Vaskršnja poslanica 2012. godine

Vaskršnja poslanica SPC 2012. godine

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2012. godine

IRINEJ

po milosti Božijoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svima sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav večne istine, nade i ljubavi:

HRISTOS VASKRSE!

Ovo je dan koji stvori Gospod,

obradujmo se i uzveselimo se u njemu!

(Ps 117,24)

Vaskrsenje Hrista i Spasitelja našeg je, braćo i sestre i sva naša duhovna deco širom vaseljene, „Praznik nad praznicima, i Slavlje nad slavljima“ – Čudo nad svim čudima i Dar nad svim darovima, koji je Svemogući Bog, u Svojoj neizmernoj milosti i ljubavi, darovao rodu ljudskom. U ovom Daru se nalaze svi darovi; u ovom Blagoslovu svi blagoslovi – kako ovde na zemlji, tako i na nebesima (sr. Ef 1,3).

Vaseljena je ozarena lučom svetlosti Božje istine, a čovečanstvo je ispunjeno velikom radošću, kao najvećim blagom koju nam sa neba šalje Božje Proviđenje.

Ono što su drevni proroci i Bogom nadahnuti ljudi pre mnogo hiljada godina prorokovali, i izabranom narodu Božjem saopštili, dogodilo se javno, veličanstveno i slavno pred licem mnogobrojnih svedoka i očevidaca (sr. 1. Kor 15,4–8).

„Vaskrsni, Gospode, sudi zemlji!“ (Ps 82,8) – zapisao je Prorok Božji; a mi, evo posle toliko vekova, pevamo tu istu pesmu, znajući da se ona upravo odnosi na Hristovo Vaskrsenje.

Vaskrsenje potvrđuje da je čovek stvoren za večnost, za besmrtnost, a ne za prolaznost.

Sveti Apostoli, videvši Njegov prazan grob, posvedočili su svojim životom ono što su čuli, videli i rukama svojim opipali (sr. 1. Jn 1,1), radosno i neustrašivo objavljujući Hristovo Vaskrsenje ljudima Jerusalima i Palestine (sr. Dap 4,20). I oni su, sa Ženama Mironosicama, bili prvi vesnici da je Spasitelj sveta, Svojom golgotskom žrtvom i Svojim slavnim vaskrsenjem, otvorio rodu ljudskom vrata Carstva Božjeg „u kojem se milost i istina sretoše, a pravda i mir poljubiše“ (Ps 85,11).

Vaskrsenje Hristovo nije radost data od ovoga sveta. Izvor te radosti je u dobroti i ljubavi Božjoj; i ona nosi pečat večnosti. Njeno postojanje i njeno trajanje ne zavisi od volje i vlasti ljudi, već od svemoguće volje i sile Božje. Stoga je Spasitelj i rekao učenicima Svojim da ovu radost niko neće uzeti od njih (sr. Jn 16,22).

Svojim slavnim vaskrsenjem Spasitelj nam je darovao život večni (sr. Rim 6,23) i radost večnoga života, jer je „Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli“ (1. Kor 15,20) – radost, jer je žrtva za naše spasenje prineta na Krstu, i mi smo na slobodu pozvani (sr. Gal 5,13); radost, jer smo Prečistom Krvlju Spasitelja našeg očišćeni od praroditeljskog greha (sr. 1. Jn 1,7); radost, jer kroz Vaskrslog Hrista ulazimo, rukovođeni Duhom Svetim, „u radost Gospodara svojega“ (Mt 25,21).

Vaskrsenjem Hristovim izvršila se tajna iskupljenja roda ljudskog od greha i smrti. Ova nova Pasha Gospodnja otkriva nam istinu da smo prešli iz smrti u život (sr. Jn 5,24); i da Hristos ostaje sa nama u sve dane do svršetka veka (sr. Mt 28,20).

Kad znamo da je Gospod sa nama i u nama, treba Njemu i da se obratimo, Njemu svoju tugu i muku da ispovedimo. On će nas utešiti, ojačati i kroz ovozemaljski život voditi. Čuvajmo taj Božji dar u sebi i pazimo, deco naša duhovna, da Gospoda ne uvredimo kakvim grehom.

Iz ljubavi prema Njemu, ne dopustimo da nas uprljaju naši gresi. Kad nas neprijatelj napadne, poput Apostola Petra, zavapimo: „Gospode, spasi me!“ (Mt 14,30).

Razume se, u životu ćemo doživeti mnoge nevolje, nepravde i žalosti. Ali znajmo da Gospod – ukoliko smo sa Njim – i najveću žalost pretvara u radost, jer je rekao Svojim učenicima i Apostolima: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet“ (Jn 16,33).

