среда, 13. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Јегор Тимурович Гајдар – политичар и реформатор
Економска политика

Јегор Тимурович Гајдар – политичар и реформатор

PDF Штампа Ел. пошта
Рајко Буквић   
петак, 18. децембар 2009.

Јегор Гајдар је био један од аутора руског модела "шок" економских реформи, чиме је стекао уважавање либерално оријентисаних суграђана и жестоку одбојност осталих сународњака, који су на њега сваљивали одговорност за хиперинфлацију, обезвређење штедње совјетског периода, пад индустријске производње и социјално раслојавање.

У оценама делатности Гајдара као реформатора, често се као резултати истичу следећи: за једну годину рада Гајдар и његова екипа ликвидирали су у Русији планско-дистрибутивни систем и откочили механизме тржишта, спровели су либерализацију цена, отпочели приватизацију, ликвидирали дефицит и редове, увели конвертибилност рубље и слободу спољне трговине. Гајдар и његове присталице су тврдили да је само захваљујући њиховим енергичним мерама земља спасена од глади, хладноће, прекида транспорта и потпуног разарања привредних веза у критичној ситуацији у зиму 1991-1992 године.

Истовремено, реформе Гајдара праћене су хиперинфлацијом, губитком штедње, падом производње, пособно војне и производње неконкурентне на светском тржишту, снижавањеем животног стандарда многих грађана и растом диференцијације доходака. У периоду «либерално-демократских реформи», од 1991. до 1998. године, БДП Русије смањен је за 43%, индустријска производња опала је за 56%. Наталитет становништва у Русији у целини опао је са 14,1 промила на 8,9 промила, смртност је порасла са 9,2 промила на 14,7 промила. На тај начин, у земљи је сваке године рађано око 800 хиљада људи мање и умирало око 800 хиљада људи више, него што је било до доласка на власт «либералних демократа». Средње трајање живота у том истом периоду смањило се за 5 година, тако да је као резултат земља изгубила људско «животно време», еквивалентно 11 милиона људских живота.

И позитивне, и негативне стране прелаза на тржиште једнозначно су повезиване у друштвеној свести с именом Јегора Гајдара, при чему су негативне у очима већине становништва превагнуле. Сам он испочетка је предвидео такав развој догађаја и називао је себе и своје другове "екипа камиказе".

У једном од недавних интервјуа пријатељ и политички саборац Ј. Гајдара Борис Њемцов (у 1998 г. он је заузимао положај првог вице-премијера) рекао је да су спекулације у вези тога да за све промашаје тржишних реформи мора доживотно да одговара управо Ј. Гајдар, доволно стабилне и су се претвориле, можда, чак у фобије. При томе Б. Њемцов је напоменуо да су се злогласне заложне аукције и приватизација у РФ, названа антинародном и спроведена у корист олигарха, дешавале за време премијерства не Ј. Гајдара већ В. Черномирдина.

Гајдара су критиковали леви за приватизацију и либерализацију цена, десни су га, пак, грдили за половичност и недоследност његових реформи. Сам Гајдар филозофски се односио ка својој непопуларности у становништву и био је уверен што ће историја све поставити на своја места.

Гајдар је био убеђени присталица деснолибералног економског модела, повезаног с именима Милтона Фридмана и Фридриха Хајека. У једном од последњих интервјуа Руској служби Би-Би-Си, у марту ове године, он је убеђено изјавио да ће "капитализам преживети још једну сахрану".

Реакције

Владимир Путин: «Смрт Јегора Тимуровича Гајдара тежак је губитак за Русију, за све нас. Отишао је прави грађанин и патриота, човек снажан духом, талентовани научник, писац и практичар.»

Председник Украјине Виктор Јушченко: «Отишао је из живота истакнути човек, политичар и државни делатник уважен у целом свету. Сећамо га се као истакнутог економисту-реформатора и демократског лидера, који је у најодговорнијем тренутку одиграо одлучујућу улогу у судбини нове Русије.»

Дмитриј Медведев: «Отишао је из живота истакнути научник-економист, државни делатник, с чијим именом су повезани одлучни кораци у формирању основа слободног тржишта и прелазу наше земље на принципијелно нови пут развоја. Јегор Тимурович Гајдар био је храбар, поштен и одлучан човек. И у периоду кардиналних промена преузео је одговорност за непопуларне, али нужне мере. Он је увек чврсто следио своја убеђења, што је изазивало поштовање његових истомишљеника и опонената. Сећање о Јегору Гајдару заувек ће остати у нашим срцима.»

