Rebalans budžeta – potrebne razvojne, a ne recesivne mere

Povećanje rashoda uprkos najavama štednje

Suprotno dugo najavljivanom stezanju kaiša na svim nivoima, ukupni rashodi budžeta za ovu godinu povećani su rebalansom za 9,5 milijardi dinara ili za 80 miliona evra (sa originalnim budžetom predviđenih 1.112,4 milijarde na 1.121,9 milijardi dinara). Iako je ovo povećanje troškova simbolično, svega 0,8 odsto, teško ga je objasniti pogotovo posle tolikog insistiranja na radikalnim merama štednje. Uz to, bilo kakvo povećanje rashoda još manje je razumljivo ako se ima u vidu da je originalni budžet baziran na proceni da će inflacija biti duplo veća od stvarnog rasta potrošačkih cena u prvih 10 meseci ove godine.

Neodrživa politika subvencionisanja

Rashodi su sigurno mogli biti manji, nego što je originalnim budžetom planirano, da Vlada nije za 12,8 milijardi dinara povećala subvencije državnim gubitašima. One su, suprotno obećanjima da pare poreskih obveznika neće biti trošene na javna preduzeća, povećane sa 80,9 na 93,7 milijardi dinara ili za oko 110 miliona evra, što je skoro trećina novca koja će se uštedeti smanjenjem plata i penzija, jer se procenjuje da na taj način godišnje može da se uštedi najviše 370-400 miliona evra. Ove godine, gubitaška javna preduzeća koštaće poreske obveznike 800 miliona evra (po prosečnom kursu od 117 dinara za evro). A činjenica da je konačno rešenje za ta preduzeća odloženo za narednu godinu znači da sličan trošak može da se očekuje i u 2015. Plus otpremnine za radnike koji će ostati bez posla, jer u državnim firmama u restrukturiranju ima skoro 100.000 formalno zaposlenih. Procenjuje se da će taj trošak biti oko 20 milijardi dinara i sigurno će biti deo rashodne strane budžeta za 2015.

Poljoprivreda opet na udaru

Neobjašnjivo je da ukupna suma za subvencije raste, dok se s druge strane, smanjuju subvencije za poljoprivredu, i to za čak četiri milijarde dinara. Srbija u ovom trenutku ima jedinstvenu šansu za izvoz svojih prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju. Država treba na sve načine, planski i organizovano, da pomogne srpskim privrdnicima da izvezu što više svojih proizvoda u Rusiju, a ne da imsmanjuje subvencije, koje su već višestrukomanje nego u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji. Još veći nespokoj od samog smanjenja subvencija izaziva obrazloženje zbog čega je agrarni budžet smanjen. Resorna ministarka kratko je objasnila da je taj novac preusmeren na druge namene – zato što nisu završeni planirani projekti! I tu se sve završilo. Bez pitanja ko je kriv za to, zašto projekti stalno kasne, za koliko je tim novcem mogla da se poveća najpre proizvodnja, a onda i izvoz poljoprivrednih proizvoda? Sve se završilo na konstataciju da projekti – kasne. Kao i mnogi drugi. Na realizaciju čeka i ruski kredit od 800 miliona dolara za Železnice Srbije…Zašto? Odgovor je isti. Kasne projekti.

Nastavak rasta deficita

Posle jednogodišnjeg zastoja minus u državnoj kasi nastavio je dramatično da raste.

Uz to, od same visine minusa u državnoj kasi još važnije je gde odlazi taj novac. Na žalost, skoro svaki dinar deficita završava u tekućoj potrošnji, a ne koristi se za finansiranje kapitalnih investicija i stvaranje povoljnijeg ambijenta za privređivanje, čime se jedino mogu stvoriti dugoročne pretpostavke za održivi privredni rast i brži oporavak.

Negativna spirala deficita budžeta nastavljena je povećanjem još jedne stavke na strani troškova. Budžetski transferi Fondu za zdravstveno osiguranje povećani su sa simboličnih 0,67 na čak 14 milijardi dinara. Ovaj „neplanirani“ izdatak nije nikakvo iznenađenje. Na predlog Vlade, od 1. avgusta smanjena je stope doprinosa za zdravstveno osiguranje sa 12,3 na 10 odsto i istovremeno povećani doprinosi za penzijsko osiguranje sa 24 na 26 odsto. Efekat? U RFZO će se do kraja godine pojaviti „rupa“ od 14 milijardi dinara, koja će morati da se zakrpi iz budžeta. Ovo je samo dokaz da se nije dovoljno razmišljalo o efektima jedne takve mere, koja se na kraju pretvorila u presipanje iz šupljeg u prazno. Pri tome kao da Vladi nije svejedno da li će se iz budžeta nedostajući novac transferisati u RFZO ili Fond PIO.

