Вучићева изборна превара подсећа на оно што је Милошевић урадио у новембру 1996. Тиме је изазвао масовне демонстрације који су трајали до фебруара 1997. 

Закон о забрани дискриминације у суштини говори да Законодавно тело (Скупштина) није у стању да доноси јасне законе, те је неопходно да постоји посебно „експертско“ тело које ће да „менаџује“ друштво и свима говори шта је добро а шта не

Диверзификација страних, махом „greenfield“ инвестиција, повезано и са практичном стагнацијом у еврозони од 2020, донела је несумњиву корист српској индустрији. Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње. Сарадња са земљом која има вишак слободних средстава и компаније које послују на високом технолошком нивоу, те су последично способне да продукују глобално конкурентан извоз, без сумње је добитна комбинација. Здрав, и чини се одржив раст српске индустрије, који од почетка 2020. знатно надмашује онај који остварује већина европских држава, може се добрим делом повезати са повећаним ангажманом кинеског капитала у нашој земљи. Са растућом присутношћу фирми из Кине у Србији уско је повезан и пораст домаћег извоза, не само у ту државу.

Наиме, дословно ништа у вези са Вучићем и његовим доласком на власт није било нормално и „регуларно“, па такви свакако нису били ни избори које је Србија под њим имала и које је он организовао

И данас се често дешава да се у расправама грађанистички оријентисаних идеолога Друге Србије о „малигном утицају великосрпског национализма“ ова књига наводи као један од „главних изворишта српског ексклузивизма, митоманије и само- виктимизације“

That this international and local alliance for action in Northern Kosovo comes while KFOR remains at a robust presence of roughly 10,000 troops is fortunate. The Northern Strategy has been designed to incentivize participation in GOK structures, not to impose them by force.

Смехотресни покушај евроатланске јавности да понизи политички грандиозну и економски значајну посету председника Кине Београду, до краја је оголио безнадежну и јалову тоталитарност Западне агенде у Србији

Како је реаговала академска заједница на судски прогон свог колеге? Протестовала због егземпларног суђења и застрашивања струке? Не, гледала је своја посла.

Српска историографија, научна дисциплина која се негује на српским универзитетима и у институтима, налази се у стању слободног пада. Она као да више нема ничег заједничког са оним што је била у време својих великих утемељивача: Стојана Новаковића, Илариона Руварца, Љубомира Ковачевића, Михаила Гавриловића, Слободана Јовановића, Јована Радоњића, Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића, Васиља Поповића, Николе Радојчића, Мите Костића и осталих српских историчара с краја 19. и из прве половине 20. века.

Како се то СНС ведете "суверености" и "суверенизма" сете само онда кад у питање дође њихова кожа и опстанак на власти?