Sećanje na Nelsona Mandelu

Dovoljno je čak i jedanput sresti Mandelu, a ja sam imao tu privilegiju i sreću, pa osetiti svu snagu njegove ličnosti koja na sagovornika ostavlja neizbrisiv trag nesalomljive volje, neiscrpne energije i velikog srca za pravdu i slobodu. Iz kazamata tvoraca aparthejda, ta sjajna “crna zvezda” Afrike budio je nadu, davao snagu i veru i bio inspiracija crnačkoj braći da osvoje slobodu, Mandelin “kosmos sreće”.

Da bi podigao moral svom narodu i istrajao u borbi protiv sistema aparthejda, Mandela iz zatvora apeluje da se ne klone duhom pa kaže: “Ako se naše molitve i snovi ne realizuju, mi treba da imamo na umu da se najveća slava života ne sastoji  u činjenici da nikada ne posrneš, već u uzdizanju posle svakog pada”.

Generaciji svojih saboraca, koji su se žrtvovali u rušenju sistema aparthejda, najcrnjeg sistema vlasti ikada u ljudskoj istoriji, Nelson Mandela, Madiba kako su ga zvali njegovi poštovaoci i svi ljudi širom Afrike, iz kazamata jednog od najbolje čuvanih zatvora na svetu obraćao se rečima: “Nekada jedna generacija može da postane slavna. Vi imate tu šansu. Iskoristite je”. I zaista, Nelson Mandela i njegovi saborci iz Afričkog Nacionalnog Kongresa (ANC), mnogi znani i neznani borci za slobodu Afrike, koji su podneli neviđene žrtve u borbi prtotiv aparthejda, ostaće zapisani u istoriji čovečanstva kao slavni.

Svuda u Africi postoji ogromno divljenje i poštovanje prema Mandeli, čije je ime sa ponosom ali i prkosom izgovarano u osvajanju slobode. I Mahatma Gandi je svoje prve korake osvajanja slobode nenasilnim sredstvima za svoju domovinu Indiju započinjao upravo u Južnoj Africi.

Posle neuspešnih napora borbe mirnim nenasilnim sredstvima za prava većinskog crnačkog stanovništva u Južnoj Africi, Mandela je postao jedan od najuticajnijih zagovornika u okviru ANC, gde je osnovao i vojno krilo, da se jedino oružanom borbom  može i mora srušiti aparthejd.

Posle više sudskih procesa, konačno je osuđen na doživotnu robiju. Pod pritiskom, belačka vlada pustila ga je posle 27 godina robijanja iz zatvora. Odmah po izlasku 1990. sa tadašnjim predsednikom Frederikom W. De Klerkom otpočeo je pregovore i posle tri godine napravljen je dogovor o mirnom prenosu vlasti na crnačku većinu. Oba su 1993. dobili Nobelovu nagradu za mir. Posle prvih sveopštih demokratskih izbora 1994. na kojima je ANC pobedio, Mandela je  proglašen za prvog crnog predsednika Južne Afrike. Odlaskom sa vlasti 1999. godine posvetio se humanitarnom radu.

Nelson Mandela postavio je temelje izgradnji nove države, slobodne Južnoafričke Republike, pokazavši da se novo pravedno i humano društvo kao demokratski ideal može graditi bez revanšizma, u kome ima mesta za sve rase, boje kože i sve religije. Svojim nepokolebljivim držanjem iza rešetaka i kasnije na slobodi, autoritetom ličnosti i ideja, u ulozi borca za slobodu i državnika, posebno svojim humanizmom, postideo je, više nego pobedio, belog čoveka, tvorca i realizatora aparthejda, najcrnjeg sistema vlasti. Nije rasizmom odgovorio na rasizam, mržnjom na mržnju. Sa takvim liderima koje crni kontinent iznjedrava, Afrika, iako još na margini i u velikom siromaštvu, ima budućnost. Mandelinu viziju mira i prosperiteta izgrađenog na ljudskom dostojanstvu preuzimaju njegovi saborci i “mladi lavovi” Afrike.

Celim svojim životom i delom Nelson Mandela postao je jedan od najvećih ako ne i najveći univerzalni moralni autoritet u svetu. Postao je dostojan uzor đačkih udžbenika sveta kako se izgrađuje ličnost i lider novog sveta bez mržnje, zla i nepravde i kako se treba boriti za uređenje i promenu ovog nesavršenog sveta da bi čovečanstvo opstalo.