Председник Руског савеза индустријалаца и предузетника (РСПП) Александар Шохин: «Мене с њим повезују дуге године заједничког рада у најразличитијим сферама – науци, политици. И сваки корак на том путу формирао је у мом сећању потпуни лик Јегора као доброг и предусретљивог човека, висококвалификованог специјалисте и научника, стално удубљеног у стваралаштво, политичара који преокренуо представе о животу у нашој земљи. Таквим ћу га памтити заувек.»

Лидер комуниста Генадиј Зјуганов категорички је одбио да коментарише смрт Гајдара. О мртвима или добро, или никако.

По резултатима социолошких испитивања, само 17% руских грађана оцењује рад «владе реформи» Гајдара позитивно, а чак 58% испитаних доживљава их негативно.

Биографија

Познати руски економиста и политичар Јегор Гајдар, својевремено вршилац дужности премијера РФ, кога сматрају једним од идеолога и руководилаца радикалних тржишних економских реформи с почетка деведесетих у Русији, названих такође «шок терапија», преминуо је 16. децембра. У годинама 1991–1994. заузимао је високе положаје у влади Русије (између осталог био је вршилац дужности председника владе). Депутат Државне думе првог (1993–1995) и трећег (1999–2003) сазива. Директор Института экономики переходного периода (ИЭПП).

Смрт је наступила рано изјутра у среду. Узрок је био откачени тромб, саопштавају информационе агенције с позивом на изворе у медицинским круговима.

Јегор Тимурович Гајдар је рођен у Москви у познатој породици. Оба његова деда – Аркадиј Гајдар и Павел Бажов познати су писци. Његов отац, Тимур Гајдар, страни је војни дописник новина «Правда», контраадмирал.

У 1978. години Гајдар је с одличним успехом завршио економски факултет Московског државног универзитета Ломоносов, у новембру 1980. завршио је аспирантуру МГУ, после чега је одбранио кандидатскую дисертацију, посвећену естимативним показатељима у систему привредног рачуна предузећа, и постао кандидат економских наука (еквивалент нашем некадашњем степену магистар наука).

У 1990. години постао је доктор економских наука. Тема дисертације «Економске реформе и хијерархијске структуре».

У 1980. години ступио је у КПСС и био члан партије до њеног распуштања у августу 1991. године. До распада СССР Јегор Гајдар је направио партијску каријеру радећи на високим положајима у новинама Правда и у часопису ЦК КПСС Комунист. Био је:

19831985: експерт Државне комисије за могућности привредних реформи;

19861987: старији научни сарадник, затим водећи научни сарадник Института економике и прогнозирања научно-техничког прогреса АН СССР;

1987–1990: редактор, руководилац одељења економске политике у часопису ЦК КПСС «Комунист».

У 1990. руководи одељењем економике новина«Правда», предводи Институт економске политике Академије народне привреде и АН СССР.

1990–1991 –  директор Института економске политике Академије народне привреде СССР којег је сам створио.

Од 1991-1994. године, заузимао је високе положаје у влади Русије (између осталог и вршиоца дужности председника владе).

Од 6. новембра 1991. до 2. марта 1992. године, био је заменик Председника Владе РСФСР за питања економске политике.

Од 11. новембра 1991. до 19. фебруара 1992. године био је министар економије и финансија РСФСР.

Од 19. фебруара 1992. до 2. априла 1992. године – министар финансија Руске Федерације.

Од 2. марта 1992. до 15 децембря 1992. године –  први заменик Председника Владе Руске Федерације.

Од 15. јуна до 15. децембря 1992. – вршилац дужности Председника Владе Руске Федерације.

Јегор Гајдар је био постављен у Владу РСФСР у новембру 1991. године. Учествовао је у преговорима у Беловешкој пушчи трију совезних република – РСФСР, УССР и БССР – о изласку из састава СССР и стварању ЗНД.

