Globalna ekonomija i strahovi u godini "najvažnijih izbora u istoriji"

Ekonomski rast svetske privrede uvećavao se svake godine počevši od daleke 1950. – izuzev 2009. i 2020. godine. Iako smo neretko pod uticajem kratkoročnih šokova i s njima povezanim pesimističnim pogledom na stvarnost, svet svakako ne ulazi u eru ekonomske stagnacije. Ipak, rast geopolitičkih i ekonomskih tenzija, posebno između dva najvažnija globalna aktera, SAD i Kine, te ankete koje pokazuju da je Donald Tramp favorit na predstojećim američkim izborima, ukazuju da je pred nama još jedna burna godina – i to ne samo za globalnu ekonomiju.

Uprkos naglom porastu kamatnih stopa, SAD ne samo da su uspešno izbegle recesiju, već su tokom prethodne godine ostvarile rast od 2,5% – značajno iznad očekivanja. Istovremeno, usred izuzetnog spoja ekonomskih i političkih događanja, zemlje u razvoju (ZUR) su uspele da izbegnu dužničku krizu, sa povećanjem privredne aktivnosti za solidnih 4%.

Rezultati globalne ekonomije u 2023, bolji nego očekivani, naveli su brojne analitičare da budu optimistični u pogledu 2024. Prema procenama MMF-a objavljenim 30.1.2024, globalna ekonomija ide ka „mekom prizemljenju’’, što znači  zadržavanje rasta uz smanjenje inflacije (dobrim delom usled pada cena energenata i sirovina). Trenutna projekcija rasta svetske ekonomije u ovoj godini je 3,1% – za 0,2% viša nego u oktobru 2023.

Indikativno je dupliranje prognoziranog povećanja BDP-a za Rusiju na 2,6%, snižena procena američkog rasta (na 2,1%), to što će se BDP evrozone uvećati skromnih 0,9%, te da bi Kina trebalo da održi solidan rast od 4,6%. I projekcije povećanja globalnog BDP-a u 2025. od skromnih 3,2% – znatno ispod istorijskog proseka – posredno ukazuju i na posledice geoekonomske fragmentacije.

Naoružani borac ispred teretnog broda Galaksi Lider koji su Huti zaplenili u Crvenom moru, Jemen, decembra 2023.

Upozorenja MMF-a

Kao upozorenje, MMF navodi da bi moglo doći do novih poremećaja snabdevanju povezanih sa geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku (troškovi transporta između Azije i Evrope su značajno porasli, pošto konflikt u Crvenom moru preusmerava kargo oko Afrike). Razlog za zabrinutost je i to što su cene berzanskih roba na istorijski povišenim nivoima, to da bi rast plata, posebno u evrozoni, mogao da poveća cenovne pritiske, te da su tržišta preterano optimistična u pogledu izgleda za brzo smanjenje kamata.

Dakle, eskalacija krize na Bliskom istoku, nastavak rata u Ukrajini (bez naznaka njegovog skorog kraja), nadolazeća godina sa najviše izbora u svetskoj istoriji (od kojih bi neki čak mogli da budu transformativni za postojeći poredak), uz stalnu nestabilnost tržišta, čini snažan ekonomski oporavak širom sveta nerealnim.

Stoga bi evidentno pozitivno raspoloženje na finansijskim tržištima, sa većinom komentatora koji predviđaju da će berze završiti godinu iznad već povišenih nivoa nakon izuzetnog rasta krajem 2023, moglo da bude neutemeljeno.

Naime, dinamika privredne aktivnosti u evrozoni jedva je ostala u pozitivnoj zoni, dok se kineska četvorodecenijska era hiper-rasta završava i pored toga što ta zemlja i dalje održava visoko povećanje privredne aktivnosti (od čak 5,2% u 2023). I pored ohrabrujućeg pada ukupne inflacije, bazna inflacija (koja isključuje nestabilne cene energije i hrane) ostaje značajno iznad targeta glavnih centralnih banaka. Dodatno, realne plate rastu, a nema jasnih znakova rasta produktivnosti koji bi to opravdavali.

Ulični ekran sa berzanskim podacima u Šangaju, januara 2024.

Ovome treba dodati i to da je optimizam tržišnih učenika dobrim delom vođen jednim faktorom: očekivanjem da će glavne svetske centralne banke snažno snižavati kamatne stope, što je u suprotnosti sa nizom ekonomskih, finansijskih, geopolitičkih i političkih dešavanja. Istina, centralne banke imaju ogroman uticaj na finansijska tržišta, što je bilo posebno vidljivo od početka Globalne finansijske krize 2008, kada su one drastičnim smanjenjem kamata praktično preplavile privrede likvidnošću, time podstičući oporavak ekonomske aktivnosti (ali i ogromne dobitke u praktično svim klasama imovine, što je omogućilo značajnu promenu u raspodeli bogatstva prema najbogatijima).

