Veoma znacajan javni rad autora u situaciji kada se na javnoj sceni masovno javljaju kojekakve procene i ocene lisene bilo kakvih metodoloskih temelja.
Statistika kao nauka, ako se upotrebi u pravom trenutku, na pravo mesto i na pravi nacin, pomaze da objasnimo sta nam se to nedavno desilo. To nije samo "prebrojavanje mrtvih".
Sigurno je da bez poznavanja metoda necemo daleko stici.
Medjutim, problem statistike, tacnije teorije verovatnoce, jeste u tome sto ovaj metod ne unapredjuje nauku, a o cemu takodje treba voditi racuna.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 06 jun 2010 06:09
Zoran Tucaković
Tekst na sasvim jasan i pregledan način ukazuje na odsustvo smisla u iskazanim statističkim prosecima zasnovanim na aritmetičkoj sredini. Čak i oni za koje je oblast statistike terra incognita, mogu jasno da uvide razliku između suštinskog i površnog predstavljanja statističkih podataka javnosti. Sve pohvale za prilog!
Vlada Bulatović VIB napisao je često citirani aforizam, koji je po svom obliku pre epigram:
Statistika naša dika,
što poželiš to naslika.
Kada bi bilo moguće da se miksovanjem i aritmetičkom sredinom predstavi smisleni život, predstava toga bi bila vrlo bliska onome na šta ukazuje još jedan aforizam velikog satiričara:
"Kad bi se nešto izmešali gornji i donji slojevi, dobili bismo italijanske pločice na daskama baraka."
Teško je, sa filosofske strane, uopšte nalaziti smisao u statističkim prikazima. Pre svega, zato što ne postoji nešto takvo, osobito i odelito, što se naziva "prosečan građanin", "prosečna plata/penzija", "prosečni radni staž"... No, statistički metodi se zasnivaju na matematici i dobrim delom na logici, tako da predstava, tj. prezentacija PRAVIH statističkih podataka može da posluži za uočavanje osnovnih obeležja nekog celovitog sistema.
Ovakva logika bi bila ispravna u situaciji u kojoj bi postojala "uravnilovka" odnosno kada bi primanja bila manje-više jednaka i simetrično raspoređena oko tog "proseka". Kada je, međutim, raspodela primanja u populaciji izraženo asimetrična, pojam "prosečna plata", izračunat kao obična aritmetička sredina (sabrati sve plate i podeliti sa brojem zaposlenih) očigledno gubi smisao.
Ogromne razlike u primanjima svojom očiglednom nesrazmerom, same po sebi, izvrgavaju ruglu svaku statističku "lakirovku". Korektivni metodi, navedeni u tekstu, primenom daju sliku koja je mnogo bliža istini.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 06 jun 2010 09:59
Starac Fočo
Izuzteno pohvljaujem ovaj članak!
I njegovu formu, i sadržaj, ali i nameru sa kojom je napisan.
Dodao bih da je generalno izuzteno važno podizanje ukupne "pismenosti" stanovništva, sa akcentom možda na matematičku pismenost, koja se po mom mišljenju izuzetno zapostavlja u obrazovanju.
Odlačian primer je predstavljen u ovom članku. Članak izvanredno objašnjava svega 3 pojma iz statistike, na zaista skromom prostoru. Eto otprilike toliko je i potrebno. I upravo u svetlu toga postaje neshvatljiv otpor prema učenju takvih stvari koji postoji u samom obrazovanju (ja se nešto ne sećam da se ovo spominje u srednjoj školi, gimnaziji bar, ali se zato poprilično spominje "građansko vaspitanje" i tako redom) ali i kod učenika, a vrlo često i studenata, čak i onih kojima će to izuzteno trebati u njihovom daljem profesionalnom radu.
