Странке владају свиме, странке су ставиле све ресурсе под своју контролу, између осталог и радна места. Од страначких војника је јако тешко доћи до било каквог радног места у државној управи, која је у Србији најбољи послодавац.

Зато се понекад комично, а понекад трагично клатимо час на једну, час на другу страну, уместо да будемо то што јесмо, и схватимо да то треће значи своје, да значи самосталност и самосвојност од које се – чак и када се то жели – не може побећи, а да се не престане бити.

Шта коначно рећи о правном насиљу над приватном имовином Срба коју су Шиптари 1999. узурпирали и сербез је користе безмало деценију и по. А ради се о хиљадама стамбених и привредних објеката, десетинама хиљада хектара ораница и шума... Је ли то европски стандард или правно насиље?

Након што су јој отац и брат сахрањени у Поточарима, она је одлучила да мужа сахрани у Тузли, пошто се уверила у разне манипулације жртвама и њиховим породицама од стране оних који су обећавали да ће их заштитити, а не препустити судбини.

Докле ће из ЕУ и САД да нас убеђују да је проблем што имамо недовршен устав, нефункционалан систем, лоше правосуђе, када знамо да су незапосленост, низак стандард и мале пензије заправо наши горући проблем?

Ранији слоган Марка Натлачена “Србе на врбе”, лансиран уочи Првог свјетског рата и који је касније разрадио Павелићев министар Миле Будак, творац усташког плана за рјешавање српског питања у Хрватској, замијењен је новим слоганом: Србе на Србе.

(Политика, 26.4.2008)
Ми не можемо да говоримо о положају римског епископа у садашњем стању, када католици себе сматрају одвојеним од Православне цркве. Немамо ништа против да папа поново буде први међу једнакима, али тек када се врати у цркву.

Нико и не помишља да сад заврне вентил на Газиводама, па да народ на Косову буде жедан. Не, нипошто. Међутим, ако Приштина и Тирана не успоставе пуну контролу над Газиводама, доводе се у питање многи планови поменутих првобораца из 1999.

Избор патријарха жребом између тројице кандидата спутава амбиције властодржаца на овим просторима, који су се, још од Кнеза Милоша Обреновића, увек трудили да на свој начин и из различитих потреба у мањој или већој мери утичу на избор црквеног поглавара.

Србија може и треба да води дијалог са Приштином, али не би смела да прихвати улогу сарадника у остваривању стратегије фазног признавања једностране, илегалне независности Косова и Метохије.