Ко Те је овластио, г. AV да из свог снобовског, еврослинавског, несмисленог и безкичменог провинцијализма и пустопразног срљања у Европу – издајеш и предајеш или продајеш Српско Небоземно Косово и Метохију? 

Будућност односа Србије и НАТО пакта зависиће од будућности Северноатлантске алијансе. Најбитније је питање смисла такве организације после распада Варшавског пакта. Неки озбиљни проблеми се могу наслутити, а тичу се саме хомогености и компактности НАТО-а у вези мисије у Авганистану.

Не мислим да је статус најважнији. Не постоји ниједан разлог за журбу, већ само како ћемо што пре да решимо криминал и сиромаштво, све остало је ствар разговора и договора и они не смеју да буду временски лимитирани. А да ја сада у журби платим рачун Вучића и Тачија, то нема шансе

Јасно је да нема политичког оснаживања без економског, нити Србија може бити снажна држава, а у исто време економска колонија. То је систем спојених судова, а предуслов развоја је заустављање распродаје државне имовине и необновљивих ресурса и одустајање од мера које намећу међународне финансијске институције.

Био сам против бомбардовања Србије и имам разумевање за то што ваша земља не жури ка НАТО-у. Сваки народ има своје достојанство. Може се бити чланица ЕУ, а да не будете члан НАТО-а, што показују и примери Аустрије, Ирске, Кипра, Малте...

Састанак Александар Вучића са Србима из региона је само политички маркетинг. Нити Београд може да стране судије из правосуђа БиХ избаци, нити може да промени изворни закон у БиХ, а још мање да помогне Србима у Црној Гори

Нажалост, дубина демографског пада Србије тако је велика да би интензивирање већ постојећих мера за субвенционисању вртића, јаслица и плаћеног родитељског одсуства, било дефинитивно недовољно. Дакле, потребна је снажнија, односно радикалнија мера.

Сигурно да је хрватска страна овај изузетно важан и незаобилазан контекст имала у виду, али њој је много важније да истраје на одбрани њиховог националног консензуса и сада већ јасно профилисаног оснивачког државотворног мита о домовинском карактеру рата и праведној одбрани од великосрпске агресије.

То разочарење, које није на добро, не само нас, него ни Русије, биће само јаче, и рекао бих дефинитивно, уколико сада Русија у СБ УН-а не каже њет, већ ипак гласа за именовање Кристијана Шмита за високог представника

 Од посебног је значаја указивање на готово заборављену историјску чињеницу да је Жича кроз историју, и после премештања седишта Архиепископије и, потом, Патријаршије у Пећ, и даље називана Патријаршијом. Један од доказа за то јесте и чувена Есфигменска повеља деспота Ђурђа Бранковића из 1429. године