Радар: Након великог митинга на Славији Вучевић разговарао појединачно са свим шефовима војних и цивилних безбедносних служби, постављајући им питање – „Да ли сте спремни да по сваку цену чувате поредак?“

Неколико дана после великог митинга на Славији, тачније 28. децембра, тадашњи премијер Милош Вучевић разговарао је појединачно са свим шефовима војних и цивилних безбедносних служби, анкетирајући их да ли су спремни да свим средствима чувају уставни поредак

Велика нервоза и страх врха режима пред актуелним догађајима и побуњеним друштвом налазе свој израз у чисткама у сектору безбедности, која се после серије пензионисања високорангираних официра полиције, проширила и на Војску Србије. Како из поузданих извора сазнаје Радар, крајем децембра челни људи свих безбедносних служби у земљи имали су одвојене састанке са одлазећим председником Владе Милошем Вучевићем, на коме је требало да потврде спремност да ће у случају потребе свим средствима бранити актуелни поредак.

Иако су на овај необичан начин анкетирани руководиоци на питање свих питања одговорили позитивно, очигледно је да су неки у наредним данима осетили потребу да своју лојалност и додатно демонстрирају, док се другима власт захвалила на досадашњем раду, пензионишући их у готово апсолутној тишини.

Тиха превирања

Тако би, да није штуре вести на сајту Војно-обавештајне агенције (ВОА) пензионисање њеног директора, бригадног генерала Зорана Стојковића (24. јануара), прошло готово незапажено. На његово место постављен је досадашњи заменик директора, пуковник Владимир Планић, иначе кадар из Војно-безбедносне агенције (ВБА). О каквој је журби реч говори и чињеница да је генерал Стојковић пензионисан свега неколико дана по испуњавању законског рока од 56 година старости, иако у самом Генералштабу ради немали број високих официра који су и даље у активној служби, а старосну границу за пензију су премашили за једну или више година.

Претходне информације добијају посебан значај када се ставе у контекст повезаних догађаја који су протекли потпуно изван очију јавности. Наиме, према поузданим информацијама до којих је дошао Радар, пре нешто више од једног месеца и свега неколико дана после великог митинга на Славији, тачније 28. децембра, актуелни премијер у оставци Милош Вучевић имао је веома испуњен радни дан, и са само једном темом. Тог уторка председник СНС разговарао је појединачно са свим шефовима војних и цивилних безбедносних служби, анкетирајући их о једном истом питању: да ли су спремни да свим средствима чувају уставни поредак земље.

Како сазнајемо, одговори које је добио од колегијума БИА, ВБА и ВОА, МУП и Генералштаба, био је позитиван и привремено је смирио нервозу врха власти, али и помало обеспокојавајући када је реч о истој спремности официрског кадра по дубини.

Тако је после деценије растурања безбедносних служби (са нагласком на Безбедносно-информативну агенцију) довођењем нестручних а владајућој партији лојалних људи, од којих су многи касније хапшени због класичног криминала, власт дошла у ситуацију да не зна коме да верује. Саговорници Радара истичу да се у кризној ситуацији попут ове врх власти све више ослања на тврдо језгро својих следбеника у Војно-безбедносној агенцији и специјалним јединицама у које је, подсетимо, претходно дозволио пријем из редова цивила.

После деценије растурања безбедносних служби довођењем нестручних, владајућој партији лојалних људи, од којих су многи касније хапшени због класичног криминала, власт је дошла у ситуацију да не зна коме да верује

Иначе, нови директор ВОА пуковник Планић, као и директор ВБА генерал Ђуро Јованић, били су пре једне деценије припадници истог одељења ВБА које се бави контраобавештајном и физичко-техничком безбедношћу министра одбране у време када је ту функцију обављао Александар Вучић (2012-2014). Каријера Ђуре Јованића, тада ађутанта актуелног председника Републике и капетана прве класе, наредних година је метеорски напредовала до чина генерал-мајора, брзином незапамћеном у Војсци Србије.

Чудна ширења надлежности

Овим постављењем се, говоре саговорници Радара, заправо комплетира неформално преузимање ВОА од стране ВБА, која се затварањем војске према јавности, отвореним ратом који води против војног синдиката и његовог бившег лидера Новице Антића, већ доказала у лојалности режиму Александра Вучића.

„Реч је о нескривеној намери Војно-безбедносне агенције да наметне своју премоћ и буквално прогута војно-обавештајну делатност, што је један веома опасан преседан“, говори за Радар Александар Радић, војни коментатор.

