne bi bio uhapšen Radovan Karadžić, a ni mnogi drugi.

Ali nije uhapšen Ratko Mladić?

- Nije, ali će biti ako je na tlu Srbije. Nažalost, ne može sve da se učini u pravom trenutku, a bilo je onih koji su radili na tome da se nikada ne desi hapšenje ni Mladića ni Karadžića. Time ćemo se pozabaviti po okončanju saradnje sa Haškim tribunalom, sada činimo baš sve da do uspešnog završetka saradnje što pre dođe.

Kako objašnjavate to što je tek sada država odlučila da se obračuna sa nasiljem? Pre francuskog navijača, huligani su ubili petoricu mladića, navijača iz suparničkog tabora, ali to nije izazvalo ni približno slične reakcije.

- Kada se pitamo zašto su pravosudni organi, sem sa retkim izuzecima, na taj način tretirali kriminalne akte, onda ne može da nas mimoiđe zaključak da nešto nije u redu. A kad Ministarstvo pravde predlaže reformu pravosuđa i reizbor sudija, onda se u javnosti digne kuka i motika. Ova vlada nema nikakvu javnu podršku za ovu suštinsku reformu društva, naprotiv - ima stalnu opstrukciju. Gde su kritički orijentisani intelektualci da podrže reformu pravosuđa kada znaju da su se dešavali ovakvi zločini, kada znaju da je Vrhovni sud u prošlosti poništavao odluke i slao ih na ponovno odlučivanje u slučajevima koji su očigledno bili osude vrhunskih zločinaca i kriminalaca. Ministarstvo pravde preduzima duboki proces reformi u pravosuđu koji je više nego neophodan. Pri čemu, da ne bude nikakve dileme, moramo sve učiniti u sprečavanju da reizbor sudija bude politički obojen. Jer onda opet nema suštinskog efekta reforme. Sa druge strane, Savet za nacionalnu bezbednost je pre više meseci pitanje ekstremnih kriminalnih navijačkih grupa označio kao opasno za nacionalnu bezbednost. Mi danas imamo saznanja o postojanju navijačkih kriminalnih grupa, o njihovoj vezi sa švercom narkotika i ekstremnim političkim strukturama. Ti ljudi imaju i svoje lekare, svoje sponzore u klubovima, medijima, političke mentore i svoje ljude u pravosuđu… Pre više od 15 meseci doneli smo odluku da se krene u akciju protiv tih ekstremnih navijačkih grupa jer su identifikovane kao organizacije koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost. Nažalost, samo je oko pet procenata ovih navijača-kriminalaca na kraju osuđeno u odnosu na ukupan broj uhapšenih. I zato je reforma pravosuđa pretpostavka uspešnosti ove borbe.

Ako ste odluku doneli pre petnaest meseci, zašto ste toliko čekali?

- Ništa nismo čekali, sve vreme smo radili, ali neke institucije nisu obavile svoj posao. Sazvao sam sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, čim sam došao iz Slovenije, i podigao to kao vrhunsko pitanje nacionalne bezbednosti. Sve institucije sistema bezbednosti dobile su potpuno jasnu instrukciju da ovoga trenutka mora da se krene u nemilosrdni obračun sa ovim grupacijama. Vidim neprekidnu liniju između njih i onih koji su inspirisali nasilje, promovisali nasilje kao idelogiju u svim prethodnim decenijama. Policija je dobila svoj zadatak, ja od njih očekujem da ispostave rezultate svih tih istraga Tužilaštvu, a da sudovi konačno učine i svoj deo posla. Ali navijačko nasilje postoji i u drugim zemljama, ne samo u Srbiji i zato moramo neprekidno da radimo na njegovom suzbijanju.

Hoće li se ispitati i paljenje ambasada?

- Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost je da sve to mora još jednom da se ispita. Ako su dokazi negde bili zatureni ili su bili nedostupni u nekom trenutku, možda danas mogu biti dostupni. Da napravimo analizu bezbednosnih iskušenja sa kojima se suočavamo i da se procesuiraju apsolutno sva krivična dela koja su učinjena. Očekujem da će reforma pravosuđa obezbediti da se svi ti slučajevi procesuiraju pred sudom i da svi na kraju dobiju zasluženu kaznu. Od Nove godine mi ćemo imati završni korak u reformi pravosudnih institucija reizborom sudija i formiranjem novih sudova. Optimista sam, možemo se ponovo sresti za šest meseci i videti koliko je učinjeno.

Da li postoji opasnost da se borba protiv ekstremista i kriminalaca pretvori u obračun sa političkim protivnicima?