Гајдар је био један од кључних учесника реформи које су изменииле економски систем у Русији. Конкретно, под руководством Гајдара била је остварена либерализација малопродајних цена и започет процес приватизације. Либерализација цена довела је до експлозије инфлације и до пропасти штедње Становништва у Сбербанци. С друге стране, увођење слободног образовања цена откочило је тржишне механизме у руској економији.

Од 18. септембра 1993. године Гајдар је први заменик Председника Савета Министара – Владе Руске Федерације. Од 25. децембра 1993. до 20. јануара 1994. године први заменик председника Владе Руске Федерације.

Од 22. септембра 1993. до 20. јануара 1994. године – вршилац дужности министра економије Руске Федерације.

Депутат Државне думе првог (1993–1995 године) и трећег (1999–2003 године) сазива.

У децембру 1998. године руски либерал-демократи ујединили су се у друштвени блок Правое дело, у чије руководство су ушли, поред Гајдара, Анатолиј Чубајс, Борис Њемцов, Борис Фјодоров и Ирина Хакамада. Касније су Сергеј Кириенко, Њемцов и Хакамада објавили стварање изборног блока "Союз правых сил" (СПС, Савез десних снага).

У 1999. години Гајдар је постао депутат Државне думе трећег сазива испред СПС. У 2001. години ушао је у састав њених копредседника. После пораза СПС на изборима у децембру 2003. године Гајдар је напустио руководство партијом и у новом саставу президијума политичког савета СПС, изабран у фебруару 2004. године, већ га није било.

Од децембра 1993. до децембра 1995. године – депутат Државне думе, од јануара 1994. године – председник депутатске фракције «Выбор России» (Избор Русије).

У 1994–2001 годинама – председник партии «Демократический выбор России» (Демократски избор Русије).

Од децембра 1999. до децембра 2003. године – депутат Државне думе испред блока «Союз правых сил».

У 2001. ушао је међу осниваче часописа Вестник Европы (XXI век). Постао је члан редакцијског колегијума тог часописа.

Током 1992/1993. и од 1994-2009. био је директор Института економије прелазног периода.

Гајдар је био:

- Почасни професор Калифорнијског универзитета,

- Члан редакцијског колегијума часописа "Экономическая политика" (Москва).

- Члан Савета за Сарадњу у Балтичком региону за време Премијера Шведске.

- Извршни Вице-председник Међународног Демократског Совеза (Конзервативна Интернационала).

- Члан консултативног савета часописа «Acta Oeconomica» (Мађарска);

- Члан консултативног комитета «Arrabida Meetings» (Португал).

- Члан Старатељског савета Међународне групе за спречавање криза «Крайсис Груп».

Владао је енглеским, шпанским и српско-хрватским језицима.

Био је ожењен ћерком Аркадија Стругацког (други брак). Јегор Гајдар има два сина, посинка и ћерку из првог брака Марију.

У 2008. години Јегор Гајдар доспео у избор 100 најбољих умова човечанства, који је сачинио познати часопис Foreign Policy. 

Библиографија

Совјетски период

1. Гайдар Е. Т. Оценочные показатели в механизме хозяйственного расчёта производственных объединений (предприятий). Автореферат диссертации на соискание ученой степени к.э.н. МГУ 1980.

2. Гайдар Е. Т., Кошкин В. И., Ковалев Ф. С. Оценочные показатели в системе хозрасчёта предприятий. М.: Экономика, 1980.

3. Гайдар Е. Т., Кошкин В. И. Хозрасчёт и развитие хозяйственной самостоятельности предприятий. М.: Экономика, 1984.

4. Мильнер Б. З., Шаталин С. С., Гайдар Е. Т. и др. Организация управления: Проблемы перестройки. Под ред. Гвишиани Д. М., Мильнера Б. З. М.: Экономика, 1987.

5. Е. Т. Гайдар, С. С. Шаталин Экономическая реформа: причины, направления, проблемы. Экономика. М.: 1989.

6. Гайдар Е. Т. Экономические реформы и иерархические структуры. Отв.ред. Шаталин С. С, АН СССР. Институт экономики и прогнозирования научно-технического прогресса. М.: Наука. 1990.

7. Гайдар Е. Т. (ред.) Советская экономика весной 1991 г. Тенденции и перспективы. Гл. 1. Гайдар Е. Т. Основные экономические процессы весны 1991 г. М.: Институт экономической политики, 1991.

