Savremeni svet

Grčka drama

PDF Štampa El. pošta
Ekonomist   
sreda, 02. novembar 2011.

(K.H. iz Atine, 1.11.2011)

Grčka nije samo kolevka demokratije. Ona je i kolevka drame. Ovo drugo je naročito prisutno posle iznenadne najave njenog premijera, Jorgosa Papandreua. On je na brzinu objavio plan za referendum o novom paketu za spasavanje [evra] koji je odobren na samitu EU prošle nedelje. Papandreu je prvo morao da se konfrontira sa protivljenjem u svom kabinetu. Zatim se suočio i sa pretnjom pobune u sopstvenom Panhelenskom socijalističkom pokretu (PASOK). Osim toga, 2. novembra će biti primoran i da propusti početak zasedanja grčkog parlamenta u debati o poverenju vladi, jer su mu Angela Merkel, kancelar Nemačke, i Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, naredili da dođe na hitne razgovore u Kan. Pokušaće da ga ubede da odustane od referenduma, koji je jedan zapadnoevropski posmatrač okarakterisao kao “političko samoubistvo i finansijsku propast Grčke“.

PASOK-ovi poslanici su naprosto pobesneli kada su čuli obećanje o održavanju referenduma. Dvojica su čak izjavila da će od sada biti nezavisni poslanici, što smanjuje parlamentarnu većinu socijalista na bedni minimum od svega 151 od ukupno 300 poslanika. Treći socijalistički poslanik, Vaso Papandreu, bivši ministar za razvoj (nije premijerova rođaka), rekla je da je grčkom predsedniku, Karolasu Papuljasu, predložila da sazove sastanak u cilju organizovanja vlade nacionalnog jedinstva. Ta vlada bi trebalo da progura poreske i strukturne reforme i da zatim vodi zemlju do izbora. Gospođa Papandreu je upozorila: „Grčka je suočena sa direktnim bankrotom.“ Nezavisno od nje, šest seniora-članova PASOK-a su zahtevali da premijer podnese ostavku, rekavši da on „gura zemlju natrag u 1950-e godine“ – što je bio mračan period grčke istorije sa opštim siromaštvom i masovnom emigracijom.

Političari – kako levice, tako i desnice – složili su se u pozivanju na hitne izbore. Antonis Samaras, vođa konzervativne opozicione stranke Nove demokratije, kazao je da su izbori “nacionalni imperativ“. Referendum bi „gurnuo u rizik kako državu, tako i budućnost Evrope“. Aleksis Cipras, vođa leve grupacije Siriza, takođe je zahtevao izbore, rekavši da je g. Papandreu „najzad, pod strahovitim pritiskom, gurnut prema glasačkim kutijama – ali to neće biti referendum, nego izbori“.

Ova politička kriza mogla bi da podstakne Evengelosa Venizelosa, ambicioznog ministra finansija, da pokuša da izbije u vođstvo. On je nestao sa vidika kod izbijanja ove krize. Kako kažu njegovi pomoćnici, primljen je u bolnicu sa stomačnim tegobama. Ali – te tegobe ga nisu sprečile da telefonski komunicira sa svojim nemačkim kolegom Volfgangom Šojbleom i ostalim vodećim ličnostima EU. Gospodin Venizelos je kasnije kazao grčkim novinarima da je g. Papandreu trebalo da pismeno obavesti vođe EU o svom planu za referendum.

Mnogi Grci krive političare za većinu problema u zemlji. Međutim, razboritiji posmatrači se pitaju zašto su ljudi nastavljali da glasaju za tu korpumpiranu i neefikasnu elitu. „Krivica je i na nama. Ne možemo reći da nismo znali kakvi su oni“ kaže Dimitris, kompjuterski tehničar. Kao i mnogi drugi Grci koji rade samostalno, i on se pita da li da digne ruke od održavanja svog posla i emigrira u Australiju.

Najnoviji paket za spasavanje Grčke neće poboljšati raspoloženje. Banke su sada suočene sa nacionalizacijom zbog toga što su državne obveznice u njihovom posedu izgubile 50% od vrednosti. Doći će do dodatnog otpuštanja još 100.000 zaposlenih u javnom sektoru. Očekuje se da će recesija potrajati do 2013, a da će nezaposlenost verovatno premašiti 20%.

