Mnogi se pitaju zbog čega su tako visoki zvaničnici iz Vašingtona i Brisela, koji veoma dobro poznaju prilike i neprilike u BiH, stavili svoje autoritete na kocku dolaskom u Butmir.

Opskurna (biblio)grafija Herte Miler bar nudi optimalne naslove za spiralu poteza pokretača butmirskog procesa. Počelo je sa upozorenjem: «Lisica je još tada bila lovac». Završiće strogom dijagnozom: «Duboko dolje». Korice njenih knjiga sadrže i dobar podsjetnik za RS: «Sve što imam nosim sa sobom».

Tako nakaradan koncept ustavne reforme, koji je potpuno suprotan onome kako se organizuje Evropa, odgovara jedino našim Bošnjacima. Oni svoju perspektivu vide u unitarnoj Bosni i Hercegovini građanskog tipa, u kojoj bi kao najbrojnija nacija imali glavnu reč.

Briselska poruka koju je formulisao Lajčak izaziva nesporazume. U Banjaluci se u toj poruci RS vidi kao snažna federalna jedinica, dok u Sarajevu misle da u Lajčakovu formulu može da «stane» samo BiH sa nekoliko regiona, a bez sadašnjih entiteta.

Mi samo insistiramo na poštovanju međunarodnog prava. Nećemo da rušimo BiH, ali ne damo ni da se ruši Republika Srpska. Ako bilo ko i bilo kada ugrozi jasno definisanu poziciju RS i njena ovlašćenja iz Dejtonskog sporazuma, mi nećemo imati drugog izbora nego da raspišemo referendum.

Situacija u BiH je sasvim drugačija izvana i unutra. Sve teškoće koje BiH ima mislim da ne može otkloniti jedan sastanak. Ne bih pravio paralele, jer situacija sada i ona kada je održan Dejton je sasvim drugačija. Sada je mnogo bolja. Nije vrijeme da dođe do nekakvog "Dejtona 2".

To je uobičajena priča da su krivci za sve samo Srbi. Želi se nastaviti sa stereotipima da su Srbi jedini zločinci. Kada se dokaže da su protiv Srba u prvim danima rata činjeni stravični zločini, to nikako ne odgovara jednoj lažnoj percepciji koja postoji u Sarajevu.

Tadić pritisak treba da očekuje sa dve strane – s jedne, tražiće od njega, ako već i nisu, da lomi ruku bosanskim Srbima da pristanu na unitarizaciju Bosne, na šta ovi pristati neće, i s druge strane da prizna Kosovo.

Najznačajnija stvar je nepostojanje želje kod Srba i Hrvata da ostanu u BiH. Čak je i Prudski sporazum, koji je trebalo da usmjeri BiH u novom pravcu, u stvari mapa puta za njen raspad. Sve što se dešava danas vodi u pravcu separacije, a ne unifikacije.