- Svestan sam da u društvu kao što je naše, koje nema dugu političku tradiciju, demokratiju, uvek preti opasnost da se jedna borba za uspostavljanje reda i pravde pretvori u unutrašnju političku borbu. To mora da se izbegne na svaki način upravo u ime očuvanja demokratije. Istovremeno, sasvim je jasno da postoje političke organizacije koje evidentno ohrabruju funkcionisanje ekstremnih grupa i nasilništvo propagiraju kao svojevrsnu ideologiju, makar kroz svoj politički jezik. Paleći sveću na Trgu Republike žrtvi Brisu Tatonu, rekao sam da se nasilništvo kao ideologija konsekventno završava u fašizmu. Ako toga nismo svesni, jednoga dana će nam se fašizam pojaviti u društvu kao dominantna politička ideologija i onda nećemo imati izlaz. Fašizam apsolutno nije svojstven srpskoj političkoj tradiciji. Ali nije tačno da nasilje nije bilo deo srpske politike. I u vreme demokratije od 1903. do 1912. godine, kojom se veoma hvalimo, i pre i nakon tog vremena, nasilje je bilo sastavni deo stvaranja našeg političkog društva. A da ne govorim o primesi ili komponenti nasilja koja je za alibi uzimala Kosovo, jer kada u politički jezik unosite pojam izdajnika vi ste istog trenutka uneli pojam neprijatelja. Kada unesete pojam neprijatelja onda ste učinili konačan iskorak u cementiranju politike koju je najbolje definisao ideolog nacizma Karl Šmit - neprijatelj u politici je onaj koji zaslužuje svako sredstvo odmazde pa i lišavanje života. Moramo biti svesni da postoje politike koje eksplicitno ili implicitno podržavaju nasilništvo i suprotstavljaju se gašenju ili zabrani organizacija koje ugrožavaju osnovne principe demokratije i koje ugrožavaju živote građana. Ali moramo istovremeno biti svesni mogućnosti da se zloupotrebi borba protiv nasilja i političke ideologije nasilja radi suspenzije stvarnih demokratskih prava i prava na demokratsko mišljenje. Moramo sačuvati kapacitet demokratske države u ime uspostavljanja vladavine prava, ali istovremeno biti odlučni protiv onih koji ugrožavaju tuđa prava.

Mislite li da će zabrane postići efekat koji se očekuje?

- Zabrane same po sebi nikada nisu postigle puni efekat. Zabrana organizacija koje promovišu nasilje i imaju ga kao svoju osnovnu ideologiju - uslov je bez koga se ne može. Ali ako se stvari zadrže samo na zabranama, onda je projekat borbe protiv nasilja u Srbiji osuđen na propast. Znači, mi se ne borimo protiv organizacija koje su deklarativno ili u ponašanju nasilničke, nego protiv jednog načina mišljenja, protiv vrednosnog koncepta koji je dobrim delom uspostavljen u Srbiji ’90-ih godina kada su heroji i idoli bili kriminalci i ubice, kada je društveni talog isplivao na površinu uz značajnu podršku medija, uticajnih političkih grupa, novobogataša i kada su promovisane pogrešne vrednosti.

Naše društvo kao da stalno skače između raznih žarišta krize. Nije razrešen kosovski čvor, a postavljaju se nova pitanja poput statusa Vojvodine. Da počnemo sa Kosovom.

- Naša strategija je da pristup Srbije rešenju problema Kosova postane univerzalni princip. Pomeranjem te teme pred Međunarodni sud pravde, zaokretom koji je Srbija izvršila, internacionalizovali smo temu na takav način da nudimo rešenje i mnogim drugima koji se suočavaju sa sličnim iskušenjem. Činjenica da u debati Međunarodnog suda pravde o Kosovu učestvuju sve velike svetske sile prvi put u istoriji te institucije, svedoči da smo uspeli da probudimo međunarodnu političku javnost. Pre 15 meseci 75 odsto građana Srbije je smatralo da je Kosovo najteži problem u Srbiji. Danas 4-6 odsto građana Srbije pominje Kosovo kao najveći problem. Kosovo time nije prestalo da bude ogroman problem i briga za našu zemlju, ali je veoma važno da se i tema Kosova racionalizuje. Da ne polarizuje srpsko stanovništvo, da nas ne uvodi u sukob sa susednim zemljama i narodima i da pokušamo da pronađemo miran, civilizovan i racionalan izlaz iz ove situacije.

Kada smo rekli da nećemo voditi rat, tog trenutka smo učinili Srbiju prihvatljivom za čitav svet. Kada kažemo borićemo se do kraja za naša prava, isključivo mirnim, pravnim i diplomatskim sredstvima, internacionalizovali smo pitanje legitimnih interesa Srbije i ponovo podigli kredibilitet naše zemlje. Jasnom politikom da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova i da ćemo uvek biti spremni da ponovo pregovaramo o budućnosti Kosova takođe smo postali kredibilan i predvidljiv politički činilac. Takav strategijski pristup ne samo da predstavlja realni osnov za odbranu integriteta naše zemlje, već i podiže uticaj Srbije u međunarodnim institucijama. U Srbiju koja je deo rešenja, a ne problema, svi će da investiraju.