Саговорник Радара истиче да све активности ВБА последњих година указују да је она претворена у дневнополитички сервис власти, иако би требало да сузбија контраобавештајне активности и криминалитет усмерен према Војсци Србије:

Активности ВБА последњих година указују да је она претворена у дневнополитички сервис власти, иако би требало да сузбија контраобавештајне активности и криминалитет усмерен према Војсци Србије

„Сада, на таласу потребе за политичком подршком режиму, ВБА је у прилици да тргује, сада су они потребни и омиљени. Било би занимљиво пронаћи колико је кривичних поступака покренула ВБА од Јованићевог постављења на место директора 2018. године до данас. Уместо тога, током времена створили су уверење да политичка воља да „треба ићи на некога“ аутоматски подразумева његову кривицу“, говори Радић.

„Ми немамо доказе, али се искрено надам да ћемо једном имати и бити у прилици да видимо пуно тога шта ВБА ради у овим временима. Не могу се отети утиску да они врло агресивно прате догађаје који су далеко ван њиховог ресора и природне сфере интересовања. Наравно, реч је о обавештајном деловању против на пример синдиката, чиме су етаблирали слику о себи. Тиме су уједно и предузели акцију против је­дне трећине сопствене војске. Шта мислити о једној агенцији којој су највећи непријатељ људи у њиховом систему, дакле професионалци из система Војске Србије, попут Новице Антића. Због тога су многи људи уплашени и не желе да говоре о ономе шта се дешава.“

Радић наглашава чињеницу да ВБА делује као систем изван система, а у себи носи елементе структуре која је преживела 5. октобар и била дубоко укључена у дешавања која су довела до убиства премијера Зорана Ђинђића, а које су касније власти заштитиле, чак и ојачале: „Сада је то систем који нема границе јер имају подршку власти, уз чији благослов су потпуно затворили војску према јавности. Буквално се све третира као тајна. Тако се од нашег јавног мњења крију информације које дајемо страним земљама, попут бројног стања војске. Затворили су се потпуно и они су сада само посебно крило секте за које се, када мислимо о њима, намеће закључак о томе ко су Вучићеви лојалисти. Све ово што се данас догађа на улицама сматрају за непријатељско деловање у коме препознају лажни страни фактор. То је њихов начин размишљања. Свако деловање против власти за њих мора да буде последица контакта са страним фактором који даје упутства. За њих не постоје студенти, или ако хоћете, Срби који размишљају својом главом. Њихов судар са реалношћу може заиста бити веома опасан јер они верују да ми овде на делу имамо обојену револуцију. Ја не могу да пројектујем до које мере то може да иде, али тај систем вредности је и довео до контрареволуције у Србији и убиства Ђинђића.“

Саговорник Радара истиче да војска нема никакав надзор над ВБА, јер главни инспектор који треба да контролише саму агенцију увек долази из ње саме. „Тако их је годинама `контролисао` човек који је био шеф технике у ВБА и бавио се прислушкивањем. Ми том систему можемо да верујемо само на часну реч, док они хистерично затварају читаву војску према јавности. Са друге стране су веома ангажовани да стварају позитивну медијску слику о председнику, а када се догоди неки инцидент, од таквих структура се очекује само заташкавање. Таква служба је несанкционисана, преживела је 2000. годину и они су још у време демократских власти полако изашли на терен са идејом да се у војсци формира јединствена служба. Један од кључних људи ми је тада, пошто сам јавно критиковао такве идеје, рекао да не треба то да чиним јер служба безбедности доноси одлуке, а обавештајци су само њихов сервис. Е, то је суштина тог поимања и у тој фрази је есенција проблема. Ти људи мисле да је на њима да доносе одлуке, а то је заправо веома опасан механизам јер их претвара у политичко тело, које је одувек имало алергију на обавештајну делатност.“

Радић подвлачи да је обавештајна делатност по дефиницији искључиво усмерена према страном фактору. И како каже, ако прикупљате податке који долази из треће земље онда немате дневнополитичку компромитацију. Он наглашава да је Војно-безбедносна агенција од свог формирања имала жељу да ослаби ВОА и да је укључи у своју делатност: „Сада имају повољан моменат јер је шеф ВБА Ђуро Јованић за време власти СНС напредовао од чина мајора до генерал-потпуковника, какав преседан не постоји још од времена Наполеонове војске.“