Opet štednja na kapitalnim investicijama

I ovoga puta država je štedela tamo gde ne bi smela ako želi da stvori uslove za brži privredni rast i privlačenje investicija. Prva žrtva na strani rashoda, uz plate i penzije i subvencije za poljoprivredu, bile su kapitalne investicije, koje su smanjene za 4,2 milijarde dinara (sa 50,5 na 46,3 milijarde). Pri tome do kraja godine ni ova niža suma neće biti potrošena, jer je do septembra u kapitalne investicije usmereno svega 15 milijardi, pa bi za četiri meseca trebalo da se potroši duplo više novca nego za prethodnih osam. Iskreno, to i nije ništa novo. Kapitalni izdaci se već godinama smanjuju. U 2013. te investicije skresane su za trećinu (potrošeno je 34,4 umesto 46,8 milijarde dinara), a 2012. su prepolovljene (sa planiranih 42,8 na 21,2 milijarde dinara).

Pri tome je pad kapitalnih investicija teško objasniti i u normalnim uslovima, a posebno u godini u kojoj Srbija po treći put upada u recesiju, što već počinje da liči na tešku depresiju srpske privrede. Pogotovo nakon javnih priznanja (ministra finansija Dušana Vujovića) da Vlada naredne godine očekuje nulti rast, a tek 2016. očekuje se više nego skromni rast BDP-a od jedan odsto. To znači da nivo BDP-a iz 2008. Srbija neće dostići pre 2018. a možda ni tada. S druge strane, pada u oči da izdaci za kamate rebalansom nisu povećani, već su čak i smanjeni za skoro milijardu i po dinara (sa 113,9 na 112,5 milijardi), iako javni dug raste iz meseca u mesec. Pad tih troškova, na žalost, samo je privremen, jer će za dve-tri godine rashodi za kamate premašiti milijardu i po evra godišnje.

Budžetom protiv Fiskalne strategije

Rebalans je u direktnoj suprotnosti i sa Fiskalnom strategijom Vlade Srbije za 2014. sa projekcijama za 2015. i 2016, u kojoj se, između ostalog, navodi da su „osnovni ciljevi i prioriteti fiskalne politike u narednom periodu:

snižavanje udela javnih rashoda, fiskalnog deficita i javnog duga u BDP“. Rebalansom je, naime, urađeno sve suprotno. Prvo, javni rashodi su znatno veći nego 2013, a zbog ulaska Srbije po treći put od 2008. u recesiju, ove godine će BDP biti za bar jedan odsto manji nego prošle godine. Samim tim ne može biti govora ni o smanjenju udela javnih rashoda u BDP-u. Drugo, još je očiglednije da se 2014. neće smanjiti udeo deficita u BDP-u. Naprotiv, on će ove godine dostići rekordnih 8, a mogao bi biti i 8,5 odsto BDP-a, kako procenjuje i Fiskalni savet. Čak i bez dodatnih troškova od oko 600 miliona evra, koji Vlada nije ni iskazala u predlogu rebalansa, deficit će ove godine dostići rekordnih 225 milijardi dinara ili oko 1,9 milijardi evra. Ako se tome dodaju i sve garancije za kredite javnim preduzećima i Agenciji za osiguranje depozita i sanaciju banaka, koje je Vlada knjižila „ispod crte“, minus u državnoj kasi popeće se na čak 2,5 milijarde evra (oko 300 milijardi dinara). To je rekordnih 8,5 odsto BDP-a, tako da je više nego jasno da je produbljivanje deficita kroz rebalans u direktnoj suprotnosti sa vladinom Fiskalnom strategijom.

Konačno, nema govora ni o smanjenju udela javnog duga u BDP-u. On je do početka septembra već povećan na 21,9 milijardi evra (67,9 odsto BDP-a) i do kraja ove godine premašiće 70 odsto BDP-a, sa tendencijom daljeg rasta, bar do nivoa od 80 odsto BDP-a. Negativna spirala rasta duga nije zaustavljena, već se dodatno ubrzava. Od 2008. do sredine 2012, Vlada Mirka Cvetkovića je udvostručila javni dug, sa 8,5 na 16,5 milijardi evra. Vlada Ivice Dačića je zemlju zadužila za dodatnih četiri milijarde evra, a aktuelna Vlada Aleksandra Vučića je dodala još milijardu i po evra. S obzirom da ni 2015. budžetski deficit neće moći da se smanji ispod 1,5 milijardi evra i da će za plaćanje dospelih obaveza stranim i domaćim poveriocima biti neophodno bar tri-četiri milijarde evra, Srbija će i narednih 12 meseci morati da se zaduži za najmanje pet milijardi evra, a neto javni dug će se približiti cifri od 25 milijardi evra.