Bogočovek je i sâm za života doživeo mnogo žalosti, patnji i stradanja. Na Veliki petak desio se najveći i najstrašniji obračun u sveopštoj istorijskoj borbi između dobra i zla, između istine i neistine, između života i smrti.

Najtajanstvenije pitanje koje postavlja svaki čovek, a koje je još pre nekoliko hiljada godina postavio Pravedni Jov, glasi: „Kad umre čovek, hoće li oživeti?” (Jov 14,14). Pred ovim večnim pitanjem i najveći umovi sveta saginju glave i ćute. A mi Hrišćani znamo smisao našeg života, i imamo našu nadu – a naša nada je u Vaskrslom Gospodu. „Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje u Mene ako i umre živeće“ – rekao je Spasitelj sveta (Jn 11,25).

Negde je zapisano da čovek počinje da umire istog dana kada se i rodi. Ali počinje da istoga dana vaskrsava za život večni kada prima Hrista kao svoga Spasitelja i Gospoda, to jest, kada počne živeti životom po Hristu.

Da bismo jevanđelski živeli, draga braćo i sestre, potrebno je da se naoružamo sveoružjem Božjim, da se obučemo u oklop pravde (sr. Ef 6,13–14); a povrh svega toga, da se obučemo u ljubav, koja je sveza savršenstva (sr. Kol 3,14).

„Ovo vam zapovedam“ – kaže Blagi Hristos – „da ljubite jedni druge“ (Jn 15,17); „Po tome će svi poznati da ste Moji učenici ako budete imali ljubav među sobom“ (Jn 13,35); „Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje“ (Jn. 15,13); „Kao što Otac ljubi Mene, i Ja ljubim vas; ostanite u ljubavi Mojoj“ (Jn. 15,9).

Eto kakvu nam je zapovest ostavio Hristos. Ni jedan zakonodavac, ni jedan mudrac ovoga sveta, nije mogao izmisliti savršeniji i blagotvorniji zakon: jasan, jednostavan, koristan i svuda primenljiv. Ovaj zakon je osnov života, tamo gde nema ljubavi vlada mržnja, zlo, porok, greh, haos, zavist, zloba, osveta, uništenje života.

Ovaj Hristov zakon je svakome dostižan: učenom i neučenom, bogatom i siromašnom, zdravom i bolesnom, silnom i nemoćnom, geniju i nepismenom, starom i mladom.

Svojim slavnim Vaskrsenjem Spasitelj je, u isto vreme, otkrio i nepoklebivost i životvornost Svoje Svete Crkve na zemlji, u kojoj živi i dela Duh Sveti. Ona je živi organizam Boga i Spasa našega, Koji se lično projavljuje u Svetoj Liturgiji kroz Svetu tajnu Pričešća, jer Crkvom upravlja i rukovodi Duh Sveti, a ne duh ovoga sveta.

Svi mi kršteni i prosvećeni Duhom Istine postali smo članovi Crkve Hristove.

Zato, svaki od nas silom vere dane nam od Boga, može da kaže: „Sve mogu u Hristu, Koji mi moć daje“ (Fil. 4,13), neprestano pitajući: kakav sam ja član Crkve Hristove? Da li sam poslušan svojoj Crkvi koja me uči dobru, čestitosti, svetosti i plemenitosti; uči i mene i decu moju?

Svojim Vaskrsenjem Hristos sjedinjuje s nama naše mile i drage, žive i preminule u Pravoslavnoj veri. Njime znamo i osećamo da su oni sa nama i mi sa njima spojeni neraskidivim vezama u večnoj ljubavi Božjoj.

Ovaj veliki dan, sveti dan, dan Vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista, svojim značenjem, svojom porukom i poukom obavezuje sve nas da svoju veru pravoslavnu čuvamo i pravilno je ispovedamo. Obavezuje nas da iznad svega – u svakom čoveku, i u sebi samima – čuvamo ljudsko dostojanstvo. Jer je Sin Božji uzeo na Sebe grehe svega sveta, postradao i vaskrsao, da bi sve ljude učinio sinovima Božjim (sr. Ef 1,5).

Ovaj Praznik nam nalaže da svoj život provodimo u punom osećanju odgovornosti. Dužnosti koje obavljamo – bilo da smo u domu, u polju, u fabrici za mašinom, kao učitelji i vaspitači, kao sveštenoslužitelji i propovednici Istine, kao državnici i čelnici ovoga naroda, da ih obavljamo valjano i odgovorno. Uvek u ime Boga Koji nas je zadužio da ljubavlju i žrtvom iskupljujemo vreme svoga života, pri tom čuvajući se da niko zbog nas ne zaplače i ne bude žalostan. Blagodareći Vaskrslom Gospodu, svaka nevino prolivena suza čovečja sačuvana je u nedrima Bogočoveka.