Dakle, sa niskom stopom "pismenosti", u prostoru političke diskusije stvara se barijera nepoznavanja elementarnih pojmova koja sprečava svaku ozbiljnu i delotvornu raspravu i ubeđivanje. Nije teško pretpostaviti (ili čak proverom utrvditi) koliko je naporno probiti tu barijeru i koliko nas ta barijera drži neslobodnim, potčinjenim diktatu "prosvećene elite".
Nije znanje samo moć. Znanje je nadasve sloboda.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 06 jun 2010 10:19
m. -ić
Ako ko čita komentare, neka pročita komentar
s. Foče dva puta. Prvi put kao komentar s. Foče, i drugi put kao moj.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 06 jun 2010 12:41
gumeni metar
Tucaković kaže:
Vlada Bulatović VIB napisao je često citirani aforizam, koji je po svom obliku pre epigram:
Statistika naša dika,
što poželiš to naslika.
ili drugim rečima-gumeni metar.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 06 jun 2010 12:48
MP
Kako bi onda razni Tijanici prodavali svoju "vernost" politicarima,kad bi omogucili da se ovakvo objasnjenje ponavlja sedam dana uzastopce na drugom TV Dnevniku RTS-a.Ali se zato Tadic,Cvetkovic,Dacek,Dinkic raznorazne nebuloze o privrednom oporavku i perspektivi Srbije u EU objavljuju svakog dana bar po pet puta dnevno,sedam dana za redom pa onda ispocetka.Drzati narod sto dalje od postenih informacija uz pomoc (informaciono)nepostenih Tijanica jedini je interes sadasnjih vlasti.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 06 jun 2010 12:54
Zoran
Zaista dobar clanak, strucan i kompetentan autor, jasno izlozena materija. Za svaku pohvalu. Casopis kalibra NSPM bi trebalo ovakve stvari cesce da objavljuje.
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 06 jun 2010 13:31
Dejan Jovanović
Sviđa mi se jednostavnot izlaganja složenih pojmova i to što autorka na malo prostora daje suštinu. Mala kritika: dijagrami su teško čitljivi, ubuduće molim da budu malo veći.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 06 jun 2010 15:24
paja patak
Pridružujem se pohvalama za jasnoću članka. Ali – zašto autor, opravdano kritikujući pojam “prosečna plata/primanja“ nije iznela svoj predlog šta bi se umesto toga trebalo koristiti, što bi bilo realnije kao merilo? U Holandiji, u kojoj dugo živim, Centralni Statistički Biro u tu svrhu koristi modalna primanja (uprošćeno rečeno: svotu koja se u nizu najčešće ponavlja). Najčešće je niža od “prosečnog“, ali zato omogućava nešto realniji uvid u kupovnu moć. Svi društveni i politički činioci (vlasti, političke partije, sindikati, trgovina, reklamne agencije, itd., itd.) koriste taj pojam “modalna primanja“ za određivanje praktičnog stava i delanja u pitanjima svog delokruga. Čak je “rođena“ i jedna ličnost po imenu Jan Modal (na srpskom bi to mogao biti npr. Pera Modalić, umesto sadašnjeg lažova Pere Prosekovića?). Pošto u Srbiji nema navike baratanja bruto godišnjim prihodom, nego se jedino govori o mesečnim neto iznosima, ja sam siguran da je onaj prosečni iznos plate od 35.000 din. apsolutno naduvan, i da je modalni iznos najverovatnije oko 26.000 din. (ako ne i dosta niži). Inače, Jan Modal ove godine zarađuje nekih 1650 evra neto mesečno, a samo 1,8% domaćinstava ima mesečni neto prihod veći od 10.000 evra (toliko o zapadnom medu i mleku).
Naravno, ja shvatam da je primer modalnog prihoda apsolutno neprihvatljiv srpskim vlastodršcima – ali to ne bi trebalo da ometa protivnike Pere Prosekovića da objavljivanjem iznosa plate Pere Modalića podvrgnu ruglu tvrdnje vlasti o onih 35.000 dinara mesečno (naravno - o jadnom Peri Nezaposlenkoviću ne mogu ništa reći).
