Aleksandar Dikić: Svi trikovi srpskog Hudinija

Društvene mreže su pune različitih uputstava, vodiča i tutorijala za skoro sve veštine koje su vam potrebne da vam olakšaju ionako lagan život. Oni služe da vam uštede vreme i novac, da vas sačuvaju od nepotrebnog napora i da vas nateraju da još više vremena provedete zarobljeni u virtuelnoj riznici znanja.

Vodič za bezbedno gledanje "obraćanja naciji" najvećeg sina našeg naroda i neproteranih narodnosti

Srbima nije potrebno objašnjavati kako ne bacati otpad u reke, kako ne paliti otkos na tropskim vrućinama, kako ne davati migavac kad se skreće udesno.

Ipak, zarad izbegavanja neželjenog efekta i kolektivne mentalne higijene neophodno je napraviti vodič za bezbedno gledanje „obraćanja naciji“ najvećeg sina našeg naroda i neproteranih narodnosti.

Bez nepotrebnog uvoda, krenimo odmah sa metodama primene.

Prvo što treba uraditi-upotrebite virtuelni korektor i obrišite sve prideve kojima režimski mediji opisuju najavljeno obraćanje, bilo ono istorijsko, epohalno, neponovljivo, hitno, nezaboravno… Preskočite tu prvu emocionalnu udicu i ostanite fokusirani.

Drugo, premotajte sve dramske pauze koje namerno i smišljeno čine veći deo performansa! Ovim jeftinim trikom glavni glumac vas ubacuje u vrtlog događaja koje sam proizvodi, pokreće i kontroliše, a tokom kojih se vi od neutralnog posmatrača pretvarate u njegovog navijača. On tako zloupotrebljava vašu empatiju, samilost i indukovanu strepnju.

Treće, pratite detalje. Đavo je u detaljima, pa je logično da ćete i Vučića tamo zateći. On kroz detalje provuče ono što želi da kaže, a da ga vi ili ne shvatite ili ne razumete, da bi kasnije tokom analize naknadne pameti ili imao validni alibi ili mogao da se vadi na „I told you so“.

Pre poslednje konferencije za štampu srpski medijski Hudini izdao je nalog svojim pomagačima da publiku iznenade dimnom bombom i da se tokom intermeca od 72 sata javnost zabavlja potencijalnim proglašenjem okupacije Kosmeta.

Iznajmljeni opsenari, šegrti glavnog čarobnjaka, počeli su da podižu temperaturu, da udaraju u talambase, da horski deklamuju koračnice, da lelekanjem prizivaju osvetnike.

Dodatak, četvrto-pripreme za medijsko-hipnotizersku operaciju služe kao dijagnostički instrument ili kao završna obrada pacijenata posle koje sledi konačni izbor terapije.

To finalno ispitivanje javnog mnjenja i pulsa javnosti daje više podataka.

Prvo-pokazuje koliko je visok prag samosvesnosti masa, drugo brzina tog spina, taj komplikovani medijsko-politički kružni tok vrlo često usmeri na pogrešni izlaz lakovernu i neiskusnu konkurenciju koja time ponovo ispada iz igre.

Okupacija nikad nije ni bila opcija (možda predaja jeste iako nas stalno pokličima ubeđuju u suprotno), jer je nemoguće u imaginarijumu za scenografiju izabrati zastavu EU, pa proglasiti okupaciju Kosova. Ako biste to uradili prvo pitanje bi bilo-ko je okupator?

Predsednik je vešto izbegao prvu krivinu veštim pucketanjem prstiju, kako bi skrenuo pogled publike u pogrešnom smeru dok ispod stola sakrije tačan odgovor.

Kosovski Albanci ne mogu biti okupatori jer oni nisu strana u sukobu, nisu država, nisu međunarodni subjekt.

Dopuna pitanja bi bila – a da li je okupator NATO, odnosno države čija je vojna sila prisutna na teritoriji Kosmeta i koje silom ne dozvoljavaju potpunu implementaciju važeće rezolucije 1244, već tom istom silom omogućavaju nasilnu secesiju pokrajine.

Tu je već došlo do šlajfovanja, ali kratkotrajnog. Dok je detaljno opisivao brutanosti koje kosovska policija (ni sam ne znam kako da upotrebim taj naziv, da li takozvana ili ne jer su i državni mediji neretko u sličnoj dilemi) primenjuje nad uhapšenim Srbima, gnevni Vučić je objasnio da ova nepočinstva nisu rezultat moći Prištine, već njenih zapadnih zaštitnika.

Da li su onda ti zaštitnici tvorci postojećeg stanja, dok je domicilno stanovništvo samo okupaciona posada potpomognuta simboličnim brojem NATO zaštitara? Ko finansira tu okupaciju? Ko pregovorima legalizuje postojeće stanje? Kakva je to zastava iza Vas, predsedniče?

Kada bi se ova pitanja spojila u jedno, odgovor koji bi bio logičan i tačan značio bi vratolomni politički luping i samoubistvo u najavi za režim koji takav ishod uspešno izbegava čitavu deceniju.

Kada bi magija prestala, predstava se okončala, u napadu iskrenosti moglo bi se čuti-Kosovo jeste okupirano, okupatori su zapadne sile. Proglašenje okupacije značilo bi poziv na otpor okupatoru, kako Srba sa Kosova, tako i svih državnih institucija republike.