Očekivani podbačaj prihoda

To što je Vlada bila prinuđena da rebalansom prihode budžeta smanji sa prvobitno projektovanih 929,9 na 897,2 milijarde dinara nije nikakvo iznenađenje. Još pre 12 meseci, kao poslanik u Skupštini Srbije, tvrdio sam da predlog budžeta za 2014. godinu sadrži u sebi sistemsku grešku i da nije realan, jer je predviđao rast budžetskih prihoda za čak 14,5 odsto, sa 812 milijardi, koliko se u državnu kasu slilo lane, na 929,9 milijardi. To prosto nije bilo moguće i to je bilo više nego očigledno, svakome ko je to hteo da vidi. Pa, 2013. imali smo šest puta veću inflaciju, u tu godinu smo ušli i sa većom stopom PDV-a za osnovne životne namirnice (10 umesto 8 odsto), a bila je to i relativno dobra godina sa rastom BDP-a za 2,5 odsto. I uz sve to, nominalno prihodi budžeta povećani su za samo tri odsto (sa 788 na 812 milijardi dinara). A originalnim budžetom za 2014. planiran je pet puta veći rast prihoda (na 929,9 milijardi)! To jednostavno nije bilo moguće. Ni uz privredni rast od 1,5 odsto, kako je planirano, ni uz inflaciju od četiri-pet odsto.

Nažalost i usvojeni rebalans sadrži u sebi istu sistemsku grešku, koja se ponavlja od 2008. naovamo i zbog čega svake godine posle budžeta mora da se usvaja i rebalans. Opet je Vlada precenila prihode. Iako ih je smanjila za 32,7 milijardi dinara, država do kraja 2014. neće moći da naplati ni tih 897,2 milijarde dinara. Da bi se taj novi plan ostvario, prihodi bi morali da budu za 10,5 odsto veći nego 2013. Teško, ako je lane rast prihoda bio samo tri odsto uz neuporedivo bolje sve pretpostavke za izdašnije punjenje budžeta (rast BDP-a od 2,5 odsto, cene su na početku 2013. bile za 12,2 odsto veće nego 1. januara 2012, a osnovna stopa PDV-a od 1. oktobra 2012. povećana je sa 18 na 20 odsto…). Ako se dramatično ne poveća naplata poreza u poslednjem tromesečju, u državnu kasu bi do kraja godine moglo da se slije za oko 30-40 milijardi dinara manje nego što je to rebalansom planirano. Automatski će za toliko da se poveća minus u državnoj kasi! Drugi problem je što će se budžet za 2015. planirati na osnovu projektovanih, a ne naplaćenih prihoda, pa će ta greška uticati da se, kao i uvek do sada, precene i prihodi za narednu godinu. I eto razloga da i pre nego što je Vlada sela da sprema budžet za 2015. moramo da strahujemo da će i on doživeti rebalans.

A evo i računice koja može da potkrepi ove tvrdnje…

Prema do sada dostupnim podacima, do početka septembra u budžet se slilo 552,3 milijarde dinara, u proseku 69 milijardi dinara mesečno. Tim tempom do kraja godine ukupni prihodi biće 828 milijardi, što je za skoro 70 milijardi dinara manje od rebalansom planiranih. Čak i ako se prosečna naplata u poslednja četiri meseca poveća za 15 odsto, do kraja godine prihodi će se zaustaviti na 870 milijardi, opet za 27 milijardi dinara manje nego što se planira. Da bi se ostvarile projekcije Ministarstva finansija, prosečan prihod u poslednja četiri meseca morao bi da bude za četvrtinu (25 odsto) veći nego do sada (86,2 umesto 69 milijardi dinara). Do sada su samo jednom, u junu (87,9 milijardi), mesečni prihodi bili toliki, ali to je bila posledica plaćanja poreza na dobit (on se ne plaća stalno, već jednom godišnje i većina preduzeća ga je platila u junu: 16 milijardi, a pre toga ni jedan mesec više od 5 milijardi) i akciza (za cigarete, pred julsko povećanje akciza – uplaćeno je u junu 25 milijardi, duplo više nego u maju)…

Niko ne spori negativne efekte majskih poplava, ali nisu samo one krive što je Srbija ponovo upala u recesiju. Pre 12 meseci, tokom skupštinske rasprave o budžetu za 2014. upozoravao sam da su mnoge međunarodne finansijske institucije u svojim prognozama korigovale projektovanu stopu privrednog rasta Srbije naniže. Nije to, dakle, bilo baš potpuno iznenađenje, ali je, uprkos tome, originalni budžet baziran na rastu BDP-a od dva odsto!

