EBRD se nameračila na srpske državne kompanije - Telekom, Aerodrom i Dunav osiguranje

Na najave srpskih vlasti da će uskoro krenuti u privatizaciju državnih preduzeća, pre svega ističući Telekom Srbije, ali i Dunav osiguranje, Aerodrom Nikola Tesla, RTB Bor i Elektroprivredu Srbije, među prvima zvanično zainteresovanima za državne kompanije, i to one najvrednije, pojavila se Evropska banka za obnovu i razvoj čiji su predstavnici izjavili da su zainteresovani za Telekom Srbije, Aerodrom Nikola Tesla i Dunav osiguranje.

Kako je nedavno rekao direktor kancelarije EBRD u Srbiji Mateo Patrone, EBRD je zainteresovana da učestvuje u privatizaciji, bilo kroz kupovinu udela zajedno sa drugim investitorima, da finansira druge investitore koji bi kupili udeo ili da obezbediti finansiranje kompaniji za dalje investicije.

Ova organizacija već je suvlasnik u 39 kompanija u Srbiji, a za svoj udeo „uvek tražimo mesto u upravnom odboru i određena pravila i mere u skladu sa ugovorom o akcionarima kako bi unapredili upravljanje i operativni menadžment. Sa druge strane, nikada se ne mešamo u dnevno vođenje kompanije, jer to i nije naš posao”, objasnio je Patrone.

Poslovne akcije EBRD u Srbiji i politički uslovi

EBRD je prema njihovim podacima od 2001. godine u Srbiju uložila 3,5 milijardi evra u 180 projekata. Trenutni portfolio EBRD-a u Srbiji je oko 2,5 milijardi evra, u oko 130 projekata. Oko 15 odsto tog novca uloženo u udele u kompanijama, dok ostatak čine krediti, što znači da su u kupovinu manjinskih udela u srpskim preduzećima do sada uložili 375 miliona evra.

S obzirom da je ova međunarodna finansijska institucija tako duboko ušla u srpsku privredu, a po svemu sudeći to je tak početak, pokušaćemo da javnosti predstavimo poslovne akcije ove banke u Srbiji.

Ova banka je osnovana 1991. godine u Londonu i to, kako se navodi na njihovom sajtu, „u žurbi kako bi se prihvatio izazov posebnog momenta u istoriji Evrope, pada komunizma na istoku“. Ideja o njenom osnivanju je potekla od francuskog predsednika Fransoa Miterana i za godinu i po dana je sprovedena u delo, kako bi sprovodila reforme bankarskih sektora, liberalizacije cena, privatizacije i kreiranje zakonodavnih okvira u zemljama bivšeg istočnog bloka. Kasnije se delovanje ove banke proširilo i na Mongoliju, Tursku, Jordan, Maroko i Egipat.

O efektima njihovog poslovanja na prosperitet ovih zemalja možda govori i činjenica da je, nakon skoro 25 godina njihovog pomaganja, samo jedna zemlja, Češka, uspela da prestane da bude klijent EBRD.

Kako se ističe na njihovom zvaničnom sajtu, EBRD je „jedinstvena razvojna banka sa političkim mandatom da pomaže samo u zemljama posvećenim višepartijskoj demokratiji i pluralizmu“, što ukazuje na to da, osim ekonomskih i finansijskih parametara, na njeno poslovanje utiču i politički uslovi.

Deoničari ove banke su 64 zemlje i institucije gde najveći pojedinačni udeo imaju SAD sa uplaćenih tri milijarde dolara, a iza njih su Italija, Japan i Nemačka sa po 2,5 milijarde dolara. Srbija je član od 2011. godine sa upisanih 140 miliona dolara, a od 28. decembra 2012. godine na spisku akcionara se nalazi i Kosovo sa uplaćenih 5,8 miliona evra. Pored zemalja, akcionari su i Evropska investiciona banka i Evropska unija.