ВБА од свог формирања има жељу да ослаби ВОА и да је укључи у своју делатност. Сада имају повољан моменат јер је шеф ВБА Ђуро Јованић за време власти СНС напредовао од чина мајора до генерал-потпуковника, какав преседан не постоји још од времена Наполеонове војске

За разлику од припадника БИА или на пример Жандармерије, имена припадника војних служби безбедности ређе су доспевала у саопштења о хапшењима или оптужницама, са изузетком Саше Вујичића, подофицира Војске Србије и некадашњег припадника првог одељења Војно-обавештајне агенције, чије се име повезује са афером Јовањица. Индикативно је да је Вујичић једини од свих припадника МУП и БИА избегао хапшење у овом случају и није познато да ли је за њим уопште расписана потерница. Надаље, посебно је необично да је на друштвене мреже доспео документ којим се Предраг Колувија у име ВОА овлашћује као потпуковник да делује на прикупљању обавештајних података. Вештачењем је потврђено да је овај наводни документ – фалсификат.

Некадашњи директор ВБА генерал Момир Стојановић истиче да је очигледно реч о довођењу оданих и подобних људи на кључне позиције.

„Ако се не варам, пуковник Планић био је такође у Министарству одбране у саставу одељења за контраобавештајну и физичко-техничку заштиту министра када је ту функцију обављао Александар Вучић. То одељење чине оперативци ВБА и одељење војне полиције – Кобре. „Видимо да ти људи из Вучићевог круга поверења напредују много брже него што је уобичајено, док се према другима старосне одредбе примењују стриктно, малтене у дан. На делу је дакле само убрзавање већ постојећег тренда довођења Вучићу оданих људи на сва кључна места у безбедносном систему.“

Људи из Вучићевог круга поверења напредују много брже него што је уобичајено. На делу је само убрзавање већ постојећег тренда довођења Вучићу оданих људи на сва кључна места у безбедносном систему

Док званичници из региона оцењују да је Србија у непроглашеном ванредном стању, а власт једну руку држи пружену за дијалог док другу, у којој је батина, држи иза леђа, високи званичници надмећу се у доказивању лојалности. Тако је Ивица Дачић недавно изјавио да је МУП спречио напад дроном наоружаним сузавцем на студенте приликом скупа на Аутокоманди, а грађани Новог Београда могли су да се сусретну са конвојем борбених возила војне полиције која су прошла поред куле Wест, у вечерњим сатима 6. фебруара. Као да је реч о некој ванредној ситуацији, конвој се кретао великом брзином градским улицама не марећи за саобраћајну сигнализацију. Радар сазнаје да је реч о одреду војне полиције који је под директном командом начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића.

Тешко Вулиново наслеђе

Упућени извори Радара истичу да се у ситуацији у којој се БИА заправо никада није опоравила од кратког периода кад је њом управљао Александар Вулин, ова служба користи за надзор актуелних и потенцијалних опозиционих лидера, новинара, еколошких и студентских активиста.

Према поузданим информацијама, у Србију је у претходном периоду увезена већа количина софистициране опреме за пресретање комуникација, такозваних ИМСИ хватача. Реч је о софистицираним уређајима који имитирају базне станице мобилне телефоније и практично преузимају сав саобраћај мобилних телефона у одређеном опсегу. Извори Радара истичу да количина ове опреме (цена варира између 70.000 и 100.000 евра по јединици) која се не може увести без посебних овлашћења, бар десетоструко превазилази досадашње потребе безбедносних служби.

Према поузданим информацијама, у Србију је у претходном периоду увезена већа количина софистициране опреме за пресретање комуникација, такозваних ИМСИ хватача који имитирају базне станице мобилне телефоније и практично преузимају сав саобраћај мобилних телефона у одређеном опсегу

Са друге стране, сама безбедност државног врха готово је у потпуности препуштена Војно-безбедносној агенцији, која захваљујући својој апсолутној затворености, специфичном менталном склопу њених припадника и наслеђу апсолутне неодговорности, остаје најтврђи бастион одбране власти. У том светлу битно је порастао и број припадника батаљона војне полиције Кобре који је директно одговоран за безбедност председника Републике, у оквиру фамозног Пројекта 5000. Ова „сјајна идеја“ која подразумева пријем у специјалне јединице војске из цивилства, без војног искуства, толико је добро спроведена у дело да су се за пријем нових чланова морали градити нови смештајни капацитети у матичној касарни Кобри, на Бањици. Како незванично сазнајемо, плате нових специјалаца данас вишеструко превазилазе оне пилота ловачких авиона у Војсци Србије.

(Радар)