Evropska unija – hrišćanski klub ili zajednica građana

(Danas, 21.11.2009)

Evropa je sve više sekularna, ali se time ne manje otvara pitanje da li će ona biti „hrišćanski klub“, pošto je posle prijema Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju, otvoren put za širenje „spiritualnih granica“ Unije. Debata o duhovnim korenima i osnovama Evropske unije još nije okončana. Tek što se mislio da je prevaziđena kontroverza prilikom stvaranje teksta „evropskog ustava“ 2003. godine, prijem novih članica u EU kao i izjašnjavanje o eventualnom članstvu Turske u Evropskoj uniji, vratilo je nedoumice skoro na početak.

Grupacija Evropskih demohrišćanskih partija svake godine održava skup najviših predstavnika religijskih zajednica Evrope i evropskih parlamentaraca kako bi održala dijalog političkih predstavnika, crkava i religijskih institucija. Pre dve godine u Bratislavi je organizovana rasprava koja je u celini bila posvećena realizaciji agende Solunskog procesa koja je usvojena u vreme grčkog predsedavanja EU u 2003. Prisustvovao je i premijer Hrvatske Ivo Sanader, a učesnici su bili podeljeni u tematske grupe. Prva je razmatrala izveštaj o napretku u odnosima Hrvatske i Srbije, a druga ispunjenje ciljeva Solunskog procesa i uključivanje naroda zapadnog Balkana u „evropski mozaik“.

Identitet evropskih vrednosti

Ove nedelje, ovaj skup je održan na ostrvu San Servolo pored Venecije, uz učešće predstavnika katoličke i pravoslavne crkve kao i protestantske i jevrejske zajednice. Tema skupa bila je „Identitet evropskih vrednosti“. Na njemu je ponovo pokrenuto pitanje „hrišćanskog karaktera“ Evrope, ali i brojnih zahteva za osavremenjavanjem i promenom odnosa unutar pojedinih crkava. Tako je poslanica iz Luksemburga Astrid Lilind postavila pitanje diskriminacije žena unutar katoličke crkve kao i pitanje celibata, pošto takvi anahornizmi, po njenom mišljenju, onemogućavaju širi uticaj crkava u evropskim integracijama.

Teolozi i teoretičari društvenih procesa razlikuju se u oceni duhovnog karaktera Evropske unije. Među njima se nalaze kako oni koji smatraju da se EU sve više pretvara u zajednicu građana, pa do onih da kolektivni identiteti kao što su religija i nacija ne mogu da budu ostavljeni po strani. Edvard Norman smatra da se Evropska unija duhovno može opisati kao „postkatolička“ i „postprotestantska“. Većina stanovništva, naime, već je u starim zemljama članicama, njih 15 sasvim labavo povezana sa svojim religioznim zajednicama. Brojčano, to je ipak još uvek snažna katolička zajednica. U Italiji ima 98 odsto katolika, Malti 99 odsto, Poljskoj 95, Irskoj 92 odsto, Luksemburgu 90 odsto, Francuskoj 90 odsto, Španiji i Portugalu 94 odsto, Litvaniji 80, Sloveniji 71, Belgiji i Austriji po 75 odsto, Mađarskoj 68 odsto, Češkoj 40 odsto, Slovačkoj 60 odsto, Nemačkoj 34 odsto i Holandiji 31 odsto. Od 450 miliona Evropljana, skoro dve trećine su katolici, odnosno njih 280 miliona.

Protestanata ima u Engleskoj 70 odsto, Švedskoj 87 odsto, Danskoj 91 odsto, Finskoj 89 odsto. Radikalnija luteranska Norveška sa 86 odsto protestanata odbila je pristupanje EU, a to je bio slučaj sve do nedavno i sa Islandom na kojem živi 93 odsto protestanata. Sve skupa, protestanata u Evropskoj uniji ima oko 110 miliona, odnosno jedan četvrtina.

Dok ovu sadašnju Evropu zove „postkatolička“ i „postprotestantska“, Norman je naziva i „pretpravoslavnom“ zbog toga što je iz njenog postojanja isključena većina pravoslavnih hrišćana kojih sve skupa ima oko 250 miliona, a koji uključuju Ruse, Beloruse, Ukrajince, Moldavce, Srbe, Crnogorce i Makedonce. Zajedno sa Grčkom, Kiprom, Bugarskom i Rumunijom, broj nominalno pravoslavnih vernika je oko 40 miliona u sadašnjoj Evropskoj uniji.

