Savremeni svet | |||
Bankrot imperija |
sreda, 21. april 2010. | |
(The National Interest, 19.4.2010) Vlada Sjedinjenih Država je praktično bankrotirala. Vašington više ne može priuštiti mikromenadžerisanje sveta. Međunarodni socijalni inženjering je sumnjiv poduhvat i u najboljim okolnostima. A besmislica je to pokušavati dok se s druge strane davimo u dugovima. Tradicionalne vojne pretnje Americi su uglavnom nestale. Nema više Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta, maoistička Kina je daleka istorija, a Vašington je u savezu sa skoro svakom industrijalizovanom državom. Kao što je Kolin Pauel slavno izjavio kao šef Združene komande: "Ponestaje mi neprijatelja... Spao sam na Kim Il Sunga i Kastra". Međutim, Sjedinjene Države i dalje nastavljaju da se ponašaju kao dežurni svetski policajac. Nažalost, hiperaktivna spoljna politika zahteva velike oružane snage. Amerika sama troši približno polovinu globalnih vojnih izdataka. Realno, Vašington troši više na "odbranu" danas nego u vreme Hladnog, Korejskog i Vijetnamskog rata. Američki vojni izdaci su izuzetni po svim merilima. Moje kolege Kris Prebl i Čarls Zakaib sa CATO instituta nedavno su uporedili američke i evropske vojne izdatke. Rashodi SAD imaju trend porasta i sada su blizu pet odsto BDP-a. Nasuprot tome, Evropski izdaci stalno opadaju u procentima BDP-a, sada su u proseku manje od dva procenta. Razlika je još značajnija kada se uporede odnosi vojnih izdataka i BDP po glavi stanovnika. Kod SAD ti troškovi iznose oko 2200 dolara. U većini evropskih država oni padaju i ispod 1000. Ako se pridodaju troškovi za odbranu koji se budžetiraju mimo troškovnika Pentagona - unutrašnja bezbednost, izdaci za veterane i odsek za nuklearno naoružanje - dobija se ukupna suma američkih vojnih izdataka od 835,1 milijardi dolara u 2008, što predstavlja 5,9 odsto BDP-a ili 2700 dolara po stanovniku. Maks But iz Saveta za inostrane odnose brine se da povećane finansijske obaveze (zaboravite na nerealne procene o smanjenju deficita) koje proističu iz paketa zdravstvenih zakona će sprečiti održavanje takve prevelike potrošnje u budućnosti, čime se ugrožava "globalni položaj" Amerike. I pita se: Ko će "nadgledati morske koridore, zaustaviti širenje oružja za masovno uništenje, boriti se protiv terorizma, odgovoriti na genocid i druga beskrupulozna kršenja ljudskih prava, i odvraćati nevaljale države od agresije?" Naravno, niko ne preti da će da zatvori pomorske puteve ovih dana. Vašington je shvatio da je teško zaustaviti nuklearnu proliferaciju bez pokretanja rata, ali promiskuitet američkih vojnih intervencija predstavlja snažan podsticaj narodima da teže ka nuklearnom oružju u cilju odvraćanja SAD od intervencije. Oklopne divizije i nosači aviona nisu od koristi u suočavanju sa teroristima. Irak pokazuje kako brutalnost rata često može biti strašnija čak i od nehumane izopačenosti diktatora. A, postoji i mnogo drugih zemalja koje su u stanju da odvrate nevaljale države od agresije. Sjedinjene Države ne bi trebalo da pokušavaju da učine sve što naume, čak i ako to mogu da priušte. A zapravo one to ne mogu da priušte. Savezni trezor je prazan. Kad bi Ujka Sem bio stvarna osoba, on bi objavio bankrot. Tekući državni dug iznosi 12,7 biliona (hiljada milijardi) američkih dolara. Kongresna Kancelarija za budžet ukazuje da će tekuća politika - pod nerealnom pretpostavkom da neće biti porasta potrošnje - dovesti do 10 biliona dolara deficita tokom narednih deset godina. Ali veća potrošnja - mnogo veća potrošnja - je pred nama. Fannie Mae i Freddie Mac i dalje ostaju aktivni, potpisnici hipoteka u vrednosti od 5,4 biliona dolara, i oni nastavljaju da prave