Iranci i Srbi znaju šta znači biti satanizovan na globalnom nivou, biti u totalnoj ekonomskoj izolaciji, znaju na koje se saveznike mogu osloniti, a na svojim leđima su iskusili koliko globalnom tirjaninu "zakon leži u topuzu" i, što je još važnije, koliko, zapravo, njegovo nečovještvo zaista smrdi

O ratu na Bliskom istoku, njegovim ekonomskim posledicama i novom puštanju onog zloduha energetske krize iz boce, govorila je nedavno za list „Ekonomist“ Kristin Lagard, direktorka Evropske centralne banke

Sa Jirgenom Habermasom je otišao možda poslednji „Veliki Evropljanin“. Ali svakako poslednji veliki filozof i intelektualac dvadesetog veka

Zamislimo samo da islamski svet hipotetički počne da deluje solidarno i koordinisano kao integralni geopolitički akter, u istom momentu blokirajući većinu ili sve moreuze koje kontroliše!?

Sukob od nekoliko dana, kako se navodi, „ubrizgao bi geopolitičku premiju rizika na tržišta nafte i gasa“, ali „dugotrajni poremećaj tokom nekoliko nedelja, nasuprot tome, počeo bi da erodira zalihe, ograničava logistiku, opasno zaoštravajući globalni bilans nafte i gasa – sa mnogo težim efektima na cene energije“

Američki udarac će biti nesumnjivo težak i dobro isplaniran. Polupaće sve što je stacionarno. Iskreno, nisam siguran da Iranci imaju kapacitet da ga podnesu sa dovoljnim kapacitetom za produženi otpor, ali ko zna

Teheran se nada da će se u konflikt uključiti i Hezbolah u Libanu, jemenski Huti i brojne proiranske milicije u Iraku

Ključno pitanje je da li je neophodno testirati otpornost svetske ekonomije ovakvim neodgovornim ponašanjem – i to od strane aktera koji ima najveći uticaj na njeno funkcionisanje.

U zaključku, tri su velika geopolitička gubitka koja je gospodin Putin naneo Rusiji: ekonomski, politički i ideološki gubitak odnosa sa Evropom; smanjena nacionalna bezbednost usled prisustva NATO-a na ruskim granicama i namerno zanemarivanje nacionalnog bogatstva; i, konačno, stvaranje Ukrajine koja će, po samoj svojoj konstrukciji, dugo ostati anti-Rusija

Korporacije smatraju da moraju biti „u Kini, za svet“. Skoro svaka zapadna firma aktivna u globalnoj trgovini sada se suočava sa barem jednim (gotovo) ravnopravnim konkurentom iz Kine