Stoga, deco naša duhovna, čuvajte u ljubavi tajnu života koju je ustanovio i osvetio Sâm Bog. Ovo radi blagostanja i ugleda našega, radi naše dece – najvećega blaga, zbog kojih živite i radite. Iskrena vernost i uzajamno praštanje da ne izostane.

Poštujte i čuvajte svetinju hrišćanskoga braka, jer je ona osnov uzvišene, zdrave i čestite porodice. Čedomorstvo, najveći zločin ovoga veka, kao kuga se širi u našem narodu. Strašno je i pomisliti da pola miliona nerođene dece svake godine biva lišeno života, ne ugledavši svetlost sveta. Supružnici, imajte na umu reči Gospodnje: „Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu“ (Mt 5,21).

Pozdravljamo naše majke, koje ljubavlju danonoćno bdiju nad kolevkama svoje dece, na ovaj veliki dan radosti i života. Pozdravljamo bolesne, prezrene, ponižene i utamničene; pozdravljamo sve trudoljubive i radnike, putnike i namernike; učitelje i one koji se uče; pozdravljamo ktitore i priložnike, neimare i zadužbinare. Za prognane i izgnane sa svojih ognjišta sa verom i nadom molimo se, da Bog obriše svaku suzu sa lica njihovih (sr. Otk 7,17). Neprestano se molimo Vaskrslom Hristu za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji. Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj Pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu.

Iznoseći pred vas, draga braćo i sestre, značaj Svetog Vaskrsenja Hristovog za vascelo čovečanstvo, u očinskoj ljubavi, molimo vas da zdravo i trezveno pazite na događaje i vreme u kome živimo. Razlikujmo dobro od zla, privremeno od večnog, nepropadljivo od propadljivog.

Molimo se Vaskrslom Gospodu da Njegovo Vaskrsenje doživimo kao svoje sopstveno vaskrsenje i izbavljenje od duhovnih i moralnih bolesti i iskušenja svake vrste!

Neka sve vas u Otadžbini, vas u rasejanju kao i sve ljude dobre volje, obasjaju svetli zraci Hristovog Vaskrsenja.

„Ne bojte se, Ja sam pobedio svet. Ja sam vaskrsenje i život, i svaki koji vjeruje u Mene, ako i umre, živjeće”, svedoči nama za nauk Vaskrsli Gospod.

Hristos vaskrse!

Vaistinu vaskrse!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2012.

Vaši molitvenici pred Vaskrslim Gospodom:

Arhiepiskop pećki,

Mitropolit beogradsko-karlovački

i Patrijarh srpski

IRINEJ

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski JOVAN

Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE

Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ

Episkop šabački LAVRENTIJE

Episkop zvorničko-tuzlanski VASILIJE

Episkop sremski VASILIJE

Episkop banjalučki JEFREM

Episkop budimski LUKIJAN

Episkop kanadski GEORGIJE

Episkop banatski NIKANOR

Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN

Episkop istočnoamerički MITROFAN

Episkop žički HRIZOSTOM

Episkop bački IRINEJ

Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ

Episkop bihaćko-petrovački HRIZOSTOM

Episkop osečko-poljski i baranjski LUKIJAN

Episkop srednjoevropski KONSTANTIN

Episkop zapadnoevropski LUKA

Episkop timočki JUSTIN

Episkop vranjski PAHOMIJE

Episkop šumadijski JOVAN

Episkop slavonski SAVA

Episkop braničevski IGNjATIJE

Episkop mileševski FILARET

Episkop dalmatinski FOTIJE

Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE

Episkop valjevski MILUTIN

Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE

Episkop niški JOVAN

Episkop zapadnoamerički MAKSIM

Episkop gornjokarlovački GERASIM

Episkop australijsko-novozelandski IRINEJ

Episkop kruševački DAVID

Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE

Vikarni Episkop hvostanski ATANASIJE

Vikarni Episkop jegarski PORFIRIJE

Vikarni Episkop moravički ANTONIJE

Vikarni Episkop lipljanski JOVAN

Vikarni Episkop remezijanski ANDREJ

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN

Episkop pološko-kumanovski JOAKIM

Episkop bregalnički i mjestobljustitelj

Eparhije bitoljske MARKO

Vikarni Episkop stobijski DAVID

(NSPM)