Srpsko srce upravo je u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji, koji su emotivno, duhovno i politički za Srbe nerazdvojivi. Bez ovih mesta Srbi bi ostali bez srca tj. ličili bi na žive mrtvace kojima srce ne kuca. Onda bi mogli biti bilo gde – i uvek bi bili nigde.

Sam izbor Beograda kao lokacije za održavanje samita govori da planeri i stratezi u Briselu Beograd vide kao značajnog partnera i to je samo po sebi posledica zvanične politike našeg vojnog vrha, što naši zvaničnici i ističu.

Ako bih ono što slijedi morao izreći u samo dvije rečenice, onda bi to bile rečenice koje su i svojevrsne hipoteze ovog teksta.

I naravno, mnogo češće greše pojedinci nego čitave institucije, naročito one najvažnije i najuglednije. Zato je i u ovom slučaju mnogo realnije da sam u strateškoj proceni pogrešio ja nego SPC, to je ohrabrujuća nada i moguća uteha za moje eventualne i priželjkivane netačne procene, izrečene u dobronamernoj sumnji i vođene čestitim namerama

Vlast je već  započela  kampanju! Iz komercijalnih razloga, podiže se svest o rađanju!  Moguće da će dati i koju crkavicu  u te svrhe?!  Ako ništa, mecene sa Zapada odrešiće kesu.  Budući naraštaji već su bezecovani! Nema sumnje, vlada je prepoznala „izvoznu šansu“. 

Jedan od glavnih argumenata zagovornika pristupanja Srbije alijansi jeste da Beograd ne može ostati „crna rupa” Evrope i usamljeno ostrvo okruženo članicama NATO. Međutim, čak oko 70 odsto građana protivi se ulasku u ovu alijansu.

Kristijan Šmit nije niti može biti visoki predstavnik, ne samo zato što nijedna od ugovornih strana Dejtonskog sporazuma nije zahtijevala njegovo imenovanje, već i zbog toga što nije imenovan od strane SB UN

SPC se na ovaj način nije odrekla svog duhovnog i kulturnog nasleđa. Srpsko crkveno kulturno nasleđe u Republici Severnoj Makedoniji, ali i u drugim državama izvan Republike Srbije, može i mora da se štiti od promene njegovog istorijskog identiteta

Priča o miniranom Žrnovu i priča o izgubljenom srpskom jeziku je, dakako, jedna ista priča. Naravno da kritički argumenti protiv kralja Aleksandra i Vuka Karadžića postoje, i naravno da ih ne treba ignorisati. Ali fiksacija na „prosuto mleko“, opsesivno vraćanje na trenutak u istoriji kada su naši preci načinili izbor koji mi smatramo za pogrešan, ali koji nikakvim misaonim i ideološkim naporom ne možemo izmeniti, predstavlja jedan od najrazornijih elemenata patologije srpskog društva današnjice. 

Šta međutim rade protivnici NATO-a u Srbiji? Oni ponavljaju mantru kako ne smemo postati članica alijanse koja nas je protivpravno bombardovala dok njihovi protivnici sa druge strane govore o konkretnim stvarima kao što su ekonomske prednosti članstva