Odricanje od dela svoje teritorije očigledno je glavni i osnovni uslov za normalizaciju politike Srbije na Kosovu i suočavanje sa realnošću i gorkom istinom da međunarodno pravo po pravilu ne važi za male narode i države. To je suština novog kursa.

Kraljevo je bilo prvi grad u kome su 1996, pokrenuti protesti zbog izborne krađe. Tokom višemesečnih demonstracija na ulicama grada, čak ni po najvećim hladnoćama nije izlazilo manje od 5 000 ljudi, dok se nekoliko puta na gradskom trgu Kod Milutina okupilo i svih 30 000.

Od danas se može očekivati da će se povećati broj zemalja koje će prihvatiti da je Kosovo nova samostalna država. U stvari, “kosovski slučaj” koristi se kao trojanski konj za napad na svetsku instituciju (UN) koja se našla na putu globalizma.

Okupacione vlasti izdiktirale su novi ustav Japanu, uspostavile svoje vojne baze, sudile ratnim zločincima, određivali ko će im biti prijatelji, a ko neprijatelji. Japanci su to sve poslušno i kooperativno prihvatili kao nešto što se mora.

Da se ne lažemo – zbilja je teško pretpostaviti da bi Srbija prošla „bolje“ i „sačuvala Kosovo“ da se, kojim slučajem, igralo na „jaču kartu“ tužbe ili da je odlukom da se traži savetodavno mišljenje – a onda i tim mišljenjem – sada „Kosovo izgubila“.

Bilo je iluzorno očekivati da će nepovoljno savetodavno mišljenje MSP-a pokrenuti talas ostavki u političkom rukovodstvu Srbije. Naprotiv, desilo se suprotno. Demonstrirano nam je gotovo monolitno jedinstvo u novo-staroj fazi borbe za Kosovo i Metohiju.

Jasno je, međutim, da ima mnogo razloga zašto je sve učinjeno nemuštim jezikom, a prvi se krije u činjenici da su naši ''pravni eksperti'' i vlast u celini bili pod uticajem onih koji odgovor nisu ni želeli, koji su i doveli do ''realnosti koju živimo''.

Nemačko tužilaštvo DŽona Demjanjuka ne okrivljuje da je bio Ivan Grozni iz Treblinke, ali da jeste bio čuvar u Sobiboru. Procenjuje se da je oko milion Jevreja umoreno u gasnim komorama po okupiranoj Poljskoj. Bilo je oko 5 hiljada Ukrajinaca kao što je DŽon Demjanjuk.

Za mesto predsednika republike veliki favoriti su Julija Timošenko i Viktor Janukovič, a treći kandidat bi mogao biti po snazi Arsen Jacenjuk, koji bi imao najsličniju politiku predsedniku Juščenku i verovatno bio američki favorit (idealan kandidat) za ove izbore.

Čejni je ukazao da, kada bi se on sam nalazio u političkoj stupci, pored sebe ne bi želeo Pauela, sa kim se godinama prepirao jer je previše blago branio američke nacionalne interese. Umesto njega, preferirao bi Raša Limbaua. Nema sumnje da Raš bolje razmišlja i da je razboritiji od Pauela.