Poljska kao udarna pesnica NATO pakta prema Rusiji

Posle dugogodišnjeg stezanja obruča oko Rusije i približavanja NATO pakta njenim granicama prijemom u članstvo Severnoatlantske alijanse zemalja Istočne Evrope, od kojih su većina bile članice Varšavskog ugovora, a baltičke republike i deo SSSR-a, te postavljanjem tzv. antiraketnog štita u Poljskoj i Rumuniji, koji je prema propagandnoj retorici SAD predstavljao zaštitu od iranskih balističkih projektila, stigla je najnovija pretnja u vidu izjave poljskog ministra odbrane Antonija Mačereviča, koja ogoljuje prave namere NATO pakta.

Naime, u toj izjavi on je faktički priznao da postoji plan za rat s Rusijom. Doduše, da taj plan ne bi izgledao suviše agresivno, on ga je uvio u formu odbrambenih priprema od napada iz Rusije, iako je zvanična Moskva nebrojeno puta negirala da ima bilo kakve aspiracije za invaziju na Evropu i rat sa NATO.

Ali kao što je antiraketni štit (u suštini ofanzivno sredstvo usmereno prema Rusiji) bio predstavljen kao odbrambeno sredstvo da bi u javnosti zemalja gde je postavljen mogao lakše da prođe, tako i ova izjava, da bi imala prizvuk odbrambenih priprema, u suštini zaokružuje sve radnje koje NATO i SAD preduzimaju prema Rusiji, uključujući i događaje u Ukrajini. Tako i uvođenje sankcija zaokružuje agresivne namere NATO pakta, čiji je krajnji cilj otvoreni sukob sa Rusijom.

Da se Poljska sprema za rat, dokazuje i pomenuta izjava Mačareviča koja se tiče odbrane teritorije Poljske i istočne Evrope od nadirućih ruskih jedinica: “Sa vojne tačke gledišta, problem je sve vreme u tome što smo bili sto odsto sigurni da će u slučaju agresije savez izgubiti napadnutu teritoriju i da će biti primoran da se za nju kasnije bori. Međutim, zahvaljujući prisustvu bataljona, bićemo u mogućnosti da branimo teritoriju dovoljno dugo da saveznici imaju vremena da prikupe snagu i preduzmu odgovarajuće korake.“[1]

Poljska zauzima veoma važno mesto u istočnoj Evropi u geostrateškom smislu. Za vreme postojanja Varšavskog ugovora Poljska je bila najvažnija članica tog ugovora sem SSSR-a. Imala je najbrojniju armiju opremljenu jakim oklopno-mehanizovanim i artiljerijsko raketnim jedinicama.

Takođe, njeno ratno vazduhoplovstvo je posle SSSR-a bilo opremljeno najvećim brojem aviona i helikoptera. Oružje koje je imala je bilo sofisticirano i identično onome kojim je bila opremljena i Crvena armija.

Poljska je takođe imala i veoma razvijenu vojnu industriju, te je za svoje potrebe, ali i za izvoz proizvodila tenkove u velikom broju. Takođe, neki tipovi aviona (AN-2), iako sovjetske konstrukcije, proizvodili su se u Poljskoj.

Raspadom Varšavskog ugovora planeri i generali NATO, shvatajući važnost geostrateškog položaja Poljske u svojim planovima prema Rusiji, ali i Ukrajini, sa zadovoljstvom su je pozvali u NATO. Posle prijema nastaje užurbano prenaouružavanje vojnom tehnikom proizvedenom na Zapadu, a ona sredstva koja su proizvedena u bivšem SSSR-u ili u Poljskoj po SSSR licenci bivaju modernizovana i modifikovana na NATO standard.

SAD prodaju Poljskoj 48 aviona lovaca F-16 (blok 50/52), što druge novoprimljene članice NATO pakta nemaju. Češka i Mađarska su nabavile švedske lovce tipa „gripen“, a ostale članice tek treba da modernizuju svoje vazduhoplovstvo. Postavljanje antiraketnog štita ide u prilog tezi o značaju Poljske za NATO. Pomenuto je da je antiraketni štit ofanzivno sredstvo. Zašto ofanzivno? Zato što neutrališe ruske rakete i otvara „prozor“ raketama NATO pakta.

Druga osobina koja ga čini ofanzivnim sredstvom je mogućnost lansiranja krstarećih raketa koje mogu imati nuklearnu bojevu glavu i dosegnuti samo srce Rusije! Da bi opravdala svoju ulogu, Poljska je preko instruktora aktivno učestvovala u svrgavanju Viktora Janukoviča. U svetlu svih ovih okolnosti treba posmatrati i shvatiti najnoviju izjavu poljskog ministra odbrane, koja implicira da je Poljska udarna pesnica NATO prema Rusiji.