Iz arhive NSPM - Perspektiva EU je sumorna, nezavisno od "bregzita"

*Tekst Miroslava Jovanovića objavljen 4. juna 2016. godine

Evropska unija dobila je Nobelovu nagradu za mir 2012. Prvobitni cilj EU bio je očuvanje mira u Evropi, a sredstvo sa dostizanje tog cilja je ekonomska integracija. Ipak, Nobelova nagrada EU za ekonomiju se ne razmatra. EU nije više projekat koji bi privukao mase na barikade da je brane.

Od očuvanja mira, EU se preobrazila u projekat za centralizovano grabljenje tehnokratske vlasti. EU se meša i reguliše skoro sve: od dozvoljene zakrivljenosti krastvaca do zabrane frizerkama da nose visoke štikle na poslu.

Posle izvanrednih uspeha u integraciji pre skoro dve decenije, EU je već godinama u egzistencijalnoj krizi kojoj se ne nazire kraj.

Posle izvanrednih uspeha u integraciji pre skoro dve decenije, EU je već godinama u egzistencijalnoj krizi kojoj se ne nazire kraj.

Već godinama zemlje EU ne mogu da se slože ni oko čega (gasovodi i energetska politika, izbeglice, evro, fiskalna unija, odnosi sa Rusijom, priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, genetski modifikovana hrana,...) što je oličenje puta ka smanjenom značaju i umanjenom uticaju EU. Čak i ako se oko nečega i dogovore, taj dogovor zanemare kao što su to kvote za prijem izbeglica iz muslimanskog sveta.

U tom okviru ne iznenađuje izjava predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca da niko ne može da kaže da li će EU da postoji za deset godina. A do tada ko živ, ko mrtav.

U takvim okolnostima ne čudi namera Britanije da glasa 23. juna 2016. o daljem članstvu u EU. Prevelika regulativa koči ekonomsku aktivnost, dok istovremeno donosi nikakav ili beživotan privredni rast. Britanija je istovremeno nezadovoljna bahatom francusko-nemačkom polugom koja vodi EU. Sve je to doprinelo britanskom nezadovoljstvu i odluci o referendumu o napuštanji ili ostanku u EU.

Teški i svadljivi pregovori o uslovima izlaska i budućim odnosima Britanije sa EU vodili bi se godinama u slučaju bregzita. Bez obzira na pretnje Britaniji, EU ima značajan suficit u trgovini sa Britanijom.

Istovremeno je i EU nezadovoljna mogućnošću razvoda od demokratske i razvijene Britanije. Evropske "imperijalne" težnje bi doživele udarac jer se i sada postavlja pitanje ko je sledeći u mogućoj čekaonici za razvod? Skandinavija, Češka, Mađarska,... zemlje koje su sve otvorenije nezadovoljne EU. Zbog toga je EU "zapretila" Britaniji uvođenjem sankcija u trgovini, finansijama i migracijama u slučaju napuštanju članstva (Bregzita).1

Teški i svadljivi pregovori o uslovima izlaska i budućim odnosima Britanije sa EU vodili bi se godinama u slučaju bregzita. Bez obzira na pretnje Britaniji, EU ima značajan suficit u trgovini sa Britanijom. Samo u prva tri meseca 2016. britanski deficit u trgovini robom sa EU bio je 24 milijarde funti, koji britanski suficit u izvozu usluga u EU samo blago umanjuje. EU je bez obzira na pretnje Britaniji, ipak jako zainteresovana za dobre odnose sa tako značajnim kupcem svoje robe. 

Novi britanski status bio bi verovatno sličan onom koji ga ima Švajcarska ili Norveška sa EU. Postoji osnovani rizik da bi u pregovorima o izlasku Britanije iz EU svaka zemlja članica EU nastojala da ućari nešto bitno za sebe. To bi zbog dugogodišnjih kriza doprinelo još većoj krhkosti EU. Upravljanje fleksibilnom Unijom je izuzetno teško čak i u sadašnjoj arhitekturi EU, a u budućnosti biće još teže, ne samo zbog sadašnjeg funkcionisanja EU na više brzina zbog različitog sastava evrozone ili Šengenskog sporazuma, već i zbog toga što zemlje članice idu u različitim pravcima.

Kakav god da je ishod britanskog referenduma, EU je zvezda padalica. Ipak, EU će da postoji i u budućnosti, ali lako može da doživi sudbinu Svetog rimskog carstva (962–1806) koje je bilo krcato raznim institucijama i sporazumima, ali je bilo bez istinske važnosti.

Zanemarivanje obaveza od strane zemalja članica je osnovna boljka koja razjeda EU.

I pored ceremonija, članice se nisu obazirale na sporazume kao što to sad čine zemlje EU u pogledu kvota za raspodelu izbeglica ili fiskalnih pravila. Zanemarivanje obaveza od strane zemalja članica je osnovna boljka koja razjeda EU.

Ako Britanija ostane u članstvu EU, tada će gašenje EU biti na uredniji način nego što bi se to dogodilo bez članstva tako velike i značajne zemlje. A što se tiče Srbije i njenog "nepovratnog" puta u EU, Srbija će ostati talac vlasti "Republike Kosovo" kojoj zvaničnici EU neprekidno povlađuju, a na stalnu štetu Srbije već godinama. Da li se sećate nekog ustupka Srbiji koji nije ubrzo poništen? To su davno razotkrile one istopljene "pahuljice".

Cilj EU pre svog realnog isčeznuća je i da zatomi Republiku Srpsku i odstrani Rusiju sa Balkana uz sversrdnu pomoć Srbije. U vazduhu vidljivo vijore pitanja priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije i to sa nadoknadom ratne štete, nezavisnost Vojvodine i Raške oblasti, istopolnih brakova,... Samo je pitanje vremena kada će neka zemlja EU staviti to na pregovarački sto kao uslov, jedno po jedno, za otvaranje ili zatvaranje nekog od pregovaračkih poglavlja ili za konačno pristupanje EU.  A šta Srbija dobija za uzvrat? Pa,Srbija dobija ucene i poniženja do u nedogled, vrtoglavi porast zaduženosti, raspadajuću evrozonu i nadmenu, surovu (pogledajte Grčku), nefunkcionalnu i opako nestabilnu EU iz koje Britanija namerava da pobegne. 

[1] L. Elliott, ‘UK trade deficit with EU hits new record’, The Guardian, 10.5.2016.  

Redovni član Matice srpske u Novom Sadu