Otvoreno pismo predsedniku Obami

(CommonDreams.org, 30.11.2009)

Dragi predsedniče Obama,

Da li zaista želite da budete novi “ratni predsednik“? Ako sutra uveče (u utorak, 1. decembra, u 20 sati) odete u Vest Point[1] i najavite da povećavate broj a ne povlačite trupe iz Avganistana, onda ste, jednostavno i jasno, novi “ratni predsednik“. A time ćete učiniti najgore što možete učiniti: uništićete nade i snove mnogih miliona ljudi koji su ih u Vas imali. Samo jednim govorom pretvorićete u razočarane cinike masu mladih ljudi koji su bili kičma Vaše kampanje. Naučićete ih da je tačno ono što su uvek čuli – da su svi političari isti. Molim Vas, kažite da nije tako.

Nije Vaša dužnost da radite ono što Vam generali kažu. Našu vladu vode civili. MI kažemo Generalštabu šta da uradi – a ne obrnuto.To je onako kako je general Vašington insistirao da treba da bude. To je ono što je predsednik Truman rekao generalu MekArturu (MacArthur) kada je ovaj hteo da izvrši invaziju Kine[2]. „Otpušten si!“, kazao je Truman, i to je bilo to. Trebalo je da i otpustite generala MekKristala (McChrystal) onda kada se obratio štampi da Vas preduhitri, i tada kazao šta VI morate uraditi. Dozvolite da budem direktan. Mi volimo naše momke u oružanim snagama, ali j...no (f*#&in') mrzimo te generale, počev od Vestmorlanda (Westmoreland)[3] u Vijetnamu, pa... bogami čak i Kolina Pauela (Colin Powell)[4], jer taj je lagao Ujedinjenim nacijama, pokazujući lažne planove [iračkog] oružja masovnog uništavanja (kasnije je molio za oproštaj tog greha).

Dakle, sada se osećate sateranim u ćošak. Pre trideset godina, a godišnjica je pala baš u prošli četvrtak na Dan zahvalnosti (Thanksgiving), sovjetskim generalima je na um pala ova sjajna ideja: „`Ajd` da upadnemo u Avganistan!“ E, pa, ispalo je da je to bio i poslednji ekser mrtvačkog sanduka SSSR-a.

Ima razloga zašto Avganistan ne zovu „Država bašti“ ["Garden State"][5], mada bi verovatno i mogli, uzimajući u obzir da je brat korumpiranog predsednika Karzaija – koga mi inače podržavamo – upleten u trgovinu heroinom i uzgajanje maka. Nadimak Avganistana je “Groblje imperija“. Ako ne verujete – telefonirajte Britancima. Preporučio bih vam i da telefonirate DŽingis Kanu, ali sam mu zagubio broj. Ipak, imam Gorbačovljev broj. Evo ga: + 41 22 789 1662. Siguran sam da bi Vam on mogao napuniti uši o istorijskoj greški koju se spremate da učinite.

Uz naš ekonomski kolaps iz koga izlaz nije na vidiku, i žrtvovanjem naših dragocenih mladih ljudi i žena na oltar arogancije i pohlepe, slom ove velike civilizacije koju nazivamo “Amerika“ punim će gasom juriti u zaborav –ako Vi postanete “ratni predsednik“. Imperije nikada nisu svesne da [im] je kraj blizu, sve dok do njega ne dođe. Imperije zamišljaju da će primenom veće zle sile naterati neznabošce (divljake?) da se pridržavaju pravila ponašanja – a to, pak, nikada nema željenog dejstva. Neznabošci ih obično samelju.

Birajte oprezno, predsedniče Obama. Baš Vi, od svih ljudi, znate da to ne mora da se tako odigra. Još uvek imate nekoliko sati da poslušate svoje srce i svoj bistri um. Vi znate da ništa dobrog ne može doći od slanja još više trupa preko zemljine polukugle – na mesta koja ni vi ni oni ne razumeju, kako biste postigli cilj koji ni vi ni oni ne shvatate.To možete intuitivno osetiti.

Ja znam da Vi znate da je u Avganistanu ostalo MANjE od stotinu članova Al Kaide! Zar sto hiljada vojnika da pokušava da skrši stotinu momaka koji žive po pećinama? Ma, jeste li ozbiljni? Jeste li se napili Bušovog Kool-Aid[6] napitka? Ja odbijam da verujem u to.

