За нашу „златну коку” која носи велики профит, и Сертић и Вујовић и Вучић упорно понављају да нема перспективу, да не може да се „носи” са страним телекомуникационим компанијама... Невероватно!

Динкић је човек који је већ десет година у високој политици. Он зна да рачуна и сигурно је узео оловку и сабрао гласове који би се могли добити. "Ја 100.000, Верко 40.000, Ничић 10.000, Бабић 10.000.... Ух, недостаје ми још 60.000 да прескочим цензус. Кога има у Крушевцу?... А у Димитровграду?"

Нико не идеализује пословање кинеских компанија, нигде па ни у Србији. То су компаније као сваке друге, али критика њиховог рада треба да буде доследно аргументована, а не политички селективна, односно потезана само онда када се то прозападним центрима моћи исплати и када им одговара

Свако време има право на свој запис у историји, и то морамо поштовати. Ако су нам документи прошлости ближи, морамо бити много опрезнији да нам тесна временска дистанца не замути бистрину мисли 

Једино што конструктивно можемо да урадимо са „Немањићима“ јесте да пажљиво проберемо те сцене, и та места, и кажемо: „ово, дајте још овога!“. Јер како тренутно ствари стоје, „Немањићи“ су и даље најбоља домаћа ТВ серија о средњем веку коју смо икада имали. 

Тужилаштво говори да су на почетку рата Срби настојали да заузму стратешки важне тачке. Па шта је ту чудно? У сваком рату противничке стране пре свега настоје да заузму стратешки важне тачке. За нас Србе стратешки важне тачке су постојале широм Српске Крајине.

Зато постоји реална стрепња да би фактор времена могао ту енергију да уведе у воде револуционарног сукоба са неизвесним исходом, али извесним људским жрвама, или у воде природног испумпавања те енергије и стање вишедеценијске тишине у мраку

На крају, за српски постпатриотизам нема наде. Он није ни препознат као респектибилан фактор. Резултати избора и политичких процеса то најбоље потврђују. И пре него што нестанемо као историјски народ, треба начинити јошо један напор и вратити се базичним елементима трајања: слобода, морал, и у политичком домену – суверенитет. 

 Уколико су њени "небулозни" стихови, неминовни плод спреге примитивизам/ криминал/национализам, ратни злочини, што све нашу рају по провереној формули баца у транс, како онда објаснити чињеницу да и велике и многопоштоване светске музичке звезде баратају са стиховима сличне уметничке "разине"? Каквој прљавој идеолошко/шовинистичкој епизоди из своје биографије дугују на пример Бритни Спирс или Мадона своје бисере?

Више је него јасно да је актуелна српска власт у тесној вези са Ђукановићевим режимом и да су у питању практично две главе исте регионалне хоботнице – само се овдашња боље претвара и скрива. Зато су сумњиве оне „патриоте“ које подржавају Вучића у Србији, а критикују Ђукановића у Црној Гори.