Амерички амбасадор у Београду, у маниру дипломатског талибана, обавестио је Вучића да ће Вашингтон продати Приштини 246 противтенковских ракета „џавелин“. Такву ствар је изговорио на тај начин, да му је само недостајала фантомка преко лица

Прошлонедељно бомбардовање Сирије од стране здружених снага САД, Велике Британије и Француске најављивано је као Армагедон, „коначни обрачун“ и  „судњи дан“, а у сваком случају – као дефинитивни почетак Трећег светског рата. А на крају је испало тек нешто између петарде и прскалице.

Висина новчане помоћи за остваривање права из става 1. овог члана може се утврдити највише до 80% минималне зараде у Републици.

До сада смо се уверили да А. Вучић и његов напредњачки режим једино чине уступкекада сусилином и снагом протеста принуђени да то ураде. Зато нанепрестано отворено питање како доћи до ванредних парламентарнихизбора одговор је већ дат 15. марта

Изгледа да је она тачка с почетка 2022. године заправо била само запета, да су масовне шетње Газелом и вишемесечни протести широм земље заборављени

Ова књига има, пре свега, за циљ да буде сведочанство једног времена, које је Иво Андрић најбоље оцртао речима: „Дођу тако времена када памет заћути, будала проговори, a фукара се обогати. Кад би људи знали са колико мало памети се управља светом, умрли би од страха."

 Посебно плаши оно што је Ђилас наговестио при крају текста, то јест да су „ово само смернице“ и да је „неопходно донети стотине мера које би пратиле овакав развојни концепт“. Коме досада није било јасно какав концепт предлаже Драган Ђилас, сада се у то може лако уверити. У две речи – државно администрирање. 

Борба српског народа, на челу са студентском омладином, није тек борба против корупције, већ борба за Васкрс Србије.

Поново је, по ко зна који пут, показао да га никако не треба потцењивати, с тим што је то доказивање до сада свима, осим њему, већ требало да досади. Одавно је било време да то схватимо и да у складу са тим поступамо. Свака наивност у том погледу заиста је непремостива препрека за бављење политиком. Ако није наивност онда је нека задња намера, која год била, па се у том случају мора покренути питање одговорности.

Стога бих искористио прилику да свим домаћим — а и руским (јер има их који ово читају) —„звездичарима“ и „коцкичарима“, културтегерима и бонтонџијама, гуруима јавног морала, „будифинцима“ и „каосавнормалансвећанима“ поручим да се сете речи Милоша Црњанског из „Друге књиге сеоба“, а посвећених баш једном „култивисаном Србину“ који је стицајем околности култивисањем постао управо Рус: НЕ ВЕРУЈ СРБИНУ КОЈИ НЕ ПСУЈЕ!