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 06 jun 2010 17:34
Zoran
@Paja Patak
Mozda bih mogao da probam da pomognem, iako nisam ekonomske struke, ali statistika je valjda univerzalna a ja je dosta koristim. Autor je, ako sam dobro razumeo, predlozio da se prikazuje cela raspodela po percentilima (tako se dobija najvise informacija, dakle po grupama primanja), a umesto srednje vrednosti smatra da bi medijana bila bolja mera. Takodje, autor kaze:
pored aritmetičke sredine, postoje još i "medijana" i "mod"
Taj "mod" je najverovatnija vrednost, odnosno najverovatnija plata (ona koju prima najveci broj ljudi). To su ta "modalna primanja" koja pominjete. Modalna primanja u datom primeru, sa grafika se to vidi, bila bi jos niza, 16000 dinara. Nezgoda sa ovim merilom je sto se veci broj ponovljenih brojeva mogu javiti na vise mesta, odnosno zarade se mogu "grupisati" oko dve ili vise razlicitih vrednosti, tako da moze biti vise od jednog moda (mada je to redak slucaj kod licnih primanja).
U svakom slucaju, mislim da je cilj autora, kako i rece, bio samo "da podigne nivo svesti citalaca" o ovom problemu, a ne da ponudi instant resenje. To ne moze jedan covek da uradi u jednom kratkom clanku. Ali pridruzujem se Vasem predlogu da bi modalni iznos (iliti "mod" koji autor, verovatno radi ustede prostora i da ne bi previse iskomplikovao pricu, nije detaljnije objasnjavao)...
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 07 jun 2010 23:37
Jedan pažljivi čitalac
Zaista, ovo je izvanredan članak!
Hvala autoru, a i @Zoranu na odličnom tumačenju!
Preporuke:
0
0
12
utorak, 08 jun 2010 03:46
Ultravisitor
Gradjansko vaspitanje je namenjeno za otupljivanje, pardon, stoniranje stada. Matematika i statistika su za probrano drustvo. Strucnjake, pardon eksperte strateskog marketinga. Dok stado gradjana stonirano kaobitira, eksperti strateskog marketinga smireno sisaju i donose rezultat. Rezlutat u vidu nepovratnih, pardon, ireverzibilnih demokratskih procesa sarenih kao vrata za telad. E sad, kako je uopste procela prica u sisanju teladi? Naravno, strateski marketing je cudo.
.jpg)
Statistika kao nauka, ako se upotrebi u pravom trenutku, na pravo mesto i na pravi nacin, pomaze da objasnimo sta nam se to nedavno desilo. To nije samo "prebrojavanje mrtvih".
Sigurno je da bez poznavanja metoda necemo daleko stici.
Medjutim, problem statistike, tacnije teorije verovatnoce, jeste u tome sto ovaj metod ne unapredjuje nauku, a o cemu takodje treba voditi racuna.
Vlada Bulatović VIB napisao je često citirani aforizam, koji je po svom obliku pre epigram:
Statistika naša dika,
što poželiš to naslika.
Kada bi bilo moguće da se miksovanjem i aritmetičkom sredinom predstavi smisleni život, predstava toga bi bila vrlo bliska onome na šta ukazuje još jedan aforizam velikog satiričara:
"Kad bi se nešto izmešali gornji i donji slojevi, dobili bismo italijanske pločice na daskama baraka."
Teško je, sa filosofske strane, uopšte nalaziti smisao u statističkim prikazima. Pre svega, zato što ne postoji nešto takvo, osobito i odelito, što se naziva "prosečan građanin", "prosečna plata/penzija", "prosečni radni staž"... No, statistički metodi se zasnivaju na matematici i dobrim delom na logici, tako da predstava, tj. prezentacija PRAVIH statističkih podataka može da posluži za uočavanje osnovnih obeležja nekog celovitog sistema.
