Da je neko u Vašingtonu ili Briselu radio „fotorobot“ (identikit, phantombild, portrait-robot) atlantistički idealnog premijera Srbije, nacrtao bi upravo Anu Brnabić. I baš nju je Vučić izabrao za premijera. Lepo.

Sa mnom se, što bi rekao profesor Lompar, ne morate složiti, ali ću se uvek boriti za vašu slobodu da iznesete svoje mišljenje. Stoga pozivam javne ličnosti uverene da je Radovan Karadžić koji trune okovan haškom presudom zaista ratni zločinac, na sučeljavanje mišljenja

Indikativno je, takođe, što je za sve radove sa kamenom na Železničkoj stanici u Novom Sadu, od početka do kraja, bio angažovan Deko tim iz Beške, firma koja do tada praktično nije imala nikakvog iskustva u tim poslovima.

Kada gotovo prepolovite cenzus i opet ga ne pređe niko od kakave-takve opozicije, to onda više nije – ili nije samo – problem te opozicije, nego i simptom uveliko urušenog političkog sistema. Vučić to, naravno, veoma dobro zna, iako to, razume se, nikada neće priznati

 Otkuda našem lideru to da tek „70 odsto naroda želi da budemo uz Rusku Federaciju“?  Parlamentarna skupština NATO-a upravo je usvojila izveštaj o Zapadnom Balkanu, u kome se, kao posebno zabrinjavajući podatak, navodi da „94 odsto Srba podržava održavanje snažnih veza sa Rusijom“ 

Zar rizikovati moguću eliminaciju SNS-a bez pripreme alternative koja će je zameniti. Za sada se ne vidi tako idealan partner kao što je SNS. I zato ne treba prenagljivati, već solidarno razumeti odgovornost koja stoji pred ENP

Osim u nove vlasti u Siriji, svet sa jednakom pažnjom gleda put Teherana, očekujući odgovor na pitanje da li će Iran, koji je pogubio gro saveznika, spoljne pritiske odagnati pravljenjem nuklearne bombe

DŽaba se gordimo ukidanjem robovlasništva i feudalizma, ako zatvaramo oči pred porobljavanjem i obespravljivanjem naših sugrađana u savremenoj Srbiji – kako na Kosmetu, tako i drugde. Najzad, džaba jadikujemo kako su nam „turski sultan, ruski car, i austrijski kajzer ukinuli najprogresivniji ustav u Evropi“, ako danas ćutke dopuštamo da nam Ustav i zakone pišu strani ambasadori, NVO aktivisti, i korporativni lobisti

Premda su joj usta puna poštovanja zakona, autokolonijalna srpska javnost ne uviđa da su upravo potčinjavajući i desuverenizujući zakoni globalizacije opštevažeći za sve zemlje kapitalističke periferije.

Naglašavamo da ovo nije pitanje dnevne ili stranačke politike, već doslovno stvar državnog i nacionalnog opstanka – a predložene mere su samo prvi, ali neophodan korak ka tom cilju. I zato je ovaj apel otvoren za sve pojedince, grupe ili organizacije koje dele istu zabrinutost i podržavaju ovde iznete zahteve.