Пролази неколико дана, а у Хрватској  се догађа нови “Максимир”: на утакмици између Хајдука и Осијека у Сплиту, док једна страна трибина почиње узвик: “За дом...”, друга га прихвата: “Спремни!”, а трећа урла: “Ајмо, ајмо, усташе”... Истина, још нико не помиње Србе и врбе, али четврта трибина пева “ Бој се бије, бој се бије”. 

На крају, али не најмање важно, питање је да ли би нас НАТО уопште примио у чланство, све и када бисмо их молили. Јер алијанса функционише на консензуалном начелу, с правом вета сваке чланице.

Уништивши на неодређено време практично сву опозицију својој политици у Србији, он је себе довео у положај у коме мање-више лично може да одлучује о судбини српског народа и светиња на КиМ. Оно што га тренутно спречава да најзад учини оно што „западни партнери“ од њега очекују није његов патриотизам, него беспрекоран нагон за самоодржањем на власти.

Новак Ђоковић – спинују „ботови и пацијенти” – пуки је „експонент мултинационалног капитала”, „мулти-култи лутка без вере и нације”. Ван улоге која му је прописана, његова веза са Србијом је само интересна и крупносопственичка.

Војвода Марко је достојанствено трпео све те увреде и понижења. Са друге стране, књаз и камарила око њега нису могли да иду до краја у обрачуну са тако популарним човеком. Марка нису могли да ухапсе због корупције, или да га протерају као друге истакнуте војводе из тог рата.

Када је ријеч о доказима заснованим на ДНК, који су за Трибунал у Хагу имали пресудну улогу за тврдње о наводно хиљадама стријељаних Бошњака, у јуриспруденцији и форензичкој медицини је познато да узимање ДНК узорка од неког живог лица и његово упоређивање са ДНК узорком лица које је преминуло, може бити од помоћи само у идентификацији преминулог лица

 Зато се у нади молимо да верност светосавском Путу који у живот води и Светосавском Завету оспособи српски народ да очува своју свету и заветну покрајину, Косово и Метохију, своју милу Боку и поносну Црну Гору, као и све оне друге крајеве и земље над којима су се надвиле руке силникâ овога света са циљем да их насилно и неправедно отму

Када се вулгарној моћи и оном "институционалном" (читај: дехуманизованом) припише ауторитет ултимативне и одлучујуће инстанце, на што се припрема Лекић, онда се све, најблаже речено, своди на популизам импотентне жеље. У коначном, Вилијам Блејк би пак рекао: „Ко жели, а не дјела, рађа кугу“!

У Уставу Босне и Херцеговине нема борбене демократије, и никаквог упоришта за инкриминацију једноставног негирања геноцида, као што није било упоришта за инкриминацију у Шпанији

 „Ја сам једини који је некакав план (за Косово) предложио. И зато су сви скочили на моја леђа. Ај, кажите ми једног Србина који је некакав план предложио. То је био Добрица Ћосић, којем је нешто пало на памет и зато су га одмах сасекли у корену, падало је на памет нешто Зорану Ђинђићу, истог секунда сасечен у корену