Koji potez će država povući nakon odluke Međunarodnog suda pravde?

- Tražićemo da sednemo sa pregovarački sto na kome želimo da vidimo šta je to na šta Srbija ima pravo na Kosovu, na šta imaju prava Albanci i kako se može pronaći jedno opšteprihvatljivo, kompromisno rešenje. Kasnije ćemo povući seriju drugih poteza, ali rešavajući kosovski čvor nijednog trenutka nećemo odustati ni od politike mira ni od integriteta Srbije.

Kako će vladajuća koalicija razrešiti dileme oko statuta Vojvodine?

- Što se tiče statuta Vojvodine, to je pitanje unutrašnjeg uređenja Srbije koje određeni političari u zemlji a neki i iz sveta žele da internacionalizuju. Ne prihvatam internacionalizaciju statuta Vojvodine, odnosno dovođenje u pitanje pravne procedure koja je definisana Ustavom Republike Srbije. Uvek moramo da vodimo računa i o pravnom poretku u kojem živimo i o tome da ne smemo ugroziti stabilnost naše zemlje. Zbog toga, smatram štetnim i nekorisnim ona ekstremna stanovišta koja zagovaraju da Srbija bude unitarna država, baš kao što se protivim i onima koji bi hteli da fragmentizuju Srbiju praveći mozaik feuda - paradržavica na njenom ne tako velikom prostoru.

Da li je statut postao unutarstranačko pitanje? Demokratska stranka je donela statut u Vojvodini, a sada ga DS u Beogradu osporava?

- U Srbiji postoji pojednostavljenje pristupu važnim političkim temama. Naravno da nije stranka donela statut Vojvodine i što se tiče Demokratske stranke nemojte imati nikakve dileme. U našem programu ne postoji nikakva dilema oko autonomije Vojvodine i cela stranka poštuje stranački program. Od kada je predlog statuta donet traje diskusija u Ustavnom sudu i među pravnicima i traga se za rešenjem da statut bude komplementaran sa zakonima o nadležnostima čije je donošenje naša ustavna obaveza. Dakle, uspostavljanje u pravnom smislu pune i suštinske autonomije Vojvodine je naša ustavna obaveza. S druge strane, rešenje autonomije mora da bude u skladu sa Ustavom i to rešenje ne sme da ugrozi celovitost zemlje i da destabilizuje zemlju. U DS u Vojvodini, kao i u Beogradu, kao u niškom ili vranjanskom regionu, imate verovatno različita mišljenja o pojedinim pitanjima, ali DS će u svakom slučaju donositi isključivo odluke koje doprinose stabilnosti Srbije.

Može li oko tog pitanja da dođe do podele unutar DS, između vas i gospodina Pajtića ?

- Možda ima onih koji bi želeli takav scenario, ali to uopšte nije realno. Svako ko je prisustvovao glavnim odborima DS ili pokrajinskim, ili beogradskim odborima video je da u poslednje četiri godine nema nikakvih suštinskih razlika oko bitnih pitanja. Ima različitih mišljenja, hvala bogu. Sukobi zgodno zvuče sa stanovišta uzburkavanja javnosti, otvaranja nove teme, sa njima su nekada i novine zanimljivije. Ali to nije realistično. Nije se dogodilo. Prosto, ne dešava se. Imam puno poverenje u Bojana Pajtića.

Znači li to da imate jedinstven stav oko statuta?

- Nikada nismo imali neke suštinske razlike. Veliki sam zastupnik regionalizacije i decentralizacije Srbije, a veliki protivnik rasparčavanja naše zemlje. Unutar tog okvira treba definisati političko rešenje. Mnogi političari bi voleli da otvore novu debatu na temu Vojvodine kao što su rado učestvovali u kosovizaciji Srbije. Građani Srbije više ne žele takvu politiku. To nije realistična politika. Rasprava ne treba da se vodi oko izmišljenih problema.

Verujete li da će ova vlada dočekati kraj mandata?

- Ubeđen sam u to. Neki predstavnici opozicije poslednjih dana prizivaju nasilje na ulicama, predviđaju pad vlade na ulicama. Mislim da nisu svesni šta govore. Građani znaju ko su oni. Uprkos željama da steknu novi identitet evropskih i globalno orijentisanih demokrata, uvek izbije stari način mišljenja – ekstreman i radikalan. I opet bi voleli da vide malo nasilja na ulicama. Nema toga, od osvete se ne živi. Ova vlada će opstati, duboko sam ubeđen. Ona će uspešno završiti svoj puni mandat.

