Osetine čekala sudbina Srba iz Hrvatske

Dok su tokom devedesetih godina SAD i NATO sistematski uništavali Srbe i Jugoslaviju, tadašnje rusko rukovodstvo trudilo se da izbegne svaki pokušaj ponavljanja jugoslovenskog scenarija. Tobože, događaji na Balkanu treba da se tiču isključivo naroda koji ga naseljavaju, a odnos Moskve, Brisela i Vašingtona predstavljao je primer uzajamno korisne saradnje i podrške. Čak ni NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine nije moglo da preokrene situaciju. Bilo je potrebno da vojska Gruzije započne operaciju protiv ruskih građana i mirovnjaka u Južnoj Osetiji da bi Rusija, nakon dvadesetogodišnjeg sna, otvorila oči i shvatila suštinu i metode globalne geopolitičke igre koju protiv nje vode zapadne sile koje su nešto ranije u tvrdile svoj scenario na Srbima.

Razotkrivanje balkanske pozadine američke politike na Kavkazu potpomogao je članak objavljen u londonskim novinama “Financial times”. Članak koristi dokumente koji otkrivaju ko je i na kakvim pret h odnim primerima pripremao vojsku Gruzije za napad na Chinvali. Kako pišu ove novine, gruzijske „komandose“ pripremali su visoki oficiri vojske SAD, kao i dve privatne vojne kompanije koje je unajmio Pentagon, MPRI i American Systems , sa sedištem u Virdžiniji. Grupa oficira - 15 bivših saradnika američkih specijalaca, organizovala je pripremu 80 članova gruzijskih specijalnih jedinica u vojnoj bazi „Vašlidžvari“ u blizini Tbilisija. Program njihove pripreme razradila je u američkoj vojnoj bazi u Fort-Bregu organizacija pod imenom SATMO (Organizacija za menadžment bezbednosti i vojnu pripremu) koja je obučavala specijalne odrede za borbu protiv pobunjenika, terorista i učešće u građanskom ratu(!). Ovakvu obuku prolazili su specijalni odredi državnih vojski u Jemenu, Kolumbiji i Filipinima. Međutim, za razliku od ovih zemalja i drugih programa zapadne vojne pomoći Gruziji, informacije u vezi sa onim šta se dešavalo u bazi za specijalnu obuku „Vašlidžvari“ ostale su u tajnosti. Prva faza pripreme trajala je od januara do aprila 2008. godine i bila je posvećena „osnovnim veštinama specijalnih snaga“. Poznat je i iznos kojim je plaćen trud američkih instruktora – 2000 dolara nedeljno po osobi, plus svi dodatni troškovi.

Kako priznaje “Financial times” ključni momenat ove svakako detektivske priče, jeste karakter organizacije MPRI koja je u tajnosti pripremala gruzijske „komandose“ za vojne operacije. Godine 1995. Pentagon je unajmio ovu organizaciju za pripremu specijalnih odreda redovne vojske Hrvatske koja je imala zadatak da potuče nepriznatu srpsku državnu tvorevinu – Republiku Srpsku Krajinu. Tokom operacije „Oluja“ za samo par dana ubijeno je ili nestalo više hiljada Srba, dok je njih 200 000 bilo prinuđeno da pobegne iz zemlje. Čak i “Financial times” koji ne gaji naročite simpatije prema Srbima, priznaje kako događaji iz avgusta 1995. godine predstavljaju „jedan od najgorih primera „etničkog čišćenja“ tokom balkanske krize“ [1]. Dokazi koje je britanski novinar prikupio naterali su američke komandne snage da priznaju kako su pripremali gruzijske specijalce.

Na svežem tragu avgustovskih događaja na Kavkazu mnogi su shvatili kako Južnu Osetiju i Abhaziju u stvari čeka sudbina Republike Srpske Krajine. To su najbolje razumeli na Balkanu. Generalni sekretar Srpske Radikalne stranke, Aleksandar Vučić izjavljuje kako „NATO alijansa za Chinvali priprema onaj isti plan koji je bio namenjen Srbima u Hrvatskoj“! [2] Prema njegovim rečima „u oba slučaja se koristilo NATO oružje, akcije su izvedene u letnjem periodu, a ovde je upotrebljen još jedan faktor koji je odvukao pažnju sa zbivanja, a to su Olimpijske igre. Međutim, Rusija nije Srbija. Za razliku od aktuelnih srpskih vlasti koje nisu sposobne da odbrane suverenitet na Kosovu, Rusija je zaštitila svoje sugrađane. Ona je dokazala da je ozbiljna država i da ume da stane u odbranu svog naroda i državnih interesa“. [3]

Mnogi ruski diplomati i mirovnjaci koji su učestvovali u rešavanju balkanske krize, priznali su mi kako su oduvek znali da će se antisrpski scenario kad-tad ponoviti u Rusiji. Međutim, svaki pokušaj zauzmanja aktivnijih pozicija u zaštiti bosanskih, hrvatskih ili kosovskih Srba, uvek je nailazio na direktivu da „Rusija kao garant mir a mora „da bude na podjednakom rastojanju“ od svih učesnika u balkanskom konfliktu“, bez obzira na to što Vašingtonu i Briselu nije padalo na pamet da ostanu na „podjednakom rastojanju“! Kada su ruski mirovnjaci primenili silu kako bi „dozvali pameti“ Ramuša Haradinaja, bivšeg komandanta „Oslobodilačke vojske Kosova“, Moskva je morala da donese odluku o povlačenju ruskog mirovnog kontingenta, bez obzira na molbe i proteste kosovskih Srba. Prema nezvaničnim informacijama, odluka je doneta zbog jakog pritiska SAD i NATO, koji su optužili Ruse za prekoračenje ovlašćenja i narušavanje principa „podjednakog rastojanja od svih strana u konflikt u “.

Kada su devedesetih godina NATO avioni bombardovali Jugoslaviju, a „komandosi“ koje su trenirali Amerikanci izvršili krvava antisrpska „etnička čišćenja“, ljudi u Beogradu, na Palama, Kninu, Gračanici i drugim srpskim i pravoslavnim centrima uzaludno su tražili pomoć od velikog slovenskog pokrovitelja – Rusije. U avgustu 2008. godine balkanska tragedija zakucala je na ruska vrata. Košmarom u Chinvaliju plaćeno je za godine nacionalno-državne izdaje. Nadam se samo da ova lekcija nije došla prekasno.

Fusnote:

[1] The Financial Times, 2008, 5 Sept.

[2] Vreme novosti, 22.08.2008.

[3] Vreme novosti, 22.08.2008. 

(12.09. 20 08. Fond za stratešku kulturu)