|
Политички живот
|
|
|
|
НСПМ
|
|
субота, 21. новембар 2009. |
|
Врхунац лицемерја био је сам испраћај. Да се покаже да је овај испраћај већи и од Брозовог, и од Ђинђићевог, и од сваког могућег. Да је идеја секуларне државе за навек сахрањена, да срећно хрлимо у теократију, пише у једном од текстова објављеним на "Е-новинама" и "Пешчанику".
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Живадин Јовановић
|
|
субота, 21. новембар 2009. |
|
Границе означавају територију на којој се врши суверена власт, на којој делује апарат са монополом принуде. Може ли покрајина имати монопол принуде? Логично је да не може, али онда покрајина не може имати ни границе, већ евентуално, административне границе.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Љубомирка Kркљуш
|
|
среда, 18. новембар 2009. |
 Данашњи бојовници за аутономију заборављају да је то била борба за елементарна национална права у туђој држави, где је на делу било, нарочито у другој половини XIX века, интензивно помађаривање, те је та борба била и борба за голи опстанак Срба као народа. |
|
Политички живот
|
|
|
|
Драгана Кањевац
|
|
среда, 18. новембар 2009. |
|
Онда је прешао у Басарин колумнистички опус поставши дугогодишња муза његовог стваралаштва. Зенит црне славе доживљава после напада на Бриса Татона, када на конференцији градоначелник Ђилас оптужује Вукадиновића због колумне о звиждању Марсељези.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Зоран Аврамовић
|
|
уторак, 17. новембар 2009. |
|
Српске муке се настављају. Једни зову на јединство и солидарност националног бића, другу га багателишу и одламају парче по парче. Када би то радио само инострани фактор, било би нам лакше у борби за достојанствено постојање.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Александар Павић
|
|
петак, 13. новембар 2009. |
|

Питање за челнике СПС-а гласи – да ли су вас нео-аутономаши изиграли? Ако јесу, да ли ћете дозволити да се то и озакони у Народној скупштини, што ће имати непосредне последице и по државу у целини?
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Слободан Антонић
|
|
петак, 13. новембар 2009. |
|
Након обрта од 7. новембра, Статут више није тако злокобан државни документ какав је био пре амандмана СПС-а, што отвара два питања – услед чега је дошло до овог обрта и шта опозиција даље може да уради у вези са Статутом и Законом о преносу надлежности?
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Горан В. Ђорђевић
|
|
среда, 11. новембар 2009. |
|
Искрени мотив српске регионализирајуће псеудоелите јесте могућност лакшег доступа предприступним фондовима ЕУ. Као и код сваке псеудоелите, лукративни моменти увек преовладају, док идеолошки служе само као параван или образложење намењено масама.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Страхиња Богдановић
|
|
среда, 11. новембар 2009. |
|
Можда више него икада раније, Емир Кустурица нашао се у том интервјуу у истој оној ситуацији у којој се налази Србија, земља коју је одабрао за своју домовину. И Србија, попут Кустурице, свако мало мора да појашњава због чега је пила виски са Милошевићем и зашто је певала Радовану Караџићу.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Миодраг Зарковић
|
|
петак, 06. новембар 2009. |
|
Човек чија репутација ни после 30 година у новинарству не само да није нарушена, него је чак и нарасла, последње је што нека власт жели у свом затвору. А ова наша је једног таквог сместила управо тамо. Што пре увиде размере своје кабадахијске непромишљености, боље за Качкета.
|
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Мила Алечковић-Николић
|
|
недеља, 11. мај 2008. |
|
Почело је у Француској. У земљи Кловиса, Капета и антипапизма, Луја 14., Јованке Орлеанке, Комуне, Револуције, терора, гиљотинираног Луја 16, контрареволуције, Фронде... и најзад, маја ‘68. Прво се затресао Латински кварт на левој обали Сене.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Иван Марковић
|
|
среда, 14. мај 2008. |
|
У животу Роберта Џејмса Фишера, од миља званог Боби, постојале су три етапе, кључне тачке које су га одредиле као личност и појаву: долазак на светски трон у Рејкјавику 1972., повратак на сцену у Југославији и хапшење на аеродрому Нарита.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Џон Вајтхед
|
|
четвртак, 21. август 2008. |
|
Како су приметили неки критичари, велика царства се скоро увек суочавају са избором у току свог ширења: да наставе раст и тиме ризикују пропаст републике и демократије, или да се одупру даљем ширењу.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Николас К. Гвоздев
|
|
четвртак, 15. мај 2008. |
|
Најновија књига Роберта Кејгена, Повратак историје и крај снова (The Return of History and the End of Dreams), разматра низ проблематичних трендова – укључујући повратак Русије, успон Кине и јењавање трећег таласа демократизације.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Душан Ковачев
|
|
четвртак, 21. август 2008. |
Грузијски «ружичасти револуционари» нису Коби ни за мали прст. Једно им је заједничко: ни у њиховој револуцији, као ни у Стаљиновој нема демократије. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Џим Лоуб (Jim Lobe)
|
|
петак, 16. мај 2008. |
|
Основно демократско начело да ''воља народа треба да буде основа за ауторитет власти'' подржавају огромне већине широм света, према значајној новој анкети која обухвата преко 17.000 пунолетних људи у 19 земаља. Велике већине анкетираних такође сматрају да се њихове власти не држе тог начела. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Мортон Абрамовиц
|
|
петак, 15. август 2008. |
|
Али, најопаснији концепт је када помислите да је време стало, а историја вас прогласила победницима. Неконтролисана експанзија НАТО-а у деведесетим – често уз кршење обећања датих Русији – била је главна манифестација преовлађујућег расположења.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Данијел Ковачевић, Саша Бижић
|
|
среда, 21. мај 2008. |
|
Прве подјеле у Sinn Fein-у догодиле су се 1922. и 1926. када су се из оригиналне структуре издвојиле двије опције које су касније имале кључну улогу на политичкој сцени Републике Ирске – Републиканска партија и Партија уједињене Ирске. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Богдан Тирнанић
|
|
недеља, 25. мај 2008. |
|
У текстовима који се исписују о овом “јубилеју” углавном се ондашњи догађаји похвално приказују. Али се, када је реч о домаћој ситуацији, избегава тврдња како су овдашња “липањска гибања” била негативна.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Небојша Малић
|
|
петак, 15. август 2008. |
|
Има много сличности између Крајине и Осетије. У обе је живело становништво различито од земље којој су номинално припадале – Осетини и Срби. Обе су створене као последица сепаратизма; Хрватска се отцепила од Југославије, Грузија од СССР.
|
|