Ogromne razlike u primanjima svojom očiglednom nesrazmerom, same po sebi, izvrgavaju ruglu svaku statističku "lakirovku". Korektivni metodi, navedeni u tekstu, primenom daju sliku koja je mnogo bliža istini.
I njegovu formu, i sadržaj, ali i nameru sa kojom je napisan.
Dodao bih da je generalno izuzteno važno podizanje ukupne "pismenosti" stanovništva, sa akcentom možda na matematičku pismenost, koja se po mom mišljenju izuzetno zapostavlja u obrazovanju.
Odlačian primer je predstavljen u ovom članku. Članak izvanredno objašnjava svega 3 pojma iz statistike, na zaista skromom prostoru. Eto otprilike toliko je i potrebno. I upravo u svetlu toga postaje neshvatljiv otpor prema učenju takvih stvari koji postoji u samom obrazovanju (ja se nešto ne sećam da se ovo spominje u srednjoj školi, gimnaziji bar, ali se zato poprilično spominje "građansko vaspitanje" i tako redom) ali i kod učenika, a vrlo često i studenata, čak i onih kojima će to izuzteno trebati u njihovom daljem profesionalnom radu.
Dakle, sa niskom stopom "pismenosti", u prostoru političke diskusije stvara se barijera nepoznavanja elementarnih pojmova koja sprečava svaku ozbiljnu i delotvornu raspravu i ubeđivanje. Nije teško pretpostaviti (ili čak proverom utrvditi) koliko je naporno probiti tu barijeru i koliko nas ta barijera drži neslobodnim, potčinjenim diktatu "prosvećene elite".
Nije znanje samo moć. Znanje je nadasve sloboda.
s. Foče dva puta. Prvi put kao komentar s. Foče, i drugi put kao moj.
Statistika naša dika,
što poželiš to naslika.
ili drugim rečima-gumeni metar.
Naravno, ja shvatam da je primer modalnog prihoda apsolutno neprihvatljiv srpskim vlastodršcima – ali to ne bi trebalo da ometa protivnike Pere Prosekovića da objavljivanjem iznosa plate Pere Modalića podvrgnu ruglu tvrdnje vlasti o onih 35.000 dinara mesečno (naravno - o jadnom Peri Nezaposlenkoviću ne mogu ništa reći).
Mozda bih mogao da probam da pomognem, iako nisam ekonomske struke, ali statistika je valjda univerzalna a ja je dosta koristim. Autor je, ako sam dobro razumeo, predlozio da se prikazuje cela raspodela po percentilima (tako se dobija najvise informacija, dakle po grupama primanja), a umesto srednje vrednosti smatra da bi medijana bila bolja mera. Takodje, autor kaze:
Taj "mod" je najverovatnija vrednost, odnosno najverovatnija plata (ona koju prima najveci broj ljudi). To su ta "modalna primanja" koja pominjete. Modalna primanja u datom primeru, sa grafika se to vidi, bila bi jos niza, 16000 dinara. Nezgoda sa ovim merilom je sto se veci broj ponovljenih brojeva mogu javiti na vise mesta, odnosno zarade se mogu "grupisati" oko dve ili vise razlicitih vrednosti, tako da moze biti vise od jednog moda (mada je to redak slucaj kod licnih primanja).
U svakom slucaju, mislim da je cilj autora, kako i rece, bio samo "da podigne nivo svesti citalaca" o ovom problemu, a ne da ponudi instant resenje. To ne moze jedan covek da uradi u jednom kratkom clanku. Ali pridruzujem se Vasem predlogu da bi modalni iznos (iliti "mod" koji autor, verovatno radi ustede prostora i da ne bi previse iskomplikovao pricu, nije detaljnije objasnjavao)...
Hvala autoru, a i @Zoranu na odličnom tumačenju!