Iako se trend preokrenuo 2022-2023, kada su centralne banke vodećih svetskih ekonomija (sa zakašnjenjem) reagovale na rastuću inflaciju upuštajući se u jedan od najagresivnijih ciklusa povećanja kamatnih stopa ikada, već krajem 2023. tržišta opet percipiraju ponovno snažno smanjenje kamata. Međutim, uticaj centralnih banaka na stvarne ekonomske rezultate je ograničen, odnosno snižavanje kamata verovatno neće biti dovoljno da generiše neophodan zamah rasta da bi se neutralisali problemi s kojima se danas suočava globalna ekonomija.

Pesimistične prognoze Svetske banke

Prema januarskom izveštaju Svetske banke, globalna ekonomija će do kraja ove godine ostvariti neslavni rekord – najsporiji poludecenijski rast BDP-a u poslednjih 30 godina.  Iako je rizik od globalne recesije drastično smanjen, rastuće geopolitičke tenzije mogle bi stvoriti nove kratkoročne opasnosti za svetsku privredu.

Srednjoročni izgledi nisu ohrabrujući za mnoge ZUR usled ekonomskog usporavanja u većini velikih ekonomija, slabe dinamike globalne trgovine, te porasta cene zaduživanja na najviši nivo tokom poslednje četiri decenije. Naime, očekuje se da će rast obima globalne trgovine u 2024. od tek 2,3% biti tek na polovini prosečno ostvarenog u deceniji pre pandemije, dok će globalni rast usporiti treću godinu zaredom (na 2,4% u 2024) – znatno niže od proseka tokom perioda 2010-19.

Sve ukazuje da će bez velike korekcije kursa 2020-te će proći kao decenija propuštenih prilika („izgubljena decenija’’), te da najslabiji učinak globalnog rasta u bilo kojoj polovini decenije od 1990. izgleda sve realnije. To će, pored ostalog, biti posledica i skromnog očekivanog rasta investicija per capita u ZUR 2023-24. od samo 3,7%, što je tek polovina ostvarenog u prethodne dve decenije.

Ipak, analiza Svetske banke ukazuje na mogućnost da se izbegne ovaj mračni scenario, te da bi ZUR u drugoj polovini 2020-ih mogle ostvariti rezultate koji neće biti lošiji nego u deceniji pre pandemije Kovida-19. Za to je, uz odgovorne fiskalne politike, neophodan snažan investicioni bum koji bi pokrenuo rast produktivnosti, Naime, adekvatna kombinacija ekonomskih politika (konsolidovane javne finansije, ubrzavanje trgovinskih i finansijskih tokova, unapređena investiciona klimu za privatna preduzeća) može povećati investicije, na šta ukazuje podatak da je od 1945. u državama širom sveta zabeleženo skoro 200 investicionih bumova u kojima je povećanje ulaganja po glavi stanovnika bilo ne manje od 4% i ostalo na tom nivou više od šest godina.

Čini se da velike globalne ekonomije nisu pogođene najbržim rastom kamatnih stopa u poslednje četiri decenije, te se „meko prizemljenje“, tj. blago usporavanje rasta, gde većina vodećih privreda izbegava i recesiju i ponovnu inflaciju, čini najverovatnijim scenarijom za industrijalizovane zemlje.

Američki predsednik DŽozef Bajden govori o svojim ekonomskim programima u Reliju, Severna Karolina, SAD, 18. januara 2024.

Kada je u pitanju američka ekonomija, „meko prizemljenje” se već odigrava. Shodno tome, projekcije ukazuju da će ekonomski rast u ovoj i narednoj godini biti ispod potencijala. Treba dodati da bolji nego očekivani rezultati u 2023. navode brojne analitičare da prenebregnu činjenicu da je dobar deo ekonomskog dinamizma u SAD postignut zahvaljujući nastavku izuzetno ekspanzivne fiskalne politike Bele Kuće (budžetski deficit je trenutno na čak 7% BDP-a, uprkos tome što privreda radi s punom zaposlenošću).

Posmatrajući perspektive industrijalizovanih zemalja u totalu, Nurijel Rubini, referentni svetski ekonomista, težu recesiju smatra kao malo verovatnu. Ovo i pored toga što bi pooštravanje monetarne politike (koje inače funkcioniše sa zakašnjenjem) moglo imati veći uticaj u 2024. nego u 2023, budući da bi mnoge firme i domaćinstva mogle da budu opterećene znatno većim troškovima servisiranja duga. Ako bi neki geopolitički šok (npr. sukob na Bliskom istoku koji bi podigao cene energenata) izazvao još jedan inflacioni talas, centralne banke bi bile prinuđene da odlože očekivano smanjenje kamata, što bi se negativno odrazilo na ekonomsku aktivnost.

Evrozonu opterećuje usporen trend globalne industrije i nemačka ekonomska stagnacija, tako da bi i u ovoj godini rast BDP-a mogao biti ispod jedan odsto (Japan, koji se praktično od kraja osamdesetih nalazi u nekoj vrsti ekonomskog modela anemičnog rasta, mogao bi imati rast BDP-a 0,9%).

Bez strukturnih reformi, potencijal rasta Kine je oko 4% u naredne tri godine, što je posledica neefikasnosti u državnom sektoru, prekomernih dugova, povećane globalne fragmentacije i sankcija Zapada u sferi trgovine, uvoza high-tech-a i investicija. Čini se izvesnim da će Peking fiskalnim stimulansima omogućiti da privredna dinamika bude nešto brža.

