Kina se podigla na noge i uspravila

U 20. veku – veku revolucija – kineska je bila jedan najznačajnijih političkih događaja. Godina 1949. promenila je i Kinu i čitav svet.  

Pobeda Komunističke partije Kine (KPK) 1949. promenila je sistem u kojem je živelo više od petine tadašnjeg svetskog stanovništva (blizu 550 miliona ljudi). Bila je istovremeno povezana sa svetskom socijalističkom revolucijom započetom 1917. u Rusiji i simbolizovala je veliki talas nacionalnog oslobođenja Azije, Afrike i Bliskog istoka od kolonijalizma.

U Kini je 1949. bila odlučujuća godina koja je okončala trodecenijski haos građanskog rata i borbe protiv japanskog okupatora. Otvoreno je novo poglavlje u istoriji Kine i čovečanstva.

Korupcija, neefikasnost, sveprisutni frakcionaštvo i autoritarizam dotadašnje vlasti nacionalističke partije Kuomintang odigrali su svoju ulogu. Do kraja 1949. je vođa Kuomintanga Čang Kaj Šek držao samo ostrvo Tajvan, udaljeno stotinu milja od kineskog kopna.

S druge strane, KPK je predvodilo snažno i jedinstveno rukovodstvo u čijem je centru bio predsedavajući partije Mao Cetung. KPK je imala Narodnooslobodilačku vojsku Kine (NOAK) sa istaknutim vojskovođama i uživala podršku Sovjetskog Saveza.

KPK je pridobila veći, možda i najveći deo kineskog naroda. Ponudila je ubedljiviju viziju Kine – modernu, jedinstvenu, efikasnu i vođenu bez korupcije, a možda najvažnije, slobodnu od mešanja i dominacije omraženih imperijalnih sila.

KPK 75 godine kasnije ostaje na vlasti, a država je izrasla u svetsku silu sa međunarodnim autoritetom kakav nikada nije imala u svojoj 5.000 godina dugoj istoriji. Kina se "podigla na noge i uspravila", kao što je Mao proglasio 1. oktobra 1949. sa Trga nebeskog mira u Pekingu.

Danas je NR Kina potpuno promenjena. U vreme nastajanja bila je siromašnija od mnogih afričkih zemalja. Prethodnih 150 godina privreda Kine je jedva rasla – oko jedan procenat godišnje.

Impresivne brojke

Današnje brojke o rastu NR Kine u poređenju sa 1949. ili 1978, godinom početka velikih reformi i otvaranja prema svetu, impresivne su. Ukupan društveni proizvod (BDP) porastao je sa oko 9,5 milijardi američkih dolara 1952. na više od 17,7 biliona u 2023. Prosečna godišnja stopa rasta iznosila je 7,9 odsto, znatno više nego svetske ekonomije.

NR Kina je 1978. bila na desetom mestu po veličini privrede (sa udelom od 1,7 odsto ukupnog svetskog obima), a sada je druga u svetu. Prema pokazatelju BDP u odnosu na kupovnu moć, kineska ekonomija je najveća na svetu, 35,2 biliona, shodno procenama za 2024.

Životni standard u Kini je dramatično promenjen. BDP po glavi stanovnika je od 1952. porastao 89 puta. Prošle godine je u apsolutnom iznosu iznosio 12.681 dolara.

NR Kina je sada vodeća zemlja po proizvodnji, trgovini robom i po deviznim rezervama. Zemlja verovatno ima više industrijskih sektora nego bilo koja druga privreda na svetu. Već je značajan lider u različitim tehnologijama.

Kina je promenjena brzinom svetlosti. To je najvrednija ekonomska transformacija u ljudskoj istoriji. I za nju je trebalo samo nepunih pola veka.

Radi shvatanja uspeha razvoja NR Kine, treba razumeti njenu istoriju. Kina nije samo nacionalna država, već i civilizacijska. To je zemlja koja nastoji da predstavlja ne samo istorijsku teritoriju, etnolingvističku grupu ili sistem vladanja, već i jedinstvenu, samosvojnu civilizaciju. Radi se o kategoriji višoj od nacije koja opisuje zemlje kao što su Kina, Indija, Egipat, Rusija, Turska, Iran i Sjedinjene Američke Države.

Sistem filozofije

U NR Kini su mnoge ideje duboko ukorenjene u konfučijanstvu, više sistemu socijalne i etičke filozofije nego religije, koji teži uspostavljanju društvenih vrednosti, institucija i ideale tradicionalnog kineskog društva. U konfučijanstvu, ličnost nije stavljena u prvi plan. Naglašava koncept grupe i društva u čijem je kontekstu ličnost važna. To je duboko ukorenjeno u kineskoj kulturi.

Među Kinezima postoje veoma jaka tradicija i osećaj socijalne kohezije i solidarnosti, kategorijama o kojima se na Zapadu malo govori. SAD su suprotnost. Shvatanja u evropskim zemljama nije potpuno suprotno, ali jeste veoma različito.

Dolazeći znatno kasnije, zapadnjaci su odgajani da veruju kako je njihov način delovanja model za ostatak sveta, a zapadna paradigma nadmašuje sve ostale. Oni samo žele da se Kina "ponaša kao mi".

Savremeni uspon kineskog društva i države je utemeljen na njenim istorijskim dostignućima tokom veoma dugog vremenskog perioda. Za to vreme je Kina imala loše periode. No, njena izuzetnost jeste da je tokom tri ili četiri perioda bila verovatno najnaprednija, ili jedna od najrazvijenijih civilizacija na svetu.