8. Гайдар Е. Т. (редактор) Советская экономика летом 1991 г. Тенденции и перспективы. Раздел 1. Ясин Е. Г., Гайдар Е. Т. Основные экономические процессы лета 1991. М.: Институт экономической политики, 1991.

Постсовјетски период

9. Гайдар Е.Т. Беседы с избирателями. Евразия, М, 1995.

10. Гайдар Е.Т. Государство и эволюция. Евразия, М, 1995.

11. Гайдар Е.Т. Записки из зала, Евразия, М., 1995.

12. Гайдар Е. Т. Дни поражений и побед, Вагриус, М, 1996.

13. Гайдар Е. Т. Государство и эволюция, 2-е изд., Норма, С-Пб, 1997.

14. Гайдар Е.Т. Аномалии экономического роста, Евразия, М, 1997.

15. Gaidar Yegor. Days of Defeat and Victory. University of Washington Press. Seattle and London. 1999.

16. Гайдар Е.Т. Наследие социалистической экономики: макро- и микроэкономические последствия мягких бюджетных ограничений, Научные труды № 13Р. Институт экономики переходного периода, M, 1999.

17. Gaidar Yegor, Harold James, Alan Rirman, Carlo Scarpa, Robert Skidelsky. Financial Crises. SMF Centre for Collectivist Studies. 2000.

18. Гайдар Е.Т. (гл. ред.) Экономика переходного периода. Очерки экономической политики посткоммунистической России. 1998–2002, ИЭПП, М, 2003.

19. Гайдар Е.Т. (гл. ред.) Экономика переходного периода. Сборник избранных работ. 1999–2002,. ИЭПП, М, 2003.

20. Гайдар Е. Т. Долгое время. Россия в мире: очерки экономической истории, Москва, Дело, 2005.

21. Гайдар Е. Т. Гибель империи. Уроки для современной России, Москва, «Российская политическая энциклопедия», 2006.

22. Гайдар Е. Т. Власть и собственность, Норма, С-Пб, 2009.

23. Гайдар Е. Т. (гл. ред.) Российская экономика. Тенденции и перспективы, ежегодная публикация Института экономики переходного периода, М, с 1993. г.

Чланци

24. Гайдар Е.Т. Новые задачи: выбор за нами, Вопросы экономики. Т 9, 1994.

25. Гайдар Е.Т. New tasks Problems of econ. transition, Armonk (N.Y.), 1995. Vol.38. N 2.

26. Гайдар Е.Т. Посткоммунистические экономические реформы: прошло пять лет Вопросы экономики, 1995, № 12.

27. Гайдар Е.Т. Аномалии экономического ростаВопросы экономики. 1996, №. 12.

28. Гайдар Е.Т Либеральные реформы: неизбежность и неотложность, Открытая политика. Март 1997. - № 2-3.

29. Гайдар Е.Т. Дядиного кармана не существует, Новое время, 1997, № 12.

30. Гайдар Е.Т. “Детские болезни” постсоциализма: (К вопросу о природе бюджетных кризисов этапа финансовой стабилизации), Вопросы экономики, 1997, № 4.

31. Гайдар Е.Т. Приглашение в …тупик, Открытая политика, Апрель 1997, № 4(19).

32. Гайдар Е.Т. Сто дней нового правительства Открытая политика, Июль-август 1997, № 7-8 (22).

33. Гайдар Е.Т. И все-таки «Яблоко» хочет взять много и поделить, Открытая политика, Сентябрь 1997, № 9 (23).

34. Гайдар Е.Т. Маска, я тебя знаю, Открытая политика, Сентябрь 1997, № 9 (23).

35. Гайдар Е.Т. Самая опасная политика – «никакая», Новое время, Декабрь 1997, № 49.

36. Гайдар Е.Т. О пределах государственной нагрузки на экономику, Открытая политика, Январь 1998, № 1.

37. Гайдар Е.Т. Чего ждать на финансовых рынках в ближайшее время?, Открытая политика, Февраль 1998, № 2.

38. Гайдар Е.Т. Тактика реформ и уровень государственной нагрузки на экономику, Вопросы экономики, 1998, № 4.

39. Гайдар Е.Т. Я убежден, что страна не обречена на выбор между Зюгановым, Лебедем и Лужковым, Новое время, Май 1998, №20.

