SAD ne žele da upravljaju u GM na osnovu većinskog vlasništva. Zašto je dobro da menadžment bude van kontrole većinskog vlasnika? Suštinski, menadžment nije pod kontrolom akcionara kada je taj broj preveliki i to je jedno od gorućih strukturnih pitanja savremene tržišne ekonomije.

Posle povlačenja banaka u rovove nacionalnog tržišta, sada smo svedoci sličnog trenda i kod proizvođača automobila. Jedinstveno tržište je još uvek tu, na papiru, ali u stvarnosti biva potkopavano.

Prisustvujemo rastanku između tržišta i zapadnog sveta, između kapitalizma i srednje klase, koja se zbog toga topi kao sneg na suncu. Kako mogu države da garantuju penzije i druge usluge ako preduzetnici više ne žele da plaćaju visoke poreze?

Država de facto po osnovu nužne denacionalizacije samo u novcu duguje bar 10 milijardi dolara, a njen dug po osnovu stare devizne štednje iznosi oko 4 milijarde dolara. Srbija se nalazi u stanju eksterne nelikvidnosti koja se prevazilazi samo topljenjem deviznih rezervi, a što je stiglo do kritične tačke.

Kako se ponaša srpska rezervna (opozicijska) posada? Rekao bih da je skoro zanemela pred problemima s kojima je suočena pozicijska posada. Nikakva ozbiljna kritika ekonomskih protivkriznih mera, a kobajagi se zalažu za izbore.

Pad privredne aktivnosti dovešće do usporavanja i potpunog zaustavljanja u izmirenju obaveza prema poveriocima, što povlači lanac nelikvidnosti, koji se završava u bankama.   Zar kriza u Americi nije tako i počela, usled nemogućnosti dužnika da servisiraju svoje obaveze? 

Strani investitori su početkom 2009. godine u prometu akcija učestvovali više u prodaji nego kupovini akcija. Ovo je jasan pokazatelj bega stranih investitota sa Beogradske berze.

Nelikvidnost je stigla i do farmaceutske industrije. Čitava grana je u problemu, ne samo ovaj ili onaj proizvođač, ovaj ili onaj veletrgovac. Kada u nekoj zemlji farmaciji preti bankrotstvo, to znači da nastupa scenario mogućeg 80% bankrotstva cele privrede.

Posmatrana u odnosu na BDP, najznačajnija budžetska sredstva predviđena su antikriznim programom SR Nemačke. No, ako se ovim merama dodaju i druge (dokapitalizacija banaka, državne garancije i sl), onda je Francuska predvidela najveću ukupnu sumu sredstava. 

Da bi se izbegao potpuni krah, "dobri policajci" kao što su Svetska banka i takozvane evropske banke i ostali zapadni poverioci davaće nove kredite za preživljavanje Srbije i njene privrede. U suštini, tako će se agonija srpske privrede i države samo nastaviti.