Istorija Kine, takođe, kontinuiranija je nego bilo u kojoj drugoj zemlji. Znalcima su osnovne karakteristike sistema upravljanja u Kini veoma slične vremenu vladavine dinastije Ćin (221-207 p.n.e). KPK jeste vladajuća u NR Kini, ali i u ovom periodu još uvek se mogu videti veoma moćne linije nasleđa sa davnim periodom.

Jasna strategija

Za rast države potrebno je veoma dobro političko vođstvo. NR Kina ga je imala tokom dužeg perioda. Mao Cetung, "Veliki krmanoš", ponovo je stvorio Kinu, obnovio zemlju i to je otvorilo put potonjim  događanjima. Usledio je Deng Sjaoping, arhitekta reformi i otvorenosti NR Kine od 1978. koji je shvatio da je Kini potrebna potpuno drugačija ekonomska i politička strategija. Sadašnji čelnik Si Đinping je opatvoreni reformator.

Sistem u NR Kini izuzetno dobro funkcioniše a sadašnje doba verovatno je najbolje u kineskoj istoriji. To je dostignuće svih Kineza. Nekoliko je uzroka tog uspeha.

Prvo, vlada je imala vrlo dobru i jasnu strategiju.

Drugo, KPK je bila izvanredan predvodnik. Da bi vladajuća partija bila uspešna poput KPK, mora stalno da se obnavlja. Kinesko rukovodstvo je u tom pogledu daleko nadmašilo rukovodstva u SAD. Barem u modernom periodu, KPK je najuspešnija politička stranka na svetu.

Opet, političko rukovodstvo ne znači garanciju ukoliko ne ide u korak sa vremenom i uvek predviđa buduća događanja. Dugovečna kineska kultura je veoma dobra u tome, a KPK je nasledila ovaj način razmišljanja u perspektivi.

Drugde u svetu, naročito u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi, vladajuće komunističke partije su zalutale, zaglavile se i na kraju raspadale. No, KPK je uspela da se ponovo osmisli i oživi, a samim tim i da ponovo izmisli Kinu.

Sada je NR Kina u važnoj istorijskoj fazi. Zemlja ulazi u moderno doba. Konačno je dostignut nivo razvoja na Zapadu, u nekim oblastima NR Kina čak i prednjači. U poređenju s nekim zapadnoevropskim zemljama, NR Kina putuje kroz sasvim različitu eru.

To je veoma važno i za čovečanstvo, naročito Globalni jug iliti Globalnu većinu.

Savremena modernizacija je počela sa industrijskom revolucijom u Velikoj Britaniji u prvoj polovini 19. veka. Već 1945. modernizacija je uglavnom postala istorija Zapada. Osim Japana, zemlje modernosti su bile zapadne.

Štaviše, Zapad i Japan su koristili modernizaciju protiv ostatka sveta. Osvajali su ga oružjem, ucenom ili prevarom, uključujući Kinu. I kolonizujući ga, namerno su obuzdali njegov razvoj, ometali modernizaciju. Zemlje u razvoju su bile paralisane i stagnirale, i to su za njih bile osnovne karakteristike zapadnjačke modernizacije.

I pojedini zapadni analitičari smatraju da se kineska modernizacija izuzetno razlikuje od zapadne. Kineska modernizacija vidi svoju ulogu, mesto u svetu, u zajedništvu sa drugim zemljama u razvoju, omogućavajući im da počnu ili napreduju u procesu modernizacije.

Tri inicijative

Kina u ovom dobu predstavlja uspon BRIKS kao sredstvo za okončanje dominacije starih imperijalističkih sila. Predsednik Si preuzima dekolonizatorski plašt nasleđen od Mao Cetunga. Kina sa Maom je bila jedan od ključnih organizatora Afro-Azijske konferencije u Bandungu 1955. kao pokušaja bivših kolonizovanih zemalja da unaprede alternativni plan međunarodne politike.

Sa Sijem je NR Kina postala najveći trgovinski partner dve trećine zemalja sveta. Inicijativa Jedan pojas jedan put zamenila je Svetsku banku kao najveći zajmodavac za finansiranje razvoja širom sveta.

Si je proklamovao tri inicijative – za globalni razvoj, globalnu bezbednost i za globalnu civilizaciju. Prva promoviše model ekonomskog razvoja koji će okončati podređeni status Globalnog juga; druga poziva na stvaranje međunarodne bezbednosne arhitekture koja će sprečiti geopolitiku po principu "ko je jači, taj je i u pravu" po uzoru na NATO; i treća, koja zagovara jednake vrednosti različitih civilizacijskih tradicija, dok se trenutna međunarodna arhitektura i zakonodavstvo izvode isključivo iz evropske tradicije. Inicijative, ukoliko se uopšte na Zapadu pominju, smatraju se pretnjama po postojeći svetski poredak zasnovan na pravilima razvijenih država.

Otuda se modernizacija Kine može posmatrati javnim dobrom za svet u razvoju. Taj svet, uključujući Kinu, čini 80 do 85 procenata globalnog stanovništva. Zapad je "krhotina", oko 12 procenata čovečanstva.

Kineska modernizacija bi trebalo da znači drugačije odnose sa ostatkom čovečanstva, pre svega sa zemljama u razvoju.

NR Kina sada kreće putem drugačijeg rasta. Period brzog uspona ustupa mesto kvalitetu. Sada su ključni ciljevi "zeleni" rast, bez ugljenika, i integracija realne sa digitalnom ekonomijom.

U NR Kini je dugo važilo uputstvo Deng Sjaopinga da država treba da "krije vlastitu snagu i koristi svoje vreme". Onda je 2017. Si Đinping poručio da je "vreme da Kina zauzme centralno mesto u svetu... stojeći visoka i čvrsta na Istoku".

(RT)