40. Гайдар Е.Т. Мы как всегда в критической точке, Открытая политика, Июнь 1998, № 6.

41. Гайдар Е.Т. Детские болезни постсоциализма, Новое время, Июнь 1998, № 23.

42. Гайдар Е.Т. О политическом положении в стране, работе и задачах партии, Открытая политика, Июль-август 1998, № 7-8(32).

43. Гайдар Е.Т. Откат, Открытая политика, 1998, № 9/10.

44. Гайдар Е.Т. В «oкно возможностей» влезать тяжело, Новое время, Ноябрь 1998, № 46.

45. Гайдар Е.Т. Стратегия ХХI века: Европейский выбор России, Открытая политика, Январь-февраль 1999, № 35.

46. Yegor Gaidar Pace of Disinflation and The Development of Budget Crisis in Post-Socialist Economies, Zagreb Journal of Economics, 1999, № 4.

47. Гайдар Е.Т. К чему приводит попытка «корректировки курса», Новое время, Май 1999, № 21.

48. Yegor Gaidar Lessons of the Russian Crisis for Transition Economies, Finance and Development. Vol 36 № 2.

49. Гайдар Е.Т. Избавление от иллюзий и заблуждений – первый шаг к выздоровлению, Человек и труд, 1999, № 11.

50. Гайдар Е.Т. После социализма, Открытая политика, Ноябрь-декабрь 1999, № 11-12.

51. Гайдар Е.Т. После социализма, Открытая политика, Январь-февраль 2000, № 1-2.

52. Yegor Gaidar A Political Decision, Сomparative economic studies, XLIV, xo. 4 (winter 2002), 31-35

53. Гайдар Е.Т. Экономический рост и человеческий фактор, Вестник Европы, 2003, № 9.

54. Гайдар Е.Т. I. Богатые и бедные. II. История пенсий, Вестник Европы, 2003, № 10.

55. Гайдар Е.Т. Образованные и здоровые. Как менялась организация систем финансирования образования и здравоохранения в Европе и СШАВестник Европы, 2004, №11.

56. Гайдар Е.Т. Государственная нагрузка на экономику, Вопросы экономики, 2004, №9.

57. Гайдар Е.Т. Социально-экономический прогресс и трансформация системы комплектования вооруженных сил, Мировая экономика и международные отношения, 2004, No 8.

58. Гайдар Е.Т., Мау В.А. Марксизм: между научной теорией и "светской религией" (либеральная апология), Вопросы экономики, 2004№№ 5-6.

59. Гайдар Е.Т. Новый вызов для России, Форбс, 2005, №2.

60. Гайдар Е.Т. Экономический рост: Постсоветская история, Ведомости 20.01.2005.

61. Гайдар Е.Т. Сотворение Европы, Вестник Европы, 2005, № 13-14.

62. Гайдар Е.Т. Новый вызов для России, Форбс №2 2005.

63. Гайдар Е.Т. Экономический рост: Постсоветская история, Ведомости 20.01.2005

64. Гайдар Е.Т. Сотворение Европы, Вестник Европы, 2005, № 13-14

65. Гайдар Е.Т. Особость России. XI-XX вв., Вестник Европы, 2005, №1 5

66. Гайдар Е.Т. Политическая экономия внешних шоков, Экономическая политика, № 1, 2006.

67. Гайдар Е.Т. Политическая экономия внешних шоков (окончание), Экономическая политика, № 2, 2006.

68. Гайдар Е.Т. Российские финансы: что за горизонтом?, Экономическая политика, № 1, 2007.

69. Гайдар Е.Т. Мировая экономическая конъюнктура и Россия Экономическая политика, № 1, 2008.

70. Гайдар Е.Т. Головокружение от успехов, Экономическая политика, № 3, 2008.

71. Гайдар Е.Т. Россия и мировой экономический кризис, Вестник Европы, 2008, № 22-23

72. Гайдар Е.Т. Третий мир и третий центр, Вестник Европы, 2008, № 24

73. Гайдар Е.Т. Мировой экономический кризис: последствия для российской политики, Экономическая политика, № 3, 2009.

74. Гайдар Е.Т. Очерки смутных времен, Вестник Европы, 2009, № 25

75. Гайдар Е.Т. Мировой экономический кризис: последствия для российской политики // Экономическая политика, № 4, 2009.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер