Aleksandar Ivković: Vučićev imidž poljuljan i kod njegovih birača, jer ne može da zaustavi proteste

Vlast je pokrenula seriju kontramitinga, ali je sada u mnogo u slabijem položaju nego pre pet godina, kada su po velikim gradovima održavali te skupove, ocenio je politički analitičar Aleksandar Ivković. Dodao je da je imidž Aleksandra Vučića poljuljan i kod njegovih birača, jer su od njega zahtevali da može da spreči proteste.

Upitan da li je Srbija sada u političkoj krizi ili posle 13 godina pokušava da izađe iz nje, Ivković odgovara da ovde imamo dva tipa političke krize. 

„Institucije ne rade, Skupština ne može da se sastane već dugo vremena. Novi Sad je potpuno disfunkcionalan sa stanovišta institucija, nema budžet, gradonačelnik je u ostavci. Za gradonačelnika Beograda ljudi se pitaju da li uopšte dolazi na posao. To je jedna vrsta političke krize“, rekao je Aleksandar Ivković. 

Druga vrsta političke krize proističe iz toga što je tokom 13 godina došlo do pada poverenja u političke institucije – u izbore i parlament pre svega, dodao je.

Građani, ističe, sada vide proteste kao jedini način da izraze svoje nezadovoljstvo – zbog toga su oni sve češći i češći, a zahtev studenata je da institucije počnu da rade svoj posao, ne bi li Srbija izašla iz te političke krize.

„Studenti su probudili veliku energiju i nikada nije bilo ovoliko protesta i ljudi koji žele promene. Promena je reč u koju bi sve moglo da stane – neko želi više pravde, neko borbu protiv korupcije“, rekao je on.

Poruke koje dolaze od vlasti – od toga kako je predsednik Aleksandar Vučić taj koji se bori protiv korupcije, pa do nedavnih hapšenja – usmerene su ka biračkom telu vlasti, kazao je. Istovremeno, dodaje Ivković, oni koji protestuju žele da se institucije bore protiv korupcije, a da Vučić radi ono za šta je kao predsednik nadležan.

„Da li će energija koju su studenti probudili dovesti do nekih političkih promena? Mislim da to zavisi od toga da li će studenti prihvatiti da podrže neku vrstu ideje (npr. o prelaznoj vladi koju plasira opozicija) koja će podići ove proteste na nivo političkih institucija. Dakle, ne nivo stranačke borbe, jer studenti su očigledno protiv toga. Ali je pitanje da li oni mogu da podrže neko političko razrešenje krize. Studentska organizacija je jako decentralizovana i teško je proceniti da li oni mogu da se usaglase oko toga da li će protesti krenuti u tom pravcu, ili će nastaviti da traže ispunjenje svojih zahteva“, istakao je on.

„Građani koji protestuju neće se demotivisati kad se blokade završe“

Mišljenja je da će građani koji su na ulicama smatrati da posao nije završen, ako dođe do kraja studentskih blokada, ali ne bude i političkog rešenja.

„Mislim da se oni neće demotivisati, već će želeti da nastave borbu i da će ih to prirodno voditi do toga da pronađu nekoga u političkoj areni kome će dati šansu da ih predstavlja. Da li će ga naći postojećoj opoziciji, u nekoj vanparlamentarnoj opoziciji, ili će se neka organizacija izroditi iz studentskog protesta, pitanje je… Verovatno će biti i jednog, i drugog. Ne verujem da će postojati jedan jedini akter koji će uspeti da pokupi svu tu želju za promenom“, rekao je.

Zapaža i da vlast pokušava da pokupi želju za promenom kod svojih birača tako što osniva novi pokret.

„Vlast ima dve strategije – da ne provocira studente i da konsoliduje svoje birače“

Od najave ostavke Miloša Vučevića vlast je, smatra Ivković, odlučila da dodatno ne provocira studente, te da sačeka da se studenti umore. Druga strategija im je, dodaje, da konsoliduju svoje birače.

„Vlast je pokrenula seriju kontramitinga, ali je sada u mnogo u slabijem položaju nego pre pet godina, kada su po velikim gradovima održavali te skupove. Oni bi možda i sad mogli da skupe ljude u Beogradu, ali očigledno procenjuju da bi to bilo ogromna provokacija, pa biraju manja mesta. Ono što takođe vidimo je da je predsednik Vučić lično krenuo u neku vrstu predsedničke kampanje, iako više ne može da se kandiduje za predsednika. Vučić snima TikTok videe koji treba da ga humanizuju, jer je svestan da je njegov imidž jedini i glavni adut vlasti“, rekao je politički analitičar.

Vučiću je kod njegovih glasača imidž narušen, ne samo zbog studentskih zahteva, već i zbog nesposobnosti vlasti da spreči studentske proteste i reši blokade, dodao je.

Strategija u medijima bliskim vlasti je da spreče da se stvori politička alternativa, naveo je.

Šta radi opozicija?

„Provladini mediji nastoje da spreče da energija koju su studenti stvorili pređe na političke aktere, pre svega na aktuelnu opoziciju. Za vlast bi bio čak i bolji scenario da se pojavi neko skroz novi, jer bi oni bili neorganizovani. Trenutna opozicija, kakva god da jeste, ima neku infrastrukturu i stoga bi bila izazov za vlast, ako uspe da pokupi studentsko nezadovoljstvo“, kazao je.

Lideri parlamentarne opozicije su svi plasirali ideju prelazne vlade, podsetio je.

„Međutim, ukoliko studenti to ne podrže, mislim da neće biti velike šanse da se to desi. Glasači opozicije očekuju od njih dve stvari – jedinstvo i da budu vidljivi i aktivni, ali da se ne mešaju studentima u proteste. Ovo drugo je teško izvodljivo, kako da budu vidljivi a da studentima ‘ne otimaju mikrofon’. Dobro je što studentima ne upadaju u proteste, ali mislim da se polako stvara osećaj da sada treba da pokažu aktivnost i postojanje nekog plana, koji se ne svodi samo na prelaznu vladu“, rekao je.

Da izbori nisu opcija, da studentske zahteve treba podržati, da Ekspo treba da se otkaže jer je „poligon za korupciju“, da je potrebna ekspertska vlada – sve su to predlozi koji imaju podršku u opozicionoj javnosti, dodao je.

Međutim, ocenjuje da opozicija još uvek nije simbolički pokazala svoje jedinstvo.

„Mislim da je jedinstvo upravo ono što im je donelo dobar rezultat na izborima u decembru, dok su razočarali glasače kada su se razjedinili u junu. Od 12 opozicionih stranaka u parlamentu glasači prvo očekuju jedinstvo, kao obećanje da će sarađivati u budućnosti“, zaključio je.

(N1)