gubitke. Portfolio Savezne stambene uprave koji se sastoji od osiguranih stambenih kredita nastavlja da raste u skladu sa kamatama. Izloženost Ginnie Mae, koji izdaje hipoteke zagarantovane hartijama od vrednosti, takođe skače nebu pod oblake. FDIC je prošle godine zatvorila rekordni broj banaka, njih 140, i ponestaje joj gotovine. Prošle godine Penzioni garancijski fond (Pension Benefit Guaranty Corporation) je objavio da ima deficit budžeta od 34 milijardi dolara. Savezni penzioni fond ima manjak od bilion dolara. Državni i lokalni penzioni fondovi su kratki za oko tri biliona američkih dolara. Izdaci za rat u Iraku će trajati decenijama nakon što se trupe vrate, kao troškovi staranja vlade o teže povređenim vojnim licima; ukupni rashodi će dostići dva biliona dolara ili više.[1] Produžetak i širenje rata u Avganistanu će dalje naduvati savezne izdatke. Najgore od svega, prošle godine su skupne nepokrivene obaveze socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite procenjene na 107 biliona dolara. Socijalno osiguranje, koje je prvobitno trebalo da ode u minus tek 2016, će potrošiti više nego što će prikupiti ove godine, i "poverilački fond" je u stvari računovodstvena fikcija. Državno zdravstveno osiguranje, zajednički program savezne države, takođe je razvaljenog budžeta. Sa njihovom trenutnom stopom rasta, CBO kaže da će do 2050. ova tri programa sami potrošiti praktično ceo savezni budžet. Tekuće neto obaveze Ujka Sema prevazilaze neto vrednost Amerikanaca. Još više, dug u odnosu na BDP će nastaviti da raste i mogao bi na kraju dospeti na nivo iz Drugog svetskog rata. Očekuje se da se čista kamata učetvorostruči na 840 milijardi dolara godišnje do 2020. Predsednik Federalnih rezervi Ben Bernanke kaže: "To nije nešto što se dešava za deset godina. To sada utiče na tržište". U martu, glavni prinos obveznica Trezora od 3,5 baznih poena viši je od onih za Berkshire Hathaway Vorena Bafeta. Moody je nedavno zapretila da će smanjiti kreditni rejting saveznog duga SAD: "Uprkos tome što AAA rejting vladama pruža prednosti u vidu bilansne fleksibilnosti, ta fleksibilnost nije beskonačna". U 2008, Tom Lemon iz pomenute rejting agencije je upozorio: "Osnovni kreditni rejting američke vlade suočava se sa rizikom degradiranja u narednih deset godina, ako ne budu pronađena rešenja za naše rastuće nepokrivene obaveze za zdravstvenu zaštitu i socijalno osiguranje." U sve ovo nije uračunato dolarsko povećanje savezne potrošnje zbog federalizovanja američkog zdravstva. SAD se suočavaju sa fiskalnom krizom. Ako bi opstanak Amerike bio u pitanju, izuzetni vojni izdaci bi još uvek bili opravdani. Ali ne i ako je cilj zaštita drugih naroda, a posebno ne prosperitetnih i mnogoljudnih država sposobnih da se brane. Maks But upozorava "da će biti sve teže biti svetski policajac i dadilja država u isto vreme". Amerika ne treba ni da bude ni jedno ni drugo. Ovo nije samo pitanje novca. Ustav predviđa ograničenu vladu usredsređenu na odbranu Amerikanaca, a ne na preoblikovanje sveta. Štaviše, ako Vašington nastavi da deluje kao globalni pandur, američki prijatelji i saveznici nikada neće imati motivaciju da se više potrude. SAD će ostati svetska sila decenijama. Ali ne može sebi priuštiti da se ponaša kao da je jedina sila. Amerika mora početi da postaje normalna nacija sa normalnom spoljnom politikom. Dag Bendou je stariji saradnik u Institutu Kejto. Bivši specijalni asistent predsednika Regana, autor nekoliko knjiga, uključujući i Inostrane ludorije: Nova američka globalna imperija (Xulon) (Prevod Vasilije D. Mišković) [1] O problemima finansiranja tzv. “Coalition of the Billing”, vidi tekst Bendoua: Bad Investments |