Javni dug nastavlja da raste

Aktuelna Vlada ponovila je istu grešku kao i prethodna, jer i u rebalansu, samo na osnovu usmenog obećanja, računa na tri milijarde dolara kredita od UAE za finansiranje budžetskog deficita, iako je dva meseca pre kraja godine dogovoren samo kredit od milijardu dolara. Još uvek nema plana B, koji će Vlada morati da primeni ako te dve milijarde dolara ne stignu u planiranom roku i ako se država, pre nego što postigne eventualni stend-baj aranžman sa MMF-om, bude morala zaduživati na međunarodnom finansijskom tržištu. Pri tome bi, bez privrednog rasta, čak i dodatni krediti uz kamatu od 4-5 odsto, što je povoljna cena zaduživanja za zemlju sa kreditnim rejtingom „BB-„ pogurali Srbiju ka ivici bankrota.

Efekti SSP-a na carine

Negativni efekti jednostrane primene SSP-a sve su veći. Srbija je na taj način izgubila neuporedivo više novca nego što će ga sada uštedeti smanjenjem plata i penzija u javnom sektoru. Iako je uvoz od 2009. do 2013. povećan sa 11,3 na 15,5 milijardi evra, priliv u budžet po osnovu carina smanjen je sa 48 na 32,5 milijarde dinara. Za osam meseci 2014. od carina je naplaćeno samo 19,5 milijardi dinara, a rebalansom je do kraja godine planirano da se naplati 31 milijarda dinara.

Poređenja radi, u 2008. pre jednostrane primene SSP-a, od carina je naplaćeno oko 800 miliona evra. U prvoj godini primene SSP-a ti prihodi su pali na 500 miliona evra, u 2010. na 430 miliona evra, 2011. na 380 miliona, 2012. na 315 miliona, lane na 285 miliona i ove će, čak i ako bude naplaćeno sve što je planirano rebalansom, prihodi od carine pasti na 260 miliona evra.

Da su prihodi od carine samo ostali isti kao u prvoj godini primene SSP-a (dakle 500 miliona, a ne 800 miliona, koliko su bili 2008.), u proteklih pet godina, računajući i ovu, u državnu kasu je moglo da se slije dodatnih 840 miliona evra. A da su prihodi od carina ostali svo vreme isti kao 2008. onda bi prihodi budžeta za šest prethodnih godina bili veći za 2,5 milijarde evra i Srbija bi sada mnogo lakše mogla da stabilizuje svoje javne finansije. Na stranu što bi se na taj način smanjila potreba i za dodatnim zaduživanjem u prethodnom periodu pa bi bili manji troškovi i za plaćanje kamata.

Zaključak

SNP se protivi stezanju kajša i sprovođenju mera štednje na kojima insistira Vlada Republike Srbije. Za nas je neprihvatljivo da se smanjenje plata i penzija sprovodi u uslovima recesije kada se najveći broj građana pogođen tim merama već nalazi na ivici siromaštva. Naprotiv, SNP smatra da su Srbiji sada potrebne razvojne mere i povećanje ulaganja u realni sektor ekonomije, jer jedino dinamična privredna aktivnost može da dovede do većeg zapošljavanja i rasta standarda građana.

Najveću šansu za pokretanje privredne aktivnosti prepoznajemo u iskorišćavanju postojećih potencijala za rast izvoza naše zemlje na tržište Ruske Federacije, kao i u početku izgradnje gasovoda Južni tok koji Srbiji može da obezbedi direktne investicije od dve milijarde evra.

S druge strane, ne smemo zanemariti potencijale naše saradnje sa članicama Evropske unije, a posebno mogućnost privlačenja investicija iz EU u Srbiju. Zbog sankcija koje je Ruska Federacija uvela Evropskoj uniji, naša zemlja danas ima jedinstvenu šansu da kompanijama iz EU pruži mogućnost da otvaranjem proizvodnje u Srbiji obezbede kontinuirano prisustvo svojih proizvoda na ruskom tržištu. Tu mogućnost prepoznajemo kao našu najveću konkuretsku prednost koju Srbija mora na sistemski način da iskoristi.

(SNP)