Do trenutka kada je g. Papandreu tako iznenada “istupio iz ravnanja“, Grčka je trebalo da dobije sledeću porciju od 8 milijardi evra iz odobrenog zajma za spasavanje, što bi joj omogućilo da isplaćuje plate i penzije do kraja godine i otplati 2 milijarde od svojih dugovanja koja za isplatu dospevaju u decembru. U Kanu će ga [sada] upozoriti da bi taj novac mogao da bude i zaustavljen – a isplata bi trebalo da bude sleduće nedelje. Izveštaj eksperata EU i MMF-a o napretku u ostvarivanju [planova štednje] hvali vladine reformske napore – ali i letimičan pogled na njegov dodatak sa spiskom mera “koje još treba da se obave“ pokazuje na desetine rupa. Jedan zapadni posmatrač kaže: „Ni jedna jedina reforma nije dovršena ove godine.“

Privatizacija je posebno bolna tačka za međunarodne zajmodavce. Poljoprivredna banka Grčke, koja ima velike gubitke i koja je pozajmila na stotine miliona evra [nevraćenog novca] grčkim političkim partijama, trebalo je početkom ove godine da bude prodata, ali je baš nedavno od Ministarstva finansija zatražila injekciju svežeg kapitala od 290 miliona evra – da bi još šest meseci mogla sastavljati kraj s krajem. Novostvorena Agencija za privatizaciju, koja je od prodaja trebalo do decembra da budžetu doprinese 5 milijardi evra, smanjila  je svoje planove na svega 1,7 milijardu evra. Do toga je došlo zbog zaostataka u sređivanju podataka o državnim nekretninama koje bi trebalo da se prodaju.  

Zašto Grčka nije tokom ovih godinu i po dana, otkako je g. Papandreu zatražio paket gotovine za spasavanje, uz tehničku pomoć EU i MMF-a dovela u red svoje domaćinstvo? Jedan od razloga za to je nedostatak političke volje u njegovom kabinetu, u kome su reformisti u manjini. Drugi razlog leži u nesposobnosti staromodnih i duboko ispolitizovanih državnih službenika. A sada je među njima, pošto su teško pogođeni najnovijom tranšom strogih mera štednje, pravilo da se u radu slepo pridržava [komplikovanih] propisa.

Nedavni štrajkovi poreskih i carinskih službenika, kao i drugih službenika ministarstva finansija, znače samo još više odlaganja u priticanju prihoda. Janis Sturnaras, direktor instituta IOBE, kaže: „Celokupni aparat javnog sektora je paralisan. Ne obavlja se ništa.“ Bez očajničkog napora u poslednjem trenutku, zaostaci u prikupljanju novih državnih prihoda i poreza na nekretnine koji su najavljeni u septembru, dovešće  – kako pesimisti kažu – do toga da će planirani budžetski deficit za ovu godinu (7,6%) biti znatno veći i mogao bi dospeti do 10% BNP-a. To bi, još i pre no što počne sledeća godina, izbacilo budžet iz koloseka i dovelo do novih mera štednje i povećanja poreza.

Treći razlog za oklevanje su moćni sindikati javnog sektora, koji se upinju da iščaše reforme. Njihovi rukovodioci su tvrdokorni socijalisti, koji se ne slažu sa Papandreuovim naporima za modernizaciju Grčke. Njihove izjave kazuju da su sigurni da će EU i MMF beskonačno finansirati Grčku. Jedan od njih kaže: „EU i MMF ni ne mogu ništa drugo da rade, jer – kada bismo mi bankrotirali – to bi imalo neželjene efekte po celu Južnu Evropu.“

Sindikalne vođe su bile stalno na čelu pritisaka na kolebljive narodne poslanike da obore vladu i izazovu izbore koji bi mogli da okončaju Papandreuovu političku karijeru. Posle njegove nepromišljene najave referenduma i događaja koji su usledili, možda će i postići to što žele. To može biti demokratski, ali to neće okončati ni grčku dramu, ni skloniti njene dugove.

Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis