Udruženi zločinački poduhvat protiv mitropolita Amfilohija i SPC

Poslednjih nekoliko dana Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit Crnogorsko-primorski g. Amfilohije, zamenik Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog g. Pavla, našao se na medijskom udaru i postao predmet progona „organizovanog zločinačkog poduhvata”, i to neobičnim povodom: zbog verbalnog delikta ispovedanja svoje vere.

Još jedna od važnih društvenih posledica koje je trebalo da proizvede tempirana provokacija zvana Parada srama bila je da pokuša da proširi krivično-pravno dejstvo Zakona protiv diskriminacije koji je nedavno usvojen u Skupštini Srbije, uz protivljenje svih tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji. Prvi korak u dugoročnoj strategiji dekonstrukcije nacionalnog identiteta srpskog naroda trebalo je da bude tzv. zaštita od diskriminacije svakog manjinskog mišljenja i stila života u Srbiji, a drugi i suštinski korak donelo bi tek krivično gonjenje svakog suprotnog javnog načina mišljenja, izražavanja i života od ovog sada zakonski zaštićenog i privilegovanog. To u praksi znači da se promoterima ideologije homoseksualizma ne samo omogućava prodor u srpsko društvo, već im se pruža zakonska zaštita od drugačijeg mišljenja, koje će biti najstrože gonjeno kao govor mržnje i diskriminacije. To dalje znači da neće ni biti prava na drugačije mišljenje i da tako ulazimo u zonu nove diskriminacije prema tradicionalnim verskim zajednicama i svim drugim građanima koji jednostavno ne simpatišu ideologiju homoseksulizma kao način života koji bi trebalo da preporuče i svojoj deci.

Neobična situacija: učenje svih tradicionalnih verskih zajednica protivi se ideologiji homoseksualizma kao nečemu neprirodnom i beživotnom, ali neće više smeti da bude javno izraženo jer vređa i ugrožava ovu ideologiju. Šta više, postaće predmet krivičnog odgovaranja za raspirivanje mržnje i nasilja prema manjinskim pogledima na svet. Zaključak je samo jedan: tradicionalne verske zajednice mogu slobodno ili da se povuku u mišju društvenu rupu ili da budu zatvorene. A ukoliko same pristanu na ovo prvo, onda bolje da se same i raspuste jer su, ako ne ispovedaju svoju veru, izgubile smisao svog postojanja. 

Poziv na samoukidanje Crkve 

Osnovno pitanje koje se postavilo u vezi sa održavanjem gej parade u Beogradu kada je Srpska pravoslavna crkva u pitanju jeste da li Crkva treba da ima stav ili da se samoukine, tj. treba li Crkva da prećuti svoje učenje po pitanju homoseksualizma, da se povuče iz društvenog života i izgubi vlastiti smisao postojanja kao zajednica spasenja u tačnoj određenoj i predatoj javnoj veri? Drugim rečima, da li Crkva u celini i hrišćani pojedinačno danas uopšte treba da ispovedaju svoju veru ili da se samokastriraju i odstupe od sopstvenog mišljenja po bilo kom aktuelnom društvenom pitanju?

Ovo pitanje se, naravno, nije ni postavilo kod najodgovornijih Otaca Crkve. Svojim nedvosmisleno izraženim javnim stavom i Mitropolit Amfilohije, zamenik Njegove Svetosti kao predsedavajućeg Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC, i Njegovo Preosveštenstvo Episkop Bački g. Irinej, kao predsednik Informativne službe SPC, jasno su stavili do znanja šta je učenje Crkve i pozvali se na Sveto Pismo i Svete Oce kao neprikosnoveni autoritet na ovu i svaku drugu temu. Šta je trebalo drugo da učine? Da zaborave šta je učenje Crkve? Da ga promene za potrebe podrške novim vrednosnim trendovima u našem društvu? Da se izoluju od javnosti i prespavaju duhovnu i moralnu kataklizmu koja se odvija na ulicama Beograda?

Razume se da su isto tako jasno i nedvosmisleno naši duhovni vođi ukazali i na nedopustivost izražavanja bilo kakve mržnje i nasilja prema bilo kome drugom i drugačijem, a u ime ovog učenja Svete Crkve. Koliko to nije i ne sme biti naš, jevanđeljski metod odnosa sa bližnjima, toliko nije i ne može biti normalno i da ne ispovedamo svoju veru i pravimo se kao da se u našem društvu ne dešavaju pojave koje su u direktnoj suprotnosti sa učenjem SPCrkve i svih tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji.

Svi mi smo na osnovu ove paradne provokacije najpre trebalo da budemo osuđeni na ćutanje i prećutkivanje, društvenu automarginalizaciju i samoizolaciju, potom novu diskriminaciju i na kraju krivično-pravnu odgovornost za ispovedanje vere. Pošto se već nije desilo da Crkva izvrši željeno samoukidanje, onda se pristupilo planu B i usledilo je potpuno samorazotkrivanje krajnjeg i pravog cilja neodržanog paradiranja: eliminacije Crkve i kompletnog tradicionalnog sistema vrednosti i zajednica iz društvenog života Srbije. 

Udruženi poduhvat na delu 

Najedanput, pokrenuta je čitava stara i oprobana medijska mašinerija za optuživanje i presuđivanje pre suda: slobodni mislioci i ugledni analitičari, poznate nevladine organizacije, uvaženi profesori i stručnjaci za krivično-pravna pitanja, predstavnici vlasti i najveći mediji našli su se u udruženom poduhvatu da pokažu i dokažu da iza sveukupnog nasilja na beogradskim ulicama i svih desničarskih organizacija stoji Srpska pravoslavna crkva i Mitropolit Amfilohije lično. Boško Jakšić, Mirko Đorđević i Marko Karadžić, Politika i B92, Žene u crnom, Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, reagovali su kao jedan i jasno pokazali šta je bio pravi zadatak paradiranja ideologije homoseksulizma Srbijom.

Uvek medijima dostupni i agilni portparol Povorke srama, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, prvi se izjasnio da strahuje da bi istup Mitropolita Amfilohija dodatno mogao da podgreje već uzavrelu atmosferu u javnosti koja prati organizaciju tzv. Povorke ponosa. On, veoma direktno, podseća sve nas u tom času da će bilo kakvo nasilje tokom te manifestacije biti tretirano kao krivično delo. Razume se kako će tek da prođu inspiratori i oni koji podgrevaju nasilje.

Na ovu portparolovu budnost odmah se nadovezao neumorni analitičar Crkve Mirko Đorđević, za koga nikada nije utvrđeno odakle crpe svoju stručnost za crkvena pitanja izuzev ako nije u pitanju licenca koju mu je izdao Njegova Svemoćnost i Sveumilnost DŽordž Soroš. On, koga, kako se izrazio, Mitropolit Amfilohije uopšte nije iznenadio svojim stavom (?!?!?!), dosetio se da nije isključeno da će se tzv. ultradesničarske organizacije pozivati i na Mitropolitovu izjavu. Kao da je Mitropolit obavezan šta će reći u zavisnosti od blagoslova Marka Karadžića, Mirka Đorđevića i tzv. ultradesničarskih organizacija, a ne Svetoga Predanja Crkve. Kakve to veze sa Mitropolitom ima ko će sve pokušati da se poziva na njegove izjave, a da radi nešto svoje i potpuno drugačije ili čak suprotno od onoga što ga Crkva savetuje? Ali to nije važno: važno je što brže i efikasnije vrh Crkve dovesti u vezu sa tzv. ultradesničarskim organizacijama, od kojih se očekivalo da nasednu na provokaciju od strane ideologa homoseksualizma i krenu da se fizički obračunavaju sa učesnicima Povorke srama i Policijom. A onda, u planiranom haosu i unapred upakovanoj medijskoj interpretaciji samog događaja iznova naružiti Srbiju i sa neredima na beogradskim ulicama direktno povezati SPC kao organizatora.

Na lucidno zapažanje dežurnog analitičara (ponekad imam utisak da Mirko Đorđević stanuje u zgradi B92 jer je svakodnevno i brzopotezno odmah na usluzi) spremno su se nastavili organizatori Povorke srama koji su konstatovali da SPC poređenjem Povorke ponosa sa Sodomom i Gomorom (zaista neobično i čudno poređenje od strane Crkve!!!) ohrabruju ekstremiste koji prete nasiljem. Zaključak: Crkvi bi bilo najbolje da ćuti i ne oglašava se uopšte, da se zavuče u porte i pusti da se društveni život odvija svojim postmodernim tokom.

Taj ideal valjda i jeste jedini smisao postojanja određenih nevladinih organizacija u Srbiji koje su, kao i uvek, munjevito reagovale na Mitropolitovo saopštenje (kako se ta Crkva uopšte usuđuje da ima svoje mišljenje i izdaje saopštenja; to u stara dobra totalitarna komunistička vremena nije moglo da se dogodi, kao da mrmljaju sebi u bradu sve vreme): Proglašavajući LBGT populaciju izdancima Sodome i Gomore on je indirektno, ali nedvosmisleno opravdao planirano nasilje, a delom čak pozvao svoje sledbenike da učestvuju u vršenju nasilja, ocenjuje se u Zajedničkom Štabu u stalnom zasedanju Žena u crnom, Komiteta pravnika za ljudska prava i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Kompletnu medijsku podršku navedenoj strategiji pružilo je glavno tajkunsko-monopolističko medijsko preduzeće B92, koje se u međuvremenu pretvorilo u specijalno Ideološko Tužilaštvo i Sud. Čitava optužnica, dakle, još nekoliko dana pre zakazane Parade bila je gotova. 

Zabraniti Crkvu 

Iako je provokativna parada otkazana od strane organizatora, od scenarija se ipak nije odustalo, naprotiv: našlo se novih insinuacija za pripremljenu tezu o inspiratorima svekolikog nasilja (koje uvek kada osuđujemo, što je više nego ispravno, treba da uporedimo sa znatno drastičnijim primerima širom Evrope i sveta, radi poštenja i pune istine). Nedostajalo je još samo da se pojave glavni svedok i tužilac. I oni su naravno brzo nađeni u bezličnostima Boška Jakšića, kolumniste dnevnog lista Politika, i Saše Gajina, svetskog pravnog stručnjaka koji se trenutno nalazi na mestu asistenta na Pravnom fakultetu Union.

Glavni svedok se odmah oglasio sa kvalifikacijom dela: tzv. ultradesničarske organizacije postale su izvođači ozbiljnih radova iza kojih stoji – Crkva. Kako mantijama ne priliči puška, mada i takvih ima, zapaljivom retorikom regrutuju dobrovoljce za krstaške ratove sa sekularnom državom. Vladika Amfilohije je Povorku ponosa poredio sa Sodomom i Gomorom. Umesto da, koliko ja razumem hrišćanstvo, ponudi da pomogne „zabludeloj deci”, njegovo preosveštenstvo samo što ne preti ekskomunikacijom. Balkanska pravoslavna inkvizicija. Da nema Boška Jakšića trebalo bi ga izmisliti, jer ta vrsta genijalnosti da se jedna pismena izjava jednog Mitropolita, zasnovana na ispovedanju sopstvene vere i podršci nenasilju, dovede u vezu sa Inkvizicijom rađa se jedino u glavnim kolumnama najstarijeg dnevnog lista na Balkanu. Pošto je glavni autoritet pronađen i rekao svoje, ostalo je samo da pravni savetnik i budući tužilac na procesu protiv „tih mantija” iznese potrebnu krivično-pravnu argumentaciju, uz naglasak na nedavno usvojene izmene Krivičnog zakona: Pored desničarskih organizacija, tužilac bi mogao da se pozabavi i saopštenjem Srpske pravoslavne crkve. Ocena da je Povorka ponosa „Sodoma i Gomora” može da se podvede pod odredbu „javno izlaganje poruzi”, dok se formulacija „drvo koje ploda ne rađa siječe se i u oganj baca” može podvesti pod krivično delo „javna pretnja aktivnostima koja spadaju u krivična dela”. Nema šta, izuzetan pravni um za koga bi ideolozi Francuske buržoaske revolucije, komesari Oktobarske revolucije i aparatčici Brozove Jugoslavije sve dali. Međutim, oni ga, na svoju tešku žalost, nisu imali, ali ga zato ima Pravni fakultet Union u Srbiji našeg doba.    

Verujem i ispovedam 

Kad bolje razmislimo, po jednoj od strane velikog pravnog stručnjaka napomenutih odredbi Krivičnog zakona, zapravo bi se moglo suditi organizatorima Povorke srama, a to je oblast izlaganja javnoj poruzi. U ovom slučaju javnoj poruzi izložene su tradicionalne vrednosti srpskog naroda i Srbije, kao i Bogom blagosloveni način seksualnog života, braka i porodice. To i jeste bila poenta Povorke: čista društvena provokacija i javna poruga svih naših tradicionalnih verovanja. Ako je u paketu sa tim moguće ponekoga uhapsiti, osuditi, zabraniti i eliminisati sa društvene scene, onda je uspeh maksimalan za prvu godinu. A sledeće godine prelazimo na prave teme: ulazak naše propagande u vrtiće i osnovne škole, ozakonjenje svih naših nastranosti i robija za sve koji bi eventualno imali nešto protiv da kažu.

Naš odgovor na sve ove nebulozne strategije je samo jedan: Slovenija je uvek bila naprednija od Srbije, pa neka tako ostane i ubuduće. Mi jednostavno želimo da ostanemo nesavremeni. I da samo ispovedamo svoju veru i demokratske vrednosti, sledujući Vrhovni sud Kalifornije koji je, preglasavanjem 6:1, ocenio zakonskim Predlog 8, ustavni amandman koji su stanovnici ove američke države izglasali na referendumu 4. novembra prošle godine, a koji zabranjuje bračnu zajednicu osoba istog pola.  

Smatramo da nema hrišćanina u Srbiji, pa i pripadnika druge tradicionalne verske zajednice, koji za kraj ne bi mogao da ponovi sledeći manifest:

Verujem, Gospode, i ispovedam istine svoje vere po svim dogmatskim i svetopredanjskim pitanjima, pa tako i po pitanju ideologije homoseksualizma. Niti želim niti mi to moja vera dozvoljava da na bazi tog svog stava bilo koga maltretiram, ugrožavam ili diskriminišem na bilo koji način, ali sam obavezan da svoju veru ispovedim, svoju decu vaspitavam i zajednicu uređujem kako mi je predato u nasledstvo. Makar mi zbog toga sledovala krivična odgovornost u Srbiji ovog vremena. Amin.

Autor je sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri

Izvori: 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?nav_id=382767&dd=22&mm=09&yyyy=2009

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?nav_id=381865&dd=17&mm=09&yyyy=2009

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Amfilohije-i-Elton-Dzon.lt.html

http://www.nspm.rs/hronika/po-novom-zakonu-gej-parovi-u-sloveniji-ce-moci-da-usvajaju-decu.html

http://www.nspm.rs/hronika/kalifornija-vrhovni-sud-podrzao-zabranu-gej-brakova.html