Куда иде Србија | |||
Отворено писмо Томиславу Николићу и Александру Вучићу |
четвртак, 02. фебруар 2012. | |
Уважена господо, Николићу и Вучићу, Надам се, и поред огромних обавеза које имате и активности у вези са предстојећом политичком кампањом, да пратите положај у којем се налази ваш донедавни пријатељ, кум и страначки лидер, Војислав Шешељ. У случају да нисте у току, изложићу вам укратко неке појединости његовог алармантног стања. Током јануара 2012. хронично лоше здравствено стање Војислава Шешеља драстично се погоршало. То нагло погоршање подудара се са дефинитивним крахом оптужнице против њега и колапсом свих стратегија његових инквизитора да предмет како-тако окончају у своју корист. Паралелно са нетранспарентним суђењем одвија се и нетранспарентно „лечење“. Ни Шешељева породица ни ми немамо поузданих обавештења о дијагнози и терапији, а независним стручњацима било је допуштено да обаве преглед тек недавно и након упорног инсистирања породице и јавности. Њихов извештај је поражавајући. Када је пре неколико недеља Шешељ био одведен на „третман“ у холандску болницу, таблица са његовим именом била је упадљиво скинута са врата његове ћелије. Злокобнију назнаку о прижељкиваном исходу његовог „лечења“ немогуће је замислити. Као што врло добро знате из периода када сте били саборци Војислава Шешеља, ја нисам члан његове (и ваше бивше) странке, а поред тога нисам грађанин ваше земље па самим тим не бих могао да гласам за ту странку, чак и када бих хтео, нити бих могао да гласам за неку другу која политички делује у различитом смеру. У овом тренутку, мени су сасвим небитни политички ставови Војислава Шешеља. Битан ми је само критичан положај у којем се људско биће под именом Војислава Шешеља налази, које је предмет судског убиства што се на наше очи, и пред очима целога света, бестидно и свирепо одвија. Господо, ви сте – а не ја – скоро две деценије били у најприснијим личним и политичким односима са угроженим Војиславом Шешељем. Вас је – а не мене – Војислав Шешељ извукао из анонимности и утиснуо вам је политичку личност којом ви сада располажете. До пре неколико година имао сам прилику да вас виђам у Шевенингену како улазите у притвор да посећујете утамниченог Војислава Шешеља као сарадници његове одбране, истовремено када сам ја ишао у посету притвореницима у чијим сам тимовима одбране радио. Ви сте се – а не ја – до пре врло кратког времена заклињали његовом идеологијом и били сте стегоноше његових идеја у Србији, док је он својим неустрашивим и интелектуално супериорним наступима разбијао не само оптужницу подигнуту против њега лично, већ је истовремено разарао и клеветничку конструкцију против ваше земље и вашег народа, што ће рећи да се својим животом и здрављем заправо борио не за себе него за вас, за ваше породице и за будућност ваше деце. Све чиме ви сада, господо, располажете, у моралном или политичком смислу, ви дугујете своме бившем пријатељу и ментору, Војиславу Шешељу. Ви се сада налазите на челу оног дела његове странке који сте одвели са собом, а то не би били у могућности да учините да он, својим упорним трудом и снагом своје личности (и у једном периоду, наравно, уз вашу помоћ), није успео да ту странку изгради и учврсти. Без Војислава Шешеља, господо, ви би данас били обични и непримећени грађани, а не политички фактори од било каквог значаја. Ако ће хашке судије бити запамћене само по томе што су њему судили, ви ћете свакако бити запамћени искључиво по томе што сте некада били његови сарадници. Ја зато апелујем на вас да сада одмах и без одлагања дигнете свој глас, и да уложите сав утицај и кредибилитет странке којој се данас налазите на челу, како год се она називала, а које без Војислава Шешеља свакако да не би било, у одбрану права животно угроженог Војислава Шешеља на прописну лекарску негу и на правично суђење. Ако ви то не урадите, господо, Бернар-Анри Леви то свакако неће учинити никада. Не оклевајте и не ћутите, јер су избори у вашој земљи на прагу. Људи којима ћете се током кампање обраћати са својим политичким ставовима и предизборним обећањима поставиће логично питање: ако они (мислим на вас) одбијају да се заузму за свога пријатеља и ментора сада када је он у најтежој невољи, ако победе како ће се тек заузимати и борити за нас када буду имали да заступају наше интересе пред моћницима овога света? Ако су толико нелојални према особи којој су донедавно били блиски пријатељи и са којом су скоро двадесет година сарађивали, у случају да победе, колико ће лојалности испољавати према нама и нашој држави? Разлози за вашу неодлучност не постоје. Хашки трибунал, који је изгубио професионалну битку са Војиславом Шешељем и сада на најподлији начин покушава да изравна биланс организовањем судског убиства свога сужња, до сржи је корумпиран и дискредитован политички суд. Његове оптужнице су правна ругла, процеси монтирани, пресуде ништавне. То није само моје мишљење већ је то убеђење 95 одсто српских бирача, од којих ви очекујете да гласају за вас. Ако су вам ставови и подршка народа коме се нудите као будуће вође – битни, уважите их тако што ћете се са тим народом јавно солидарисати и енергично захтевати отклањање животне опасности и правичност за хашког затвореника савести, Војислава Шешеља. У критичним ситуацијама у животу, које наш морал и нашу савест стављају на пробу, нечињење је једнако деловању. Ако свој глас и свој поприличан политички потенцијал, што у целокупности дугујете утамниченом Војиславу Шешељу, неизоставно не мобилишете у одбрану његових основних људских права, то ће у очима вашег народа заувек и неповратно дефинисати ваш морални лик. Казна за некоришћење ваших људских капацитета у одбрану Војислава Шешеља неће вас стићи само на предстојећим изборима. Она ће вас пратити као морални бумеранг кроз цео живот и вероватно – као и неке друге сличне ликове – кроз историју вашега народа. Стефан Каргановић |