Najvažnija izborna godina u istoriji

Brahma Čelanej smatra da svedočimo velikoj geopolitičkoj rekonfiguraciji, čiji će ishod značajno zavisiti od razvoja događaja upravo u ovoj godini. Naime, predstojeća tranzicija (reorganizacija trgovinskih i investicionih tokova, tehnološka unapređenja, duboke demografske promene) mogla bi biti ubrzana ishodom rekordnog broja izbora tokom 2024. Čak 4,2 milijarde ljudi će imati pravo glasa na izborima u 76 zemalja, čime će 2024. postati najveća izborna godina u istoriji.

Proslava Nacionalnog dana birača sa geslom „Ništa kao glasanje, glasam sigurno“ u Bangaloru, Indija, 25. januara 2024.

Pored ostalog, izbori će biti održani u osam od deset najmnogoljudnijih država sveta. Posebno se važnim, naravno ne računajući američke, smatraju izbori u Indiji, Rusiji, Pakistanu, Indoneziji.

Sa autokratijama u usponu, ovogodišnji izbori će poslužiti kao merilo stanja demokratije na globalnom nivou. Negde su stvari manje-više jasne: u Bangladešu je opozicija u potpunosti bojkotovala izbore, dok će u Pakistanu izborni rezultat biti od ne tako velike praktične važnosti, budući da će vojska zadržati primarnu kontrolu. Trijumf Putina se čini sigurnim u Rusiji, a Modija u Indiji.

Kada je u pitanju Evropska unija, uticajni analitičari ECFR-a Ivan Krastev i Mark Leonard smatraju da na predstojećim izborima za Evropski parlament Kovid-19, ekonomija i rat Ukrajina neće biti ključna pitanja, već klimatska i migraciona kriza. U svakom slučaju, sve više fragmentisana svetska ekonomija je još jedan ozbiljan izazov za Evropu, koja je vekovima svoj prosperitet gradila na otvorenosti za globalna tržišta. S tim u vezi, indikativno je da je tokom 2023. manje koraka preduzeto u pravcu liberalizaciju globalne trgovine, a više da se ona ograniči, tj. reguliše.

Ukrajinska vojska u regionu Zaporožja, januara 2024.

Kada su u pitanju geopolitički prioriteti EU, Karl Bilt završavanje rata u Ukrajini posmatra kao primarni bezbednosni imperativ Evrope u 2024, dok je proširenje na Ukrajinu, Moldaviju, a možda i na Zapadni Balkan strateški cilj EU u narednih pet godina (što izgleda prilično nerealno uzimajući u obzir birokratizovanost samog procesa).

Mogućnosti za globalnu stagnaciju

Mnogi analitičari kao dugoročnu opasnost navode nespojivost današnjeg ekonomskog rasta sa održavanjem ekološke održivosti. Dok se ta problematika izvesno nazire, srednjoročne perspektive, iako ne sjajne, nisu ni izbliza tako pesimistične.

Ipak, dok se najgori scenariji – uključujući „ozbiljnu recesiju, koja vodi do kreditne i dužničke krize“ – za sada čine malo verovatnim, geopolitički šokovi, kao što su nove tenzije između Vašingtona i Pekinga, bi mogli da uspore dinamiku globalne privrede. U sličnom pravcu delovaće i izuzetno visoki nivoi ukupnih dugova u praktično svim velikim ekonomijama, rastuća deglobalizacija, povišena bazna inflacija, bujanje populizma, potreba za povećanjem potrošnje na tzv. zelenu tranziciju, ali i vojsku.

Republikanski predsednički kandidat i bivši predsednik SAD Donald Tramp, Las Vegas, Nevada, 27. januara 2024.

Pored negativnog delovanja na ekonomsku aktivnost, svi ovi faktori će, tokom preostalog dela ove decenije, praktično „držati” dugoročne kamate znatno iznad ultra-niskih nivoa iz 2012-21, ali i ispod dugogodišnjih proseka, imajući u vidu ogromna finansijska sredstva potrebna za finansiranje strukturno uslovljenog povećanja javne potrošnje (uvećani fiskalni troškovi penzija, zdravstva, ekoloških investicija, servisiranja dugova). 

Na kraju, kako optimistično navodi glavni kolumnista „Fajnenšel tajmsa” Martin Volf, rast je inherentna karakteristika svetske privrede koja se uvećavala svake godine počevši od daleke 1950, izuzevši 2009. i 2020. Iako smo neretko pod uticajem kratkoročnih šokova i s njima povezanim pesimističnim pogledom na stvarnost, svet svakako ne ulazi u eru globalne ekonomske stagnacije.

Ipak, rast geopolitičkih i ekonomskih tenzija, posebno između da najvažnija globalna aktera, SAD i Kine, te ankete koje pokazuju da je Tramp favorit na izborima u novembru, ukazuju da će 2024. verovatno biti još jedna burna godina – i to ne samo za globalnu ekonomiju.

(RTS)