Vaša potencijalna odluka da raspirite rat (dok tvrdite da to činite kako biste mogli da “prekinete rat“) više će doprineti uklesavanju uspomene na Vas nego bilo šta što ste kazali i uradili tokom Vaše prve godine. Možda će proći ovo Vaše bacanje koske Republikancima i onoj koaliciji nadežnika i beznadežnika – i ova država će se ponovo naći u rukama mrzitelja, i to još brže nego što možete reći „piksla!“

Birajte pažljivo, gospodine Predsedniče. Koalicija biznis korporacija koja Vas podržava će Vas napustiti čim bude jasno da ste Vi samo predsednik za samo jedan izborni termin i da će se država ponovo naći u rukama uobičajenih idiota koji igraju kako one sviraju. To može biti već u sredu ujutro.

Mi – narod, još uvek Vas volimo. Mi – narod, još uvek imamo tračak nade. Ali mi – narod, to više ne možemo da izdržimo. Ne možemo da izdržimo Vaše stalno popuštanje, mada smo Vas izabrali velikom većinom koja je brojala milione glasova da dođete na to mesto i obavite posao. Koji je deo te “lavine pobede“ koji ne razumete?

Nemojte se zanositi da ćete slanjem nešto više trupa u Avganistan zadobiti poštovanje onih mrzitelja. Oni se neće zaustaviti sve dok ova zemlja ne bude rastrgana i dok i poslednji dolar ne bude isceđen iz sirotinje i onih koji će to ubrzo postati. Mogli biste poslati i milion vojnika tamo, a ludačka Desnica još uvek ne bi bila sretna. Još uvek biste bili žrtva njihovog neprestanog otrova na mrziteljskom radiju i televiziji – jer bez obzira šta činite, Vi ne možete promeniti onu stvar koja izaziva njihovo besnilo[7].

Mrzitelji nisu oni koji su Vas izabrali, i njih ne možete pridobiti napuštajući nas ostale.

Predsedniče Obama, došlo je vreme da se vratite. Upitajte Vaše komšije u Čikagu i roditelje mladih muškaraca i žena koji se bore i ginu, da li žele da se još više milijardi i trupa šalje u Avganistan. Mislite li da će oni reći: „Ma ne, ne treba nam zdravstvena zaštita, ne trebaju nam zapošljavanja, ne trebaju nam kuće. Samo nastavite tako, g. Predsedniče, šaljite naše novce i naše kćeri preko mora, `jer ni oni nam ne trebaju`.“

Šta bi učinio Martin Luter King, mlađi (Martin Luther King, Jr.)[8]? Šta bi učinila Vaša baka? Ne bi slali još više siromaha da ubijaju druge siromahe koji ih ničim ne ugrožavaju – eto šta bi oni učinili. Ne bi trošili milijarde i bilione[9] da vode rat, dok deca Amerike spavaju na ulicama i stoje u redovima za koricu hleba.

Svi mi koji smo glasali za Vas, i molili se za Vas, i plakali one noći Vaše pobede, preživeli smo orvelovski pakao od zločina koji su osam godina vršeni u naše ime: mučenja, rendicija, ukidanja zakona o ljudskim pravima, napada na države koje nas nisu napale, dizanja u vazduh onih četvrti u kojima bi Sadam “mogao da bude“ (ali nikada nije), pokolja svatova u Avganistanu. Posmatrali smo dok su ubijane stotine hiljada civila u Iraku, a desetine hiljada naših hrabrih mladića i žena ginule, bile unakažene ili trpele duševne potrese – ceo taj užas o kome jedva da nešto znamo.

Kada smo Vas izabrali, nismo očekivali čuda. Nismo čak ni očekivali velike promene. Ali, ipak smo očekivali neke. Mislili smo da ćete obustaviti to ludilo. Obustaviti ubijanje. Obustaviti bezumnu zamisao da ljudi mogu puškama da reorganizuju jednu državu koja čak ni ne funkcioniše kao takva, a nikada nije (ako je uopšte ikada i bila).

Stanite, stanite, stanite! Stanite za ljubav života mladih Amerikanaca i civila – Avganistanaca, stanite. Za ljubav Vašeg predsedništva, nade, i budućnosti naše države, stanite. Za ime Božije, stanite.

Večeras, još uvek gajimo nadu.

Sutra – videćemo. Lopta je na Vašem delu terena. Vi NE MORATE to da učinite. Vi možete biti prototip profila hrabrosti. Vi možete biti sin Vaše majke.

Mi računamo na Vas.

Majkl Mur je aktivista, autor tekstova i filmski stvaralac.

(Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis)

http://www.commondreams.org/view/2009/11/30