Преминуо један од највећих српских писаца, академик Љубомир Симовић

Један од највећих модерних српских песника и драмских писаца Љубомир Симовић преминуо је ноћас у Београду у 89. години.

Љуба Симовић рођен 2. децембра 1935. године у Ужицу. У родном граду завршио је основну и средњу школу, а дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. За време студија радио је као уредник и одговорни уредник студентског књижевног часописа „Видици“. Радни век је провео као уредник у културној редакцији Радио Београда.

Објавио је песничке књиге: „Словенске елегије“ (1958), „Весели гробови“ (1961), „Последња земља“ (1964), „Шлемови“ (1967), „Уочи трећих петлова“ (1972), „Субота“ (1976), „Видик на две воде“ (1980), „Ум за морем“ (1982), „Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској“ (1983), „Источнице“ (1983), „Горњи град“ (1990), „Игла и конац“ (1992), „Љуска од јајета“ (1998), „Тачка“ (2004) и „Планета Дунав“ (2009).

Избори из Симовићевог песништва објављен су у књигама Изабране песме (1980), „Хлеб и со“ (1985, 1987), „Источнице и друге песме“ (1994), „Учење у мраку“ (1995), „Сабране песме И-II“ (1999) и „Песме. Књига прва“ и „Песме. Књига друга“ (2005). Изнедрио је драме: „Хасанагиница“, „Чудо у Шаргану“, „Путујуће позориште Шопаловић“ и „Бој на Косову“. Симовићеве драме су извођене на многим нашим сценама, као и у иностранству.

Поред поезије и драма, Симовић је посвећено писао и есеје о српским песницима и драмским писцима. Из тога је настала књига Дупло дно која је доживела више издања.

Есеје о ликовним уметницима Симовић је објавио у књизи Читање слика (2023).

Симовић је написао и дневник снова „Сневник“ (1998) и роман „Ужице са вранама“ (1995).

Почев од књиге аутопоетичких и ангажобваних есеја Ковачница на Чаковини (1990), Симовић је написао читаву серија књига у којима је расправљао о актуелним књижевним, културним, друштвеним и политичким питањима: Галоп на пужевима (1994), „Нови галоп на пужевима“ (1999), „Гуске у магли“ (2005), „Обећана земља“ (2007), „Титаник“ у акваријуму (2013), „Жабе у реду пред поткивачницом“ (2016), „Одбрана Београда“ (2020) и „Неслана со“ (2023).

Одабрана дела Љубомира Симовића у 12 књига објављена су 2008. године.

Симовић је добитник најважнијих књижевних награда за поезију, драму и есејистику, а октобра 1994. године изабран је за редовног члана Српске академије наука и уметности.

Архипелаг, који је и потврдио вест о смрти академика, саопштио је како је захвалан Љубомиру Симовићу за подршку и разумевање, добру вољу и пажљиво читање наших књига. Љубомир Симовић је годинама радио на књизи песама „Риба са два репа“. Иако је књига одавно била завршена, песник је желео да настави да ради на њој и посвећено је радио практично до самог краја. О тој књизи и о томе да ће она бити објављена у издању Архипелага Љубомир Симовић је говорио у више интервјуа. Објавићемо у наредном периоду песничку књигу Риба са два репа као још један знак Симовићевог песничког трајања и као још један пример да песници се рађају, песници не умиру.

(Нова.рс)