Александар Дикић: Сви трикови српског Худинија

Друштвене мреже су пуне различитих упутстава, водича и туторијала за скоро све вештине које су вам потребне да вам олакшају ионако лаган живот. Они служе да вам уштеде време и новац, да вас сачувају од непотребног напора и да вас натерају да још више времена проведете заробљени у виртуелној ризници знања.

Водич за безбедно гледање "обраћања нацији" највећег сина нашег народа и непротераних народности

Србима није потребно објашњавати како не бацати отпад у реке, како не палити откос на тропским врућинама, како не давати мигавац кад се скреће удесно.

Ипак, зарад избегавања нежељеног ефекта и колективне менталне хигијене неопходно је направити водич за безбедно гледање „обраћања нацији“ највећег сина нашег народа и непротераних народности.

Без непотребног увода, кренимо одмах са методама примене.

Прво што треба урадити-употребите виртуелни коректор и обришите све придеве којима режимски медији описују најављено обраћање, било оно историјско, епохално, непоновљиво, хитно, незаборавно… Прескочите ту прву емоционалну удицу и останите фокусирани.

Друго, премотајте све драмске паузе које намерно и смишљено чине већи део перформанса! Овим јефтиним триком главни глумац вас убацује у вртлог догађаја које сам производи, покреће и контролише, а током којих се ви од неутралног посматрача претварате у његовог навијача. Он тако злоупотребљава вашу емпатију, самилост и индуковану стрепњу.

Треће, пратите детаље. Ђаво је у детаљима, па је логично да ћете и Вучића тамо затећи. Он кроз детаље провуче оно што жели да каже, а да га ви или не схватите или не разумете, да би касније током анализе накнадне памети или имао валидни алиби или могао да се вади на „И толд yоу со“.

Пре последње конференције за штампу српски медијски Худини издао је налог својим помагачима да публику изненаде димном бомбом и да се током интермеца од 72 сата јавност забавља потенцијалним проглашењем окупације Космета.

Изнајмљени опсенари, шегрти главног чаробњака, почели су да подижу температуру, да ударају у таламбасе, да хорски декламују корачнице, да лелекањем призивају осветнике.

Додатак, четврто-припреме за медијско-хипнотизерску операцију служе као дијагностички инструмент или као завршна обрада пацијената после које следи коначни избор терапије.

То финално испитивање јавног мњења и пулса јавности даје више података.

Прво-показује колико је висок праг самосвесности маса, друго брзина тог спина, тај компликовани медијско-политички кружни ток врло често усмери на погрешни излаз лаковерну и неискусну конкуренцију која тиме поново испада из игре.

Окупација никад није ни била опција (можда предаја јесте иако нас стално покличима убеђују у супротно), јер је немогуће у имагинаријуму за сценографију изабрати заставу ЕУ, па прогласити окупацију Косова. Ако бисте то урадили прво питање би било-ко је окупатор?

Председник је вешто избегао прву кривину вештим пуцкетањем прстију, како би скренуо поглед публике у погрешном смеру док испод стола сакрије тачан одговор.

Косовски Албанци не могу бити окупатори јер они нису страна у сукобу, нису држава, нису међународни субјект.

Допуна питања би била – а да ли је окупатор НАТО, односно државе чија је војна сила присутна на територији Космета и које силом не дозвољавају потпуну имплементацију важеће резолуције 1244, већ том истом силом омогућавају насилну сецесију покрајине.

Ту је већ дошло до шлајфовања, али краткотрајног. Док је детаљно описивао брутаности које косовска полиција (ни сам не знам како да употребим тај назив, да ли такозвана или не јер су и државни медији неретко у сличној дилеми) примењује над ухапшеним Србима, гневни Вучић је објаснио да ова непочинства нису резултат моћи Приштине, већ њених западних заштитника.

Да ли су онда ти заштитници творци постојећег стања, док је домицилно становништво само окупациона посада потпомогнута симболичним бројем НАТО заштитара? Ко финансира ту окупацију? Ко преговорима легализује постојеће стање? Каква је то застава иза Вас, председниче?

Када би се ова питања спојила у једно, одговор који би био логичан и тачан значио би вратоломни политички лупинг и самоубиство у најави за режим који такав исход успешно избегава читаву деценију.

Када би магија престала, представа се окончала, у нападу искрености могло би се чути-Косово јесте окупирано, окупатори су западне силе. Проглашење окупације значило би позив на отпор окупатору, како Срба са Косова, тако и свих државних институција републике.

Карактер отпора зависио би од околности које су променљиве, али оно што би било непроменљиво јесте промена наше спољне политике и геополитичке позиције.

То се наравно неће догодити, чаробњак не сме бити разотркивен, публика не сме престати да верује у његове моћи.

Магија се наставља по следећем рецепту – остатак Србије је под сличним моделом окупације, само без страних трупа, а једини избор који у том контексту можемо направити јесте нека врста кохабитације стабилократске Србије и отцепљеног Косова, оба ентитета на цуцли ЕУ и под кишобраном НАТО.

Контекст-та реч која је у овој представи заменила ону уобичајену мађионичарску абракадабра.

Вучић је задао контекст да би лакше могао да себи задаје питања и да би још лакше себи могао да даје одговоре. Шта су главне одреднице задатог контекста?

Прво је покушао да историјским швенком баци магију на посматраче и да их временски и просторно дезорјентише.

Намерно је убрзавао тамо где би могао да се саплете, а успоравао тамо где су се други саплитали. Рекао је-када се политика не разуме, плаћа се огромна цена, и платили смо огромну цену нашег незнања.

Било ко, ко је деведесетих почео да се брије, или знао да помера „рибљу кост“ на ТВ-у, или памти очи боје дуге тете са новчанице од сто марака, могао му је рећи- не, Вучићу, ТИ ниси разумео политику, а МИ смо платили огромну цену! Ти си цигле Берлинског зида хтео да носиш за Карловац, Карлобаг и Огулин.

Ти си хтео да војним мерама смањујеш шиптарски наталитет. Ти си хтео бејзбол палицама да поразиш НАТО. Ти и твој политички отац кога си пратио скоро двадесет година.

Можда је опозиција грешила ако је мислила да је питање Косова демократско питање, али не можда, већ је сигурно радикалско-социјалистичка власт погрешила када је покушала да на косовско питање да недемократски одговор.

После вашег одговарања и пада на испиту сва остала питања више нису битна, вратили су нам индекс и избацили нас из учионице без питања и без одговора.

Али, публика је довољно омамљена економским успесима и укидањима листе чекања до би се било ко усудио за овакав прекид илузије.
Наравно да Худини није пропустио да своје претходнике (а заборавља да су његови претходници заправо његови наследници) оптужи да нису ништа урадили или ако су урадили, радили су погрешно.

Жалио се да за Косово нема доброг и консензуалног решења и да ће то признати рационални партиоти, а да ће га сви остали оптуживати.

То је само прво део његовог хокус-покус пренемагања, који служи да гледаоца убеди да су други одговорни, а да ће он испасти крив, да испашта туђе грехе и да их својом жртвом откупљује.

Разапет тако на ТВ екрану покушава да код просечног Србина изазове не само сажаљење, већ и асоцијацију на оног који је страдао жртвујући се за све нас, који је преживео пакао на земљи да бисмо ми задобили рај на небу.

Други део трика јесте да су одлуке које доноси једине могуће, да нема другог пута, да нема мултиверзума, већ само овај његов, мађионичарски универзум где он поставља правила, тумачи стварност и одређује будућност.

Немојте покушавати са предлозима, немојте се трудити да коригујете његова постигнућа-она су максимална у датим околностима, она су и више од могућег, она су незабележени успех (није употребио Ђурићевих 5:0, није згодно сада после успешне српске офанзиве на Пацифик).

Зато нам и не треба опозиција, не треба нам друго мишљење или корекција. Оно што он каже је једино могуће, оно што он ради је једино корисно. Зато је и на крају трика поновио своју одјавну шпицу, традиционално шамарајући опозицију коју користи као даму на трапезу.

Неће они мене срушити,ја ћу се сам склонити.

Те речи су заправо магичне. Нема потребе за изборима драга опозицијо, нема потребе за протестима, драги грађани, нема потребе за уставом, законом, институцијама. Ја померам брда, градим хиљаду мостова, милионе километара ауто-путева, стотине фабрика.

ЈА сам одлучио када ћу почети и када ћу завршити са представом. Нестаћу у облаку дима као и сви мађионичари, а оставити вас у златном добу јер сам вам обећао рај у небеској Србији. Тада нећете моћи да кажете-Бог је умро узалуд.

Овај водич можете бесплатно користити за све трикове председника Худинија. О мерама опреза и нежељеним дејствима обратите се свом лекару или фармацеуту.

Аутор је лекар и ТВ аутор

(Данас)