Duhovno siromaštvo

Patrijarh rumunske pravoslavne crkve Danilo u svojoj poruci naveo je da je sadašnja kriza duplirana rastućim duhovnim siromaštvom, navodeći da je zadatak verskih lidera da naglase da Evropa nije samo ekonomski prostor sa zakonima i zajedničkim institucijama, nego iznad svega, da ona predstavlja „kulturnu i duhovnu realnost“. Rumunski crkveni poglavar traži da „hrišćanske crkve kao i druge religije posebno doprinesu zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda kao i ljudskog dostojanstva i pomognu afirmaciju odgovornosti i solidarnosti, ne samo na osnovama humanizma, nego zato što je svako ljudsko biće kreirano prema večnoj slici boga i njegovih vrednosti“.

Polemika Delor - Havel

Patrijatrh moskovski i cele Rusije Kiril u svojoj poruci vratio se pitanjima koja traju decenijama unutar Evropske unije. On je ocenio da „buduća egzistencija i plodan razvoj evropskog projekta zavise od jasnog odgovora na pitanje evropskog identiteta“. Poglavar ruske pravoslavne crkve ne ostavlja mesta sumnji da je to hrišćanstvo. „Hrišćanstvo je formiralo osnovu evropskih vrednosti i ideja. Van hrišćanske tradicije nemoguće je stići do spoznaje o unutrašnjim pokretačkim mehanizmima društvenog i kulturnog razvoja ovog regiona kod naroda koji ga naseljavaju. Nijedan naredni stepen u građenju naše zajedničke kuće ne može da bude dostignut bez oslonca na hrišćanske vrednosti“, poručio je Kiril.

Budući da se narodi pravoslavne veroispovesti nalaze u većoj ili manjoj meri pred vratima Evropske unije, stavovi ruskog patrijarha osnažili su mišljenja koja se zalažu za zvnično obeležavanje hrišćanskih korena Evropske unije. Pre pet godina vođena je poznata polemika između nekadašnjeg predsednik Evropske komisije Žaka Delora i češkog predsednika Vaclava Havela o ovom pitanju. Pod snažnim francuskim uticajem izbačen je predlog da se u preambuli „evropskog ustava“ nevede hrišćansko nasleđe Evrope. „Ja ne kažem da li će buduća Evropa biti hrišćanska ili neće, ja sam samo protiv da se zajednička hrišćanska sudbina potpuno prećuti u Povelji, iako je to istorijska činjenica“, rekao je Delor, zamerajući da Evropska unija premalo istupa kao zajednica, i to upravo zbog nedostatka činilaca koji „organski povezuju Evropu“.

Vaclav Havel je odgovorio da sve vrednosti za koje se zalaže hrišćanstvo stoje u Povelji i da je nemoguće u jednom takvom dokumentu navoditi religiozne tradicije. Ova debata reflektovala se i na to kakvo bi uređenje trebalo da ima buduća Evropska unija, odnosno hoće li ona biti država ili neće.

- Jedan evropski ustav ne treba da znači da će nestati nacionalne države. To bi bila istorijska greška. Nama je potrebna federacija nacionalnih država, tvrdio je Delor.

Havelu nacionalna država nije tako važna. „Ono što nastaje u Evropi nije nikakva federacija u klasičnom smislu. Politikolozi bi morali da nađu novu reč - rekao je Havel.

Pravoslavne crkve osećaju da nisu potpuno uključene u proces kreiranja evropskog jedinstva.

- Čini mi se da je glavni problem da protestantska i katolička Evropa nedovoljno poznaju tradiciju i samostalnost pravoslavnih naroda, kaže jeromonah Filip, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne odnose Ruske pravoslavne crkve. „Mnogo je predrasuda i verovanja da je pravoslavlje zaostalo. Ima i onih koji znaju i oni nam pomažu da se približimo i bolje razumemo. Koliko se u Evropi loše razume pravoslavlje može da se vidi po nasleđu Kosova. Brojne pravoslavne crkve na Kosovu su porušene, ali i dalje postoji ravnodušnost prema tome. Niko ne postavlja pitanje i nikoga to ne uznemirava. Evropski sud za ljudska prava se meša u to ko treba da bude poglavar bugarske pravoslvne crkve. Sve to govori da je potrebno dublje razumevanje pravoslavnog sveta u sadašnjoj Evropi - kaže jeromonah Filip.

Uloga pravoslavlja

Ruska pravoslavna crkva se i pored rezervi koje ima, dosta rano izjasnila za podršku evropskim integracijama. Sadašnji patrijarh Kiril je još pre više godina, kao arhijepiskop Smolenska i Kalinjingrada i predsednik Odeljenja za spoljne odnose podržao uključivanje novih članica, a time i pravoslavnih država u Evropsku uniju. Njegov prethodnik Aleksej II podržao je referendum baltičkih država za ulazak u Evropsku uniju. „Naša crkva ne treba da bude spoljni posmatrač procesa evropske integracije. Mi smo ubeđeni da pravoslavna tradicija treba da da vlastiti doprinos razvoju prostora ujedinjene Evrope. Pravoslavni narodi očekuju da za svoju spremnost da učestvuju u razvoju evropskih integracija, zapadni svet bude otvoren za prihvatanje vrednosti koje se nalaze u tradiciji istočnih hrišćana“, rekao je Kiril.

Jeromonah Filip smatra da pravoslavne crkve, narodi i njihovi vernici ne treba da se zbog toga odriču nastojanja da se uključe u proces evropskog ujedinjenja.

Niko od nas ne priziva novo neprijateljstvo. Kroz to smo prošli. U zapadnoj Evropi trebalo bi da razumeju pravoslavne narode kao ravnopravne koje bi trebalo poslušati šta govore o svojim brigama i problemima i da prihvate veliko kulturno nasleđe pravoslavlja. Pravoslavni hrišćani, sa svoje strane, trebalo bi da teže dijalogu i da pokažu da su zainteresovani da govore o svojoj tradiciji, da aktivno učestvuju u evropskom ujedinjenju, da se ne izoluju, da daju predloge kako mogu da obogate evropsku tradiciju. Zbog svega ovoga, potrebno je da pravoslavni hrišćani budu otvoreni za dijalog i da ga se ne klone - zaključuje ruski jeromonah.

Uloga verskih lidera

Na skupu u Veneciji je zabeleženo i to da je preminuo srpski patrijarh Pavle. Jeromonah Filip je istakao da je srpski patrijarh bio veoma cenjena i poštovana ličnost u pravoslavnom svetu, istinski duhovni vođa koji je duboko posvećen dobru svih ljudi. On objašnjava da ruski patrijarh Kiril nije lično prisustvovao sahrani srpskog patrijarha jer se razboleo i sve svoje aktivnosti sveo je na minimum.

Predsednik rabinskog saveta londonske Ujedinjene sinagoge rabin Jicak Šole kaže da su lideri ono što čine. „To je ono što razlikuje vođu od menadžera. Vođe započinju stvari, menadžeri održavaju stvari da funkcionišu. Vođe su u stanju da prepoznaju problem pre nego što on postane neodložan. Ako pogledamo oko nas, možemo da vidimo da je svet u vanrednom stanju budući da se mnoga društva bore da opstanu, a to pokazuje da su verski lideri u prilici da daju pečat kretanjima u svetu“, kaže rabin Šore.

Potpredsednik grupe demohrišćaskih partija u Evropskom parlamentu, austrijski poslanik Otmar Karas, smatra da je potreban jači uticaj crkvenog vođstva u procesu evropskog ujedinjenja.

- Crkve su važan faktor društvenog razvoja i svaka religija ima svoju društvenu ulogu.

Srećan sam što su nekadašnje države Jugoslavije na putu prema EU. Upravo Austrija i Narodna partija imaju važan zadatak da pomognu te zemlje u uključenju u EU. Religija u svakoj državi ima različitu ulogu. Fundamentalizam, nacionalizam i populizam su protiv svake zajednice. Jačanje individualnog principa i kolektivne solidarnosti su važni za zajednicu - ocenio je Karas.