Dugujem veliku zahvalnost Ljubomiru Simovicu. Nevidljiv i udaljen, on je cesto bio lekar moje duse. U trenucima klonulosti, njegove pesme su me vedrile, sokolile i podsecale da moj bol nije najveci na svetu. I da je sve prolazno. Kao svetionik u noci, kao casa vode u Sahari, kao tocak sira livanjskoga, njegove pesme su me uvek podizale.
Препоручи коментар:
13
1
2
четвртак, 17 април 2025 15:14
тужна вест,
саучешће породици!
Препоручи коментар:
12
1
3
четвртак, 17 април 2025 15:32
Губитак
Српски народ и Србија стају без значајног књижевника и интелектуалца.
Последње његово што сам прочитала беше путопис из Кине "Читање спаљених књига", ретко узбудљиво, сликовито и занимљиво доживљавање мудрости и свега што ту земљу чини ("Лао Це: натегни лук до краја и пожелећеш да си га попустио на време...Ако хоћеш да се напуни, не доливај!" "Човек ако жели да нешто успе у то нешто треба да укључи и оно што му је супротно".
Ако воду зачинимо водом не добијамо ништа ново
...склад није неспојив са разликом; напротив, склад настаје када се разлике обједине да би образовале јединство"
Препоручи коментар:
11
1
4
четвртак, 17 април 2025 18:00
Филозоф
Нека је лака црна земља.
Христе Боже распети и свети…
Препоручи коментар:
10
1
5
четвртак, 17 април 2025 18:01
Хвала
Велики губитак за српску културу. Отишао је један од највећих и најплоднијих писаца. Велики песник.
Препоручи коментар:
12
2
6
четвртак, 17 април 2025 22:57
Коста
Симовићева песма ЧЕЛНИК, јер нас она подсећа на некога
Кад треба да сева, он чкиљи
кад треба да грми, он жубори !
Нити зна шта хоће, ни како ће,ал троножац не мисли да преда !
Он не може, он не зна, он не сме,
он не уме, а другоме не да !
Не зна ко је, не зна чи је,
не зна шта је, не зна одакле је,
али зна да низашта са земље,
и низакакво сијање с небеса,
неће склонити шапу с плећке меса !
Он не види шта му је у лули,
а прича нам шта је за облаком !
Он нас учи просу и пепелу,
он нас учи рогом, он нам пут показује кокошијом ногом !
На том путу наше слово бледи,
наша нит се тањи,селимо се у кртице и мраве !
С тог пута гледамо :сијају његови сланици и чокањи
с места с којих су сијале свете главе !
.jpg)
Последње његово што сам прочитала беше путопис из Кине "Читање спаљених књига", ретко узбудљиво, сликовито и занимљиво доживљавање мудрости и свега што ту земљу чини ("Лао Це: натегни лук до краја и пожелећеш да си га попустио на време...Ако хоћеш да се напуни, не доливај!" "Човек ако жели да нешто успе у то нешто треба да укључи и оно што му је супротно".
Ако воду зачинимо водом не добијамо ништа ново
...склад није неспојив са разликом; напротив, склад настаје када се разлике обједине да би образовале јединство"
Христе Боже распети и свети…
Кад треба да сева, он чкиљи
кад треба да грми, он жубори !
Нити зна шта хоће, ни како ће,ал троножац не мисли да преда !
Он не може, он не зна, он не сме,
он не уме, а другоме не да !
Не зна ко је, не зна чи је,
не зна шта је, не зна одакле је,
али зна да низашта са земље,
и низакакво сијање с небеса,
неће склонити шапу с плећке меса !
Он не види шта му је у лули,
а прича нам шта је за облаком !
Он нас учи просу и пепелу,
он нас учи рогом, он нам пут показује кокошијом ногом !
На том путу наше слово бледи,
наша нит се тањи,селимо се у кртице и мраве !
С тог пута гледамо :сијају његови сланици и чокањи
с места с којих су сијале свете главе !