Hilari Klinton, „Pink Flojd“ i atomska bomba – ima neka tajna veza

Britanski rok muzičar i jedan od osnivača legendarne grupe "Pink flojd" Rodžer Voters izjavio je nedavno, tačnije u ponedeljak 26. oktobra, da strahuje od "ratobornosti" Hilari Klinton, jednog od kandidata demokrata za predsedničke izbore u SAD.

U intervjuu, ne za neki politički magazin, dosledan sebi, već za takođe čuveni muzički časopis Roling stoun, Voters je izrekao rečenicu punu iskrenosti, upozorenja, ali i straha.

 „Strašno se brinem da ona ne postane prva predsednica koja će nekome baciti atomsku bombu.“

U obrazloženju svoje ljudske, građanske zabrinutosti, povodom nekontrolisano agresivnog ponašanja supruge bivšeg predsednika SAD Bila Klintona i bivše američke državne sekretarke, Voters je ocenio da Hilari Klinton "poseduje nešto zastrašujuće ratoborno u sebi".

Rodžer je, inače, kao i većina veterana rok, indi i folk muzike naklonjeniji njenom demokratskom protivniku Berniju Sandersu.

Votersova posvećenost planetarnom miru zasigurno ima veze s njegovim detinjstvom. Prvo, rođen je septembra meseca 1943. godine, usred najvećih bitaka Drugog svetskog rata. Drugo, upravo je u jednoj od takvih bitaka, za osvajanje Italije, u savezničkom amfibijskom desantu na Ancio, izgubio oca. U teškim borbama sa nacistima među 37.000 američkih i britanskih vojnika je bio i Rodžersov otac Erik.

Tako je Voters, kao petomesečna beba, postao siroče. Nepotrebno je isticati koliko je gubitak oca u najvećoj klanici u istoriji čovečanstva odredio i njegov život, pa i teme za kasnije muzičko stvaranje.

On je u grupi „Pink Flojd“ u periodu od skoro dve decenije, pored sviranja bas gitare, pisao i, za rok, vrlo filozofske tekstove. Takvi, društveno angažovani tekstovi su dali pečat albumu pod nazivom „Animals“, izdatom 1977. godine, koji je predstavljao oštru kritiku tadašnjeg društva, naročito u Velikoj Britaniji, po ugledu na Orvelovu "Životinjsku farmu" iskazanu u obliku basne.

Da su „Pink Flojd" jedna od najuticajnijih i najuspešnijih grupa svih vremena, što dokazuje činjenica da je bend prodao preko 250 miliona albuma širom sveta, i nesumnjivi „frontmen“ Rodžer Voters više od rok muzičara, pokazali su organizujući jedan od najvećih koncerata ikad održanih, u Berlinu 1990. godine, povodom prve godišnjice rušenja Berlinskog zida, na kome je Voters sa ekipom najpoznatijih rok muzičara tog vremena izveo album „The Wall“ (“Zid“) u celosti.

Najpoznatiju pesmu sa tog albuma „Another brick in the wall“ (vrlo simbolično – „Još jedna cigla u zidu“) napisao je, kako je sam pričao, iz dubokog revolta zbog ukalupljivanja ličnih i svakojakih drugih sloboda u destruktivni kapitalistički svetski poredak, čiji je okoštalo britansko društvo bilo simbol, a britanska imperija dugogodišnji predvodnik.

Stoga je njegov glas, glas razuma, opomene, ali i svojevrsnog zahteva i preporuke američkim glasačima da ne glasaju za ovu definitivno opasnu ženu kad je svetski mir u pitanju. Njenu bahatost i neutoljivu žeđ za vlašću zalivenu krvlju platile su stotine hiljada nevinih žrtava kojima je ona presudila, uporno zahtevajući bombardovanja Jugoslavije, Republike Srpske, Avganistana, Iraka, Libije i Sirije.

Prilikom dolaska u Srbiju, i održavanja koncerta u Beogradskoj areni, 2013. godine Voters je kupio srca domaćina do tada neviđenim scensko-muzičkim spektaklom, ali i jednom jedinom rečenicom, iskazanom u intervjuu datom u Londonu neposredno pred beogradski koncert. Na pitanje novinara da li je, pošto prvi put dolazi u Srbiju, čuo nešto o našoj zemlji, Voters je odgovorio: „Jesam. Znam da ste prošli kroz teška vremena i nadam se da će vam biti bolje.“   

Rodžer Voters živi u Njujorku, kao što su živeli i drugi veliki engleski rok muzičari kao što su DŽon Lenon i Sting, između ostalih. Pošto tamo živi kao britanski državljanin, nema pravo  glasa na predsedničkim izborima, ali ima pravo da američkoj i svetskoj javnosti skrene pažnju na najvećeg „ženskog jastreba“ u američkoj spoljnoj politici, ženi koja je naklonjenija vojnoj opciji u odnosu na američkog predsednika Baraka Obame, posebno kada je u pitanju građanski rat u Siriji, kao i u Ukrajini.

Tema je previše ozbiljna da bi uopšte ličila, a tek da bi bila – pop i rokenrol zajebancija.

Kamo lepe sreće da Hilari barem malo dotaknu misli o tome da jedan muzičar brine o zdravlju planete zbog njenog pseudopatološkog ponašanja prikrivenog u skute visoke politike Stejt departmenta. A mogla bi. Rodžer je sa svoje 72 godine dovoljno mudar, što Klintonova sa svojih 68 baš i nije.