Jedan od navećih poverilaca Srbije

Danas je EBRD jedan od najvećih poverilaca Srbije, koja joj duguje blizu 1,2 milijarde evra. Država duguje 374 miliona, lokalne samouprave 134 miliona, banke 357 miliona i preduzeća 326 miliona evra.

Trenutno, portfolio EBRD u Srbiji iznosi 2,5 milijarde evra, a prema njihovim dokumentima od 2001. godine u Srbiji su plasirali 3,5 milijarde evra.

Oblasti koje njih zanimaju u Srbiji su energetika, u šta su plasirali 15 odsto sredstava, banke, gde je otišlo 23 odsto sredstava, poljoprivreda, gde su uložili 11 odsto i transport gde je uloženo 31 odsto njihovih kredita.

Banka – suvlasnik firmi

Ova banka za razliku od klasičnih banaka ne zadovoljava se samo pozajmljivanjem kredita, već i kupovinom vlasničkih udela, po pravilu manjinskih u privatnim i državnim preduzećima.

Tako je u državnoj Komercijalnoj banci vlasnik 25 odsto akcija od 2009. godine kada ju je dokapitalizovala sa 120 miliona evra, a četvrtinu akcija ima i u Čačanskoj banci. Inače, i jedna i druga banka se spremaju na prodaju, kako se špekuliše u javnosti.

Ova banka je sa 21,36 odsto suvlasnik i Viktorija grupe, jedne od najvećih kompanija u agro sektoru, najvećeg proizvođača i prerađivača soje i velikog izvoznika malina i žitarica.

Takođe je 2009. godine postala suvlasnik i preduzeća za proizvodnju nameštaja Forma ideale, ulaganjem oko sedam miliona evra.

Odobrila je i ogromne kredite privatnim kompanijama. Tako je MK grupa Miodraga Kostića dobila 2011. godine 40 miliona evra od EBRD u okviru ukupnog zajma od 80 miliona evra od međunarodnih finansijskih institucija. I Beohemija Željka Žunića dobila 2011. godine 68 miliona evra od EBRD, a danas je ta kompanija jedan od najvećih dužnika u Srbiji.

EBRD u vlasništvu SBB-a i Oriona

Ova banka je učestvovala i u jednom od najvećih poslova u telekomunikacijama u Srbiji do sada. Ona je bila suvlasnik kablovskog i internet operatera SBB koji je krajem prošle godine prodat američkom investicionom fondu KKR za oko milijardu evra u poslu u kom je posrednik bio bivši amasador SAD u Srbiji Kameron Manter.

Ovo nije bilo i jedino učešće EBRD u poslovima sa telekomunikacijama u Srbiji. Sa 22,5 miliona evra je finansirala preuzimanje Neobee.net i Medijavorks od strane Grinhaus telekomunikejšns, koja je kasnije preuzimanjem i Sezamproa postala Orion telekom.

Tada su u EBRD istakli da podržavaju razvoj privatnih operatera i stvaranje konkurencije državnom Telekomu, istoj kompaniji koju bi sada želeli da kupe.

Odustali od Monsanta?

Kada je reč o poljoprivredi, osim ulaganja u neke velike kompanije i kredite, prošle godine je na pomolu bila afera sa ozloglašenom američkom kompanijom Monsanto u kojoj je imala nameru da učestvuje ova organizacija.

EBRD je razmatrala da uloži 40 miliona dolara u pokriće rizika američke multinacionalne poljoprivredne i biotehnološke kompanije Monsanto, ukoliko ne bi mogli da naplate prodaju semena i sredstava za zaštitu bilja od kompanija i distributera u Srbiji, Bugarskoj, Mađarskoj, Turskoj, Rusiji i Ukrajini. Inače predstavnik Monsanta u Srbiji je MK grupa koju je već ranije EBRD kreditirala.

Nakon protesta više od 150 svetskih ekoloških organizacija, EBRD je ipak odustala od namere da finansira Monsanto u njegovom pohodu na Centralnu i Istočnu Evropu.

(Balkan magazin)