Zašto ste tako ubeđeni?

- Zato što će svest o ciljevima koje ova vlada ima okupiti sve njene političke činioce, a nadam se i da će neke stranke iz opozicije shvatiti da su to ciljevi od vitalnog značaja za sve građane ove zemlje. Nedavno sam pozvao i opozicione stranke da podrže uspostavljanje reda u javnim finansijama i smanjivanje administracije jer je to nacionalni interes. Ko god da bude na vlasti u budućnosti, taj problem će morati da reši. Ova vlada je spremna da na sebe preuzme rizik da reši taj veliki problem povlačeći i nepopularne poteze. Dakle ova vlada nije prva kreirala budžetski deficit, znamo veoma dobro da je budžetski deficit tradicija srpske finansijske politike već nekoliko decenija. Ova vlada nije podigla potrošnju u odnosu na prethodne vlade jer mi trošimo više nego što zarađujemo već 30 godina. Nije ova vlada lenstvovala u izgradnji autoputeva, jer kao što znamo nije bilo izgradnje u poslednjih 30 godina. A što je izgradnje bilo manje, to je lopovluka ljudi koji su bili u vlasti i uz vlast bilo više.

Ali građani očekuju brže promene kako bi živeli bolje.

- Slažem se da treba mnogo brže. Ubeđen sam da ćemo uspeti da stabilizujemo javne finansije do kraja mandata ove vlade, ubeđen sam da će javna administracija biti takve veličine i takvog kapaciteta da neće biti opterećenje za privredu. Ubeđen sam da će „Fijat“ početi novu proizvodnju, ali još moramo na tome da radimo. Ubeđen sam da ćemo dobiti viznu liberalizaciju, ali ni to nije završeno, zato upozoravam ministre u ovoj vladi, koji nekada vole da se istrče kao donosioci dobrih vesti, da budu uzdržani dok se to ne desi. Ubeđen sam da ćemo da završimo Koridor 10 kroz Srbiju i nekoliko velikih mostova. Ubeđen sam da ćemo u naredne tri godine imati investicije u elektroenergetskom sektoru između 3 i 6 milijardi evra i Srbiju učiniti čvorištem u proizvodnji električne energije. Ubeđen sam da će Južni tok krenuti sa izgradnjom, što će Srbiju učiniti i gasnim čvorištem, pogotovu što imamo ogromne kapacitete za skladištenje gasa. Za to nam je potreban period od 5 do 7 godina. Čak i da Srbija dotle ne uđe u Evropsku uniju, to će potpuno izmeniti kvalitet života u našoj zemlji.

Da ne preterujete sa optimizmom?

- Ne vidim da je iko izgradio puteve a da je počeo da to radi kao pesimista. Da je iko stabilizovao javne finansije i pošao kao pesimista. Mi moramo da budemo optimisti. Jedini način da se stvari dovrše je da neko preuzme rizik i da svakoga dana pomera taj Sizifov kamen na vrh brda. Ne odustajemo od članstva u Evropskoj uniji, ali nemamo nikakvu iluziju da je u EU rešenje svih naših problema. Rešenje naših problema je u nama samima, u promeni odnosa prema radu, da poštujemo drugog čoveka, da se ponašamo pristojno, da ne ugrožavamo život drugog čoveka, da ne optužujemo druge za izdajništvo, da ne proglašavamo ljude neprijateljima društva… Činim sve što je u mojoj moći kako bi zemlja bila stabilnija, a građani sigurniji.

Da li ste razgovarali sa Čedomirom Jovanovićem o ulasku u vladu?

- Ne, mnogo je to daleko. Sa Čedomirom Jovanovićem sam razgovarao o našim nesporazumima u prošlosti i o tome kakve su perspektive zemlje. Sada imamo kudikamo viši stepen saglasnosti nego što smo imali ranije. Ljudi se uostalom menjaju. I sa Tomislavom Nikolićem sam razgovarao, kao što vidite, razgovarao sam i sa Ivicom Dačićem. Spreman sam da preuzmem rizik u korist građana i za stabilnost Srbije. Podsećam vas, Tomislav Nikolić mi je direktno pretio, ali i sa njim sam razgovarao nakon toga. DSS me je optužio da znam i krijem ubice Zorana Đinđića, pa su posle na sudu priznali da su lagali iz političkih razloga. Ali sam i sa njima seo da razgovaram. Nemam prava na lični pristup u javnom poslu koji obavljam.

Možete li da zamislite vladu DS i SNS posle izbora?

- Ne mogu. Da li mračni i militantni radikali preko noći mogu da postanu umiveni demokratski evropejci na njima je da pokušaju da dokažu. A to će morati da dokazuju još dugo vremena.

(Razgovarao Batić Bačević)