Karakter otpora zavisio bi od okolnosti koje su promenljive, ali ono što bi bilo nepromenljivo jeste promena naše spoljne politike i geopolitičke pozicije.

To se naravno neće dogoditi, čarobnjak ne sme biti razotrkiven, publika ne sme prestati da veruje u njegove moći.

Magija se nastavlja po sledećem receptu – ostatak Srbije je pod sličnim modelom okupacije, samo bez stranih trupa, a jedini izbor koji u tom kontekstu možemo napraviti jeste neka vrsta kohabitacije stabilokratske Srbije i otcepljenog Kosova, oba entiteta na cucli EU i pod kišobranom NATO.

Kontekst-ta reč koja je u ovoj predstavi zamenila onu uobičajenu mađioničarsku abrakadabra.

Vučić je zadao kontekst da bi lakše mogao da sebi zadaje pitanja i da bi još lakše sebi mogao da daje odgovore. Šta su glavne odrednice zadatog konteksta?

Prvo je pokušao da istorijskim švenkom baci magiju na posmatrače i da ih vremenski i prostorno dezorjentiše.

Namerno je ubrzavao tamo gde bi mogao da se saplete, a usporavao tamo gde su se drugi saplitali. Rekao je-kada se politika ne razume, plaća se ogromna cena, i platili smo ogromnu cenu našeg neznanja.

Bilo ko, ko je devedesetih počeo da se brije, ili znao da pomera „riblju kost“ na TV-u, ili pamti oči boje duge tete sa novčanice od sto maraka, mogao mu je reći- ne, Vučiću, TI nisi razumeo politiku, a MI smo platili ogromnu cenu! Ti si cigle Berlinskog zida hteo da nosiš za Karlovac, Karlobag i Ogulin.

Ti si hteo da vojnim merama smanjuješ šiptarski natalitet. Ti si hteo bejzbol palicama da poraziš NATO. Ti i tvoj politički otac koga si pratio skoro dvadeset godina.

Možda je opozicija grešila ako je mislila da je pitanje Kosova demokratsko pitanje, ali ne možda, već je sigurno radikalsko-socijalistička vlast pogrešila kada je pokušala da na kosovsko pitanje da nedemokratski odgovor.

Posle vašeg odgovaranja i pada na ispitu sva ostala pitanja više nisu bitna, vratili su nam indeks i izbacili nas iz učionice bez pitanja i bez odgovora.

Ali, publika je dovoljno omamljena ekonomskim uspesima i ukidanjima liste čekanja do bi se bilo ko usudio za ovakav prekid iluzije.
Naravno da Hudini nije propustio da svoje prethodnike (a zaboravlja da su njegovi prethodnici zapravo njegovi naslednici) optuži da nisu ništa uradili ili ako su uradili, radili su pogrešno.

Žalio se da za Kosovo nema dobrog i konsenzualnog rešenja i da će to priznati racionalni partioti, a da će ga svi ostali optuživati.

To je samo prvo deo njegovog hokus-pokus prenemaganja, koji služi da gledaoca ubedi da su drugi odgovorni, a da će on ispasti kriv, da ispašta tuđe grehe i da ih svojom žrtvom otkupljuje.

Razapet tako na TV ekranu pokušava da kod prosečnog Srbina izazove ne samo sažaljenje, već i asocijaciju na onog koji je stradao žrtvujući se za sve nas, koji je preživeo pakao na zemlji da bismo mi zadobili raj na nebu.

Drugi deo trika jeste da su odluke koje donosi jedine moguće, da nema drugog puta, da nema multiverzuma, već samo ovaj njegov, mađioničarski univerzum gde on postavlja pravila, tumači stvarnost i određuje budućnost.

Nemojte pokušavati sa predlozima, nemojte se truditi da korigujete njegova postignuća-ona su maksimalna u datim okolnostima, ona su i više od mogućeg, ona su nezabeleženi uspeh (nije upotrebio Đurićevih 5:0, nije zgodno sada posle uspešne srpske ofanzive na Pacifik).

Zato nam i ne treba opozicija, ne treba nam drugo mišljenje ili korekcija. Ono što on kaže je jedino moguće, ono što on radi je jedino korisno. Zato je i na kraju trika ponovio svoju odjavnu špicu, tradicionalno šamarajući opoziciju koju koristi kao damu na trapezu.

Neće oni mene srušiti,ja ću se sam skloniti.

Te reči su zapravo magične. Nema potrebe za izborima draga opozicijo, nema potrebe za protestima, dragi građani, nema potrebe za ustavom, zakonom, institucijama. Ja pomeram brda, gradim hiljadu mostova, milione kilometara auto-puteva, stotine fabrika.

JA sam odlučio kada ću početi i kada ću završiti sa predstavom. Nestaću u oblaku dima kao i svi mađioničari, a ostaviti vas u zlatnom dobu jer sam vam obećao raj u nebeskoj Srbiji. Tada nećete moći da kažete-Bog je umro uzalud.

Ovaj vodič možete besplatno koristiti za sve trikove predsednika Hudinija. O merama opreza i neželjenim dejstvima obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